АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ
Članovi, članice i prijatelji Ne davimo Beograd kroz autorske tekstove iznose svoje stavove o budućnosti našeg grada i države.
Zoran Bukvić, lični stav: Šapić uništava saobraćajnu infrastrukturu Beograda
Nakon debakla sa kružnim tokom kod Ušća, na koji su vraćeni semafori, i sve glasnijeg otpora javnosti i struke prema ideji uklanjanja potpuno funkcionalnog Starog savskog mosta, Aleksandar Šapić nastavlja da pokazuje svoje potpuno nepoznavanje saobraćajnog sistema.
Robert Kozma, lični stav: Na dan prosvetnih radnika nema razloga za slavlje
Danas je Dan prosvetnih radnika u Srbiji, ali nastavnice i nastavnici nemaju razloga za slavlje. I tako će biti sve dok koruptivno-kriminalni režim odbija da ih uvaži, sasluša i ispuni zahteve prosvetnih sindikata, a ujedno i da prestane sa praksom zaluđivanja prosvetnih radnika i građana Srbije da u budžetu nema para za povećanje plata i poboljšanje uslova nastavničke profesije.
Dvanaest pitanja za premijera: Otvoreno pismo Milošu Vučeviću
Autor je naš Radoje Stefanović, advokat i odbornik u Skupštini opštine Vračar.
Zdravko Janković, lični stav: Reagovanje na kolumnu Marka Vidojkovića
U kolumni Marka Vidojkovića u dnevnom listu Danas, objavljenoj 30. oktobra, naš proslavljeni pisac britkog pera se pozabavio odbranom Hotela Jugoslavije koji je ovih meseci pod napadom investitorske pohlepe. Način koji se time pozabavio, a bazirano na porukama iz svog spam foldera, jeste razlog moje reakcije.
Zoran Bukvić, lični stav: Šapić vodi grad u saobraćajni kolaps
Zeleno-levi front se protivi uklanjanju Starog savskog mosta i podržava inicijative koje se bore za to da most ostane na mestu na kome je. ZLF uz udruženje Ulice za bicikliste, smatra da Stari savski most treba da bude namenjen pešacima, bicikllistima, javnom prevozu i taksi vozilima.
Stojmenović: Biti devojčica nije uvreda, ali biti Šapić jeste
Šefica odborničke grupe ZLF-PSG u Skupštini Beograda i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović reagovala je nakon izjave Šapića u kojoj je Stojmenovićevu nazvao „Devojčicom iz Vranja“.
Lični stav Luke Babića: Spreman sam za „Slagalicu“, ne za život
Ovaj tekst doprinos je javnoj raspravi o budućnosti obrazovanja koju je pokrenuo Zeleno-levi front“
Lični stav Vere Spasenović: Kako do škole kao dobre zajednice?
Ovaj tekst doprinos je javnoj raspravi o budućnosti obrazovanja koju je pokrenuo Zeleno-levi front. Autorka je redovni profesor na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Zoran Bukvić, lični stav: Leva obala Dunava i dalje zadnja rupa na svirali gradskih vlasti
Leva obala Dunava je nedavno na linijama 100 i liniji 96 dobila privatnog prevoznika, ASP Strelu. Ono što je za pohvalu su noviji, udobniji i čistiji autobusi, koji su pritom i manje bučni od GSP-ovih.
Lični stav Aleksandra Todosijevića: Da li se „obespravljeni“ plaše slobode
Ovaj tekst doprinos je javnoj raspravi o budućnosti obrazovanja koju je pokrenuo Zeleno-levi front.
Ognjen Rašuo, autorski tekst: Izmišljeni neprijatelji i stvarna diktatura
Pročitajte autorski tekst Ognjena Rašua
Autorski tekst Zorana Bukvića: Put za jug
Autor ovog teksta se priseća prvog Bovanovog mandata na mestu gradskog Sekretara za saobraćaj početkom prethodne decenije , i sastanka sa bečkim saobraćajnim konsultantom Volfgangom Dvorakom, na kome je bio prisutan.
Otvoreno pismo Aleksandra Matkovića povodom Rio Tinta
Nisu svi podaci o Rio Tintu javni. Međutim, o nekim stvarima možemo već sada da zaključimo više. U ovom javnom pismu želim da dovedem u pitanje euforiju oko ekonomske koristi od rudarenja litijuma.
Odgovor Tamare Maksić potpredsednici pokrajinske vlade Sandri Božić
Odgovor pokrajinske poslanice Tamare Maksić potpredsednici pokrajinske vlade Sandri Božić.
Pozdravna reč Radoja Stefanovića na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Vračar
Uvodna reč na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Vračar našeg Radoja Stefanovića.
Branislav Dimitrijević, lični stav: Kulturno nasleđe – Šta je to i čemu služi?
Sajam, Generalštab, Hotel Jugoslavija, Stara Šećerana, mesta su i građevine koje u poslednje vreme postaju okosnica okupljanja građana koji više ne mogu da tolerišu političko-ekonomski projekat koji podrazumeva raščišćavanje i uzurpaciju našeg zajedničkog prostora. Beograd postaje grad poznat ljubiteljima stripa Alan Ford, ali ono što nam je nekada bilo smešno sada je postalo naša tragična realnost.
Anđela Ruvidić, lični stav: Još jedna faza restrikcija vode za piće u beogradskim opštinama
Još jedno leto, još jedna faza restrikcija vode za piće u beogradskim opštinama. JKP “Sopot” je, zbog nemogućnosti da obezbedi potrebne količine vode za svoje stanovnike, najavilo isključivanje dovoda vode za piće na po 12 sati svakoga dana, “do daljnjeg”.
DNEVNIK Dobrice Veselinovića: Ljudi žele da izađu na izbore, neće još jedan
Autor je kandidat za gradonačelnika koalicije „Biramo Beograd“, Dobrica Veselinović.
Radoje Stefanovic, lični stav: Poziv pristalicama izbornog bojkota
Izražavam zahvalnost svima koji su u interesu dugoročne borbe za promene, smogli snage da prevaziđu sopstvenu sujetu i odlože dokazivanje da su bili u pravu za vreme posle 2 juna.
Dragan Nalović, lični stav: Deca koja se nisu sklonila sa ulice
Bio je to jedan od hladnijih februarskih dana prošle godine negde u ovo vreme.
Dragan Nalović – lični stav: Aljende priča koja traje
Prošlo je pola veka od tragičnih događaja u Čileu, koji su potresli čitav svet. Barem onaj njegov deo kome su ideje slobode, humanosti, pravde i pravičnosti bliske i neupitne.
Državna matura – loše prepisana lekcija
Preslikavanje tuđeg modela, površno, nedosledno, neprofesionalno, neće nikad biti dobro rešenje, kao što prepisivanje na kontrolnom ili na ispitu nikad nije dobro rešenje. Loše smo prepisali bolonjsku reformu, još lošije inkluziju. Da li biste voleli da vas vozi pilot ili operiše hirurg koji je prepisivao?
Jelena Jerinić za Vreme: Aleksandar Šapić: U skladu sa sopstvenim interesima
Aleksandar Šapić je istovremeno i gradonačelnik Beograda i v.d. predsednika Opštine Novi Beograd. Bavim se pravom lokalne samouprave skoro dvadeset godina, čitanje zakona mi je profesija, ali za funkciju vršioca dužnosti predsednika opštine nikad nisam čula. Koliko dugo jedna ovakva nezakonitost može da postoji? Gde je prekidač za uključivanje pravne države i da li je možda trajno pregoreo.
Dobrica Veselinović za Peščanik: Prvi pogled iznutra
Želim da vam prenesem jedno od pitanja Nikole Nikodijevića, novog-starog predsednika Skupštine grada, koje mi je upućeno na neformalnom sastanku šefova odborničkih grupa pre sednice Skupštine (koji je tradicija, sic): „Pa šta ste vi sad Dobrice došli ovde sve da menjate?“
Svetislav Kostić za NIN: Srbija je zaslužila da se borimo za nju
Da bi se političko okruženje promenilo potrebno je da svako, ako je već nezadovoljan, tome pridonese. Neko radom, neko prilogom, neko političkim angažovanjem u punom obimu. I, ne, nema ko drugi to da uradi umesto svakog od nas ponaosob.
Biljana Đorđević za Vreme: Treba izaći na referendum i zaokružiti NE
Pokret Ne davimo Beograd smatra da bi se izmeštanjem izbora sudija i tužilaca iz Skupštine u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, što predviđaju amandmani za promenu Ustava o kojima će se građani izjasniti na referedumu 16. janura, političko disciplinovanje pravosuđa samo nastavilo drugačijim metodama.
Miloš Budimir za Nova S: Soko zove Fejsbuk, Fejsbuk pao!
Sa nedavnim padom Fejsbuka kolektivno smo, makar na kratko, mogli da osetimo koliko su naše interakcije postale zavisne od jedne kompanije. Fejsbukovi inženjeri rekli su da je do najvećeg pada ovog servisa još od 2008. godine došlo zbog mrežnog problema koji je prekinuo komunikaciju među data centrima, dok je padu njihovih akcija od 5% doprineo intervju sa Frensis Haugen, uzbunjivačicom, koja je iznela ozbiljne optužbe na račun ove kompanije.
Veselinović: Beograd prodaje imovinu za bagatelu
Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd upozorava da Grad Beograd, u trenutku kad cene nekretnina u Beogradu skaču, prodaje dva stana i jedan poslovni prostor po niskim početnim cenama.
Priče iz regiona: Borba protiv lažnih vesti je izbor “biti ili ne biti”
Borba protiv lažnih vesti i dezinformacija je mnogo teža od svih međunarodno preuzetih i lokalno primenjenih ili stvorenih mera i aktivnosti. To je kompleksan proces u kojem ne mogu da se izbore sami ni mediji, ni institucije, ni građanske organizacije, a ponajmanje pojedinci, a posledice mogu da budu mnogo strašnije od ovog sada.
Priče iz regiona: “Rakija, beli luk i limun”: Kako su lažne vesti ugrozile ljudske živote u Albaniji
Pravi problem bile su neznanstvene i neutemeljene tvrdnje koje su počele kružiti na nekoliko internet stranica u prvim mjesecima pandemije. Lako biste mogli pronaći lažne vijesti o tome kako se KOVID-19 kod kuće može liječiti rakijom!
Priče iz regiona: Ko je i kako lagao o Kovidu 19 u Srbiji?
U jednom trenutku u medijima se moglo pročitati i da Tylol hot (prašak sa paracetamolom kojim se leči prehlada) u kombinaciji sa rakijom leči Kovid 19, iako je kombinacija alkohola i paracetamola opasna zbog mogućeg pojačavanja neželjenih dejstava leka.
Priče iz regiona: Kako je hrvatska vlada dala krila “plandemiji”
Jasno je, kako god okrenemo, s lažnim vijestima, dezinformacijama i teorijama zavjere, borit ćemo se još dugo. A jesmo li već spomenuli da su među najvećim širiteljima dezinformacija političari? Evo, sad jesmo!
Priče iz regiona: Virus se možda usporava, ali lažne vijesti se i dalje šire
Fokusirajući se na prevladavanje virusa, podcijenili smo kako su pandemijska vremena utjecala na naše mentalno zdravlje. Borba za prepoznavanje istine u "clickbaitu" uzima svoj danak.
Priče iz regiona: Alternativne činjenice i teorije zavjere u vremenu pandemije
Sve teorije zavjere imaju vrlo jednostavne premise na osnovu kojih funkcionišu. U osnovi svake teorije zavjere je podjela svijeta na dobro i zlo. Teško ih je opovrgnuti jer se svakoga ko to pokuša smatra sudionikom zavjere. Problem je što se ove teorije vrlo brzo šire, najčešće putem društvenih mreža ali i zatvorenih grupa na nekim platformama kao što je Viber i sl.
Onlajn i hibridna nastava – lekcije za budućnost obrazovanja
Naše trenutno, pandemijsko iskustvo pokazuje da su onlajn i hibridna nastava modeli koji omogućavaju da se školska godina održi u vanrednim okolnostima. Međutim, isto iskustvo svedoči da ad hoc pristup ne donosi rešenja za niz problema koje imaju svi uključeni u obrazovno-vaspitni proces. Nastavnicima je potrebna jača logistička i finansijska podrška, s obzirom na to da za nastavu često koriste lične resurse i da rade preko norme. Stručna podrška je takođe od izuzetne važnosti.
Priče iz regiona: Na dnu Balkana – neravni put Kosova ka obezbeđivanju vakcina
Pandemija je obeležila svoju prvu godišnjicu pre nekoliko sedmica. Kovid-19 je izložio sistemske probleme u zdravstvenom sistemu Kosova i drugim institucionalnim granama. Iako je veliki broj pozitivnih slučajeva i smrtnih slučajeva dospeo na naslovnice, vladine izjave da je obezbeđeno stotine hiljada doza cepiva bile su pune nade, da je to samo bilo istina.
Priče iz regiona: Stranačka prepucavanja umjesto vakcine
Osim nekoliko izolovanih pokušaja, većina ljudi ne reaguje ka institucijama i ne poziva na odgovornost. Čak ne prihvataju ionako rijetke šanse za vakcinu koje im se nude. Kao da žele da sačekaju, kako bi vidjeli jesu li u pravu antivakseri ili ljekari, te kako će se cijela drama oko nabavke završiti. Velike su šanse da tada bude kasno.
Priče iz regiona: Bugarski fijasko vakcinacije protiv COVID-19 – prekomerni rizici, osrednji rezultati
Bugarski program o vakcinaciji može se smatrati samo fijaskom. To se može pripisati brojnim faktorima - lošoj organizaciji, nesposobnosti i potencijalnom sukobu interesa. Zauzvrat, drama koja se sada raspleta nije iznenađujuća. Bugarska je druga u EU po broju smrtnih slučajeva po stanovniku na sedmodnevnoj osnovi i poslednja u EU po broju primljenih vakcina po stanovniku.
Priče iz regiona: Nepodnošljiva sporost cijepljenja u Hrvatskoj
Cijepljenje preko reda, slaba strategija i loša komunikacija prema javnosti obilježili su prve mjesece cijepljenja i kumovali tome da je Hrvatska trenutno pri dnu EU ljestvice po postotku cijepljenog stanovništva. Dok bjesni treći val pandemije, građani frustrirano gledaju kako se u nekim gradovima već cijepe zdravi ljudi srednje dobi, dok drugdje stariji od 70 godina i dalje čekaju na poziv.
Priče iz regiona: Kad, tad, biće! – Kako teče vakcinacija u Makedoniji?
Broj zaraženih i preminulih značajno se povećao u proteklom periodu, a epidemiološka situacija u zemlji je kritična. Međutim, Komisija za zarazne bolesti zasad ne planira da preporuči dodatne mere prevencije, postavljajući dilemu da li su zdravlje ili ekonomija prvi prioritet u ovoj pandemiji.
Priče iz regiona: Grčka se nada da njihove plaže ovog ljeta neće ostati prazne, ali brojke govore suprotno
U vladinim krugovima gaji se nada kako će povećanje stope cijepljenja i toplije vrijeme smanjiti broj oboljelih na optimalnu razinu i tako omogućiti siguran doček turista za dobrobit grčke ekonomije. Statistika ipak pokazuje da će ovo biti daleko rizičnija strategija nego što je to javno obznanjeno.
Priče iz regiona: U Srbiji će biti vakcina za bacanje. Bukvalno.
Srbija je prva u Evropi i sedma u svetu po stopi pune vakcinacije! Ali sudeći po poslednjim potezima vlasti, došlo je do zastoja. Nakon svih čuda koja smo videli poslednjih nekoliko decenija, došao je red na pelcturizam. Kontradiktorne izjave i postupci od početka epidemije, pogotovo ono što je dolazilo iz kriznog štaba, izazvali su sumnju u narodu i otvorili prostor teoretičarima zavere. Pritom su troškovi uvoza vakcina nepoznati. Pitanje je da li će se potražnja za vakcinacijom oporaviti.
Priče iz regiona: Crna Gora i vakcinacija protiv KOVID-19 – Daj, Bože, zdravlja
Svojevremeno je mega - popularna regionalna zvijezda Lepa Brena, u jednoj od svojih pjesama pjevala “Daj, Bože, zdravlja i radosti”. Iako je od ovog hita prošlo više od tri decenije, ovaj refren, danas je, posebno aktuelan.
Stojmenović za HBS: Zelene politike i solidarnost za pravednije društvo
Pre šest godina grupa građana i građanki nezadovoljnih načinom razvijanja glavnog grada udružila se i osnovala Inicijativu Ne davimo Beograd. Inicijativa je nastala kao lokalni društveni pokret koji je i institucionalno i vaninstitucionalno, učestvovanjem u javnim raspravama ali i građanskim protestima, ukazivao na štetnost projekata izgradnje Beograda na vodi da bi se tokom godina razvila u relevatnog političkog aktera koji se zalaže za razvijanje grada koji je u skladu sa potrebama njegovih stanovnika.
Priče iz regiona: (Dez)Integracija BiH u Evropsku uniju
Ne možemo očekivati ulazak BiH u EU sve dok ne budemo imuni na virus korupcije, kriminala, i nacionalističkih politika koje paralizuju državu.
Priče iz regiona: Osam godina kasnije – Je li Hrvatska napokon uistinu spremna za Europu?
Hrvatska je postala članica Europske unije prvog srpanjskog dana 2013. godine. Na referendumu je prije ulaska u uniju 66,27 posto birača glasalo „ZA“, a 33,13 posto „PROTIV“ ulaska u EU. Mnogi su iz raznih razloga strahovali od ulaska u EU, što je jasno iz nimalo nezanemarivog postotka građana koji su bili protiv takve zajednice. Jedan od razloga tih strahova bio je i što će to nama donijeti EU. No, gotovo osam godina kasnije nekako sam dojma da danas više nije pitanje što će Europa donijeti nama nego što smo mi donijeli Europi, odnosno tko je u tom dogovorenom braku bolje prošao i za čije se ime veže ta nesretna trinaestica u godini pristupanja.
Priče iz regiona: Put Grčke ka EU – Teško do solidarnosti, ali nema ni obostranog pristupa
Ove će godine Grčka odbeležiti svoj 40 godišnji jubilej kao članica jednog od najjačih klubova na svetu, Evropske unije. Put Grčke ka Evropi je u više navrata bio težak i dovodio zemlju na rubu izlaska iz Unije. Učeći na svojim greškama, Grčka je možda obezbedila svoju poziciju u Uniji, ali i dalje ne uspeva dobiti snažnu ulogu države koja pruža suštinski značajnu pomoć ili pokazuje solidarnost ka zemljama koje imaju status kandidata za članstvo u EU.
Priče iz regiona: Nekoliko tužnih lekcija koje zemlje Zapadnog Balkana mogu da nauče iz iskustva Bugarske sa EU
Te 2007. godine bili smo toliko srećni i ponosni da smo se konačno našli na tom mitološkom mestu, u tom pretencioznom klubu samo za izabrane članove, poznatom kao EU. Trinaest godina nakon pristupanja, međutim, ovaj evropski san više liči na noćnu moru.
Priče iz regiona: Trčati u pogrešnom smjeru – Kritike Edija Rame prema EU odražavaju rastuću nervozu
Koliko god primamljivo ili opravdano bilo, gospodinu Ediju Rami i njegovim kolegama iz regije bilo bi bolje da ne grizu ruku koja „hrani” njihov narod, koja ulaže u njihovu budućnost, koja gradi njihove škole.
Priče iz regiona: ,,Ni tamo ni ovamo” – Delikatni odnosi Kosova sa Evropskom unijom
Unutrašnji politički događaji u Evropskoj uniji doveli su do njene nesposobnosti da vodi doslednu i kohezivnu politiku prema Kosovu, kao što se to pokazalo u slučaju liberalizacije viza. Momentalno, Kosovo je jedina zemlja u regionu koja tek treba da dostavi zahtev o članstvu.
Priče iz regiona: Makedonski put do Brisela – Zaustavljanje začaranog kruga
Na kraju moramo priznati da EU ne može da nam obezbedi dobar život. Moramo imati svoju viziju i svoj plan.
Priče iz regiona: Proširenje EU – pokretna meta koja se stalno udaljava
U 2020. godini niti jedna od šest država Zapadnog Balkana nije napredovala u procesu evropske integracije. Istina je da su sve mogle da urade više, ali ipak ovo navodi na pitanje da li sam proces „funkcioniše“ ako niko ne napreduje, a mnoge države ne napreduju godinama, decenijama. Loši potezi sa obje strane su doveli do međusobnog nepovjerenja što se odražava na reforme.
Lazović za Danas: Ne davimo Beograd ne sarađuje sa GDF, već sa Zelenovićem
Saradnja Ne davimo Beograd sa Građanskim demokratskim forumom (GDF) ne može „funkcionisati sve bolje“ jer je nema – ne postoji dogovor o saradnji između Ne davimo Beograd i Građanskog demokratskog foruma o kojem je u intervjuu listu Danas objavljenom 25. januara govorio predsednik GDF Zoran Vuletić.
Priče iz regiona: Ko sanja Evropski san u Srbiji?
EU u očima mnogih gubi kredibilitet usled često nejasnih i dvosmislenih poruka koje se šalju i političarima i predstavnicima građanskog društva. Stoga, pitanje je koliko je ideja proširenja i dalje prisutna u Srbiji?
Priče iz regiona: Evropski san: Za nekog stvarnost, za nekog noćna mora
Osnivači Evropskog projekta sanjali su o ujedinjenoj Evropi: kontinentu mira, solidarnosti i zajedničkog prosperiteta. Evropa bez granica i podela i sa bogatom raznolikošću svog stanovništva.
Lazović za Peščanik: Otvoreno pismo Ireni Vujović
Povod za ovo otvoreno pismo je vaša tvrdnja da je neodgovorno i tendenciozno govoriti da država ne radi ništa u vezi sa zagađenjem vazduha i da su građani uskraćeni za informacije o stanju vazduha. Obe ove tvrdnje objavili ste u Kuriru na dan održavanja protesta za bezbedan vazduh, na koji je pozvala Eko straža.
Veselinović za Peščanik: Umesto obaveznog vojnog roka – civilna zaštita za sve
Budućnost nam, uz sav napor da proces uništenja planete i života na njoj usporimo i zaustavimo, nosi ekstremne promene vremenskih prilika, koje će se brže smenjivati i biti sve destruktivnije. U takvoj situaciji, zar nije logično da nam treba vojska koja se bori protiv klimatskih promena i posledica koje one donose? Zar nam ne treba novi odgovor na elementarne nepogode koje će nas zadesiti u narednim godinama?
Lazović za Peščanik: Spomenik Stefanu Nemanji košta kao ceo budžet za kulturno nasleđe
Na osnovu informacija o carinskoj proceduri, do kojih je došla Televizija N1, spomenik Stefanu Nemanji plaćen je najmanje milijardu dinara. Dakle, za samo deo, samo jednog spomenika, platili smo skoro onoliko koliko je ukupno izdvajanje Ministarstva kulture za zaštitu celokupnog kulturnog nasleđa Republike Srbije u 2020. godini.
Ubiše nas iza zatvorenih vrata
Pre dva dana održana je „javna“ rasprava o Nacrtu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja. Građanima, političkim organizacijama i organizacijama civilnog društva nije bio dozvoljen ulazak u zgradu gradske uprave gde je rasprava održana. Pod izgovorom zaštite javnog zdravlja režim je direktno ugrozio naše živote.
Odiseja: U ime ekonomije
Malo ko će se u Srbiji danas iznenaditi ako se ispostavi da je ekonomska opravdanost jednog ovakvog projekta direktno potisnula pitanje njegovog ekološkog i zdravstvenog rizika.
Lazović za NIN o potencijalu za promene u Beogradu
U autorskom tekstu u NIN-u, Radomir Lazović piše o velikom potencijalu za smenu naprednjačkog režima u Beogradu, kao i o mogućnostima da to bude prvi korak za promene u celoj Srbiji. Uprkos tome što naprednjaci zaista imaju ogromnu moć, često direktno povezanu i sa kriminalom, režim je moguće pobediti. Mi smo, za sada, naišli na jako dobar odziv građana i uspeli smo da od početka godine dupliramo članstvo. U kampanju za oslobođenje Beograda i stvaranje od njega dobrog mesta za život, krenuli smo odmah nakon skupštine pokreta održane simbolično 20. oktobra.
Lazović za Nova.rs: Šta se krije iza Vesićeve iznenadne brige o zelenilu
Svedoci smo da na naše oči javne i zelene površine u gradu nestaju iz godine u godinu i građani moraju na ulici da ih brane od nezasitih investitora bliskih vlasti. Ali dok u realnosti zelenilo nestaje, obećanja gradskih čelnika rastu do neslućenih dimenzija.
NIN: Spalionica našeg zdravlja ili đubreta u Vinči
Iako nam se predstavlja kao „rešenje decenijskog problema“, projekat spalionice ne podrazumeva uklanjanje stare deponije već samo debelo plaćeni rizik po javno zdravlje. SNS je jednostavno odlučio da sve što rade ipak može skuplje, prljavije i tehnološki primitivnije
Priče iz regiona: Ekonomska cijena rigoroznih mjera u BiH
Strah koji je preovladavao od koronavirusa i posljedica koje bi on mogao prouzrokovati za nedovoljno razvijeni i osposobljeni zdravstveni sistem u BiH, prvobitno je nadjačao bunt koji su određeni borci za ljudska prava i javne ličnosti dizale protiv ovakvih mjera. Ipak, na kraju je presudio Ustavni sud: odlukom o zabrani kretanja za starije od 65 godina i mlađe od 18, prekršen je Ustav BiH.
Priče iz regiona: Teška vremena za Albaniju
Svakog dana ulaz u glavni grad Albanije, Tiranu, blokiran je saobraćajom. Ulice su krcate ljudima koji žure da izvrše svoje svakodnevne zadatke. Kafići su gotovo prepuni
Nevidljivi u borbi protiv nevidljivog neprijatelja
Samozaposleni preduzetnici, radnici koji rade u prekarnim uslovima ili „na crno”, kao i socijalno najugroženija domaćinstva ponovo su najvećim delom ostali sami na vetrometini.
Priče iz regiona: Ekonomski izgubljena godina u Crnoj Gori
Neadekvatne mjere Vlade Crne Gore uticale su da u periodu od februara do aprila dođe do pada depozita za 138 miliona eura i to najviše u privatnim kompanijama, kojima je bila ugrožena likvidnost, kao i porast nezaposlenih od oko 5 000 ljudi i to samo u aprilu.
Priče iz regiona: Bugarski odgovor na pandemiju – Bacanje novca u prazno
Zemlja se tobože dobro nosi s pandemijom, ali stvarnost je mnogo strašnija.
Priče iz regiona: Spas hrvatskog gospodarstva nije u EU, već u korjenitim reformama cjelokupnog sustava
Hrvatska je bila na dobrom putu da se potpuno oporavi od financijske krize iz 2008 godine koja je žestoko potresla gospodarstvo i izazvala val otkaza te iseljavanje mnoštva mlade radne snage.
Natalija Stojmenović: Prilika da Beograd odbaci Bus Plus sistem naplate
Firmi Apex ističe desetogodišnji ugovor za Bus Plus, a po svemu sudeći, naprednjačka vlast planira da ga nastavi. Iako su naprednjaci, dok su bili opozicija, svim silama napadali Bus Plus sistem, ovaj štetni projekat će se nastaviti.
Priče iz regiona: Što je lošije zdravstvo, to je lošija ekonomija
Javno zdravlje i ekonomija idu ruku pod ruku i u vreme pandemije, pa je najbolji način da se ekonomiji pomogne u ovoj krizi uvođenje odgovarajućih ograničenja za kontrolu pandemije.
Odbrana Košutnjaka: Mač je i dalje u rukama vlasti
Građani koji se protive seči 20 hektara šume trebalo bi da budu oprezni sve dok nadležni organi ne ponište sve loše planove. To je bitno i da bi se shvatilo da su vlasnici Beograda njegovi građani, a ne političari koji su za sebe prigrabili svu moć ili bogati investitori kojima je stalo samo do profita.
Građanke i građani u cipelama institucija i gradskih službi
Inicijativa Ne davimo Beograd pokrenula je akciju „Fotkaj suvo da se pojavi drvo”. Zahvaljujući velikom broju sugrađanki i sugrađana, prikupili smo podatke o skoro 200 lokacija na kojima se takvo drveće nalazi, od najstrožeg centra grada do periferije.
Radomir Lazović za Nova.rs o hrvatskim izborima: Možemo i mi!
Građani Beograda, Zagreba, kao i svih gradova regiona, zaslužuju da žive dostojanstveno od svog rada, da žive u zdravoj životnoj sredini, imaju socijalnu zaštitu, bezbednost, dostupno i kvalitetno obrazovanje, zdravstvo i negu. Mi to Možemo!
Nina Tomić: Šivenje platnenih maski za lice, četiri meseca kasnije
Maske na licu su širom sveta postale deo svakodnevnog života. Za nekoliko meseci je ceo svet stekao mnogo iskustva u njihovom pravljenju, kao alternativi gotovim medicinskim maskama. Evo nekoliko saveta i nekoliko linkova sa interneta koji se odnose na šivenje maski.
KOVID-19 i Kosovo: trojna kriza
Dok se većina zemalja sveta suočava sa dvojnom, zdravstvenom i ekonomskom krizom, Kosovo prelazi u trojnu krizu zbog političkih dešavanja.
KOVID-19 na Kosovu: jedan virus i dva premijera
Nepunih mesec dana nakon popuštanja restriktivnih mera, Kosovo se suočava sa naglim rastom slučajeva zaraze korona virusom, što ni malo ne smeta političkim protivnicima da se manje bave zdravljem i boljitkom građana, a više nastavkom političkih prepucavanja.
Priče iz regiona: KOVID-19 i izazov Albanije za demokratsko upravljanje
Albanska vlada brzo je reagovala na pojavu KOVIDA-19, međutim otvorile su se mogućnosti izvršnoj vlasti da proširi svoju moć zanemarujući kritike, kontrolišući percepciju javnosti, narušavajući mehanizam međusobne kontrole i korektiv vlasti i zanemarujući propisane demokratske procese.
Covid-19 u Srbiji: Izbori važniji od javnog zdravlja
Državni vrh Srbije, uključujući grupu lekara što predvodi borbu protiv širenja virusa korona, u najmanju ruku je ignorisao pogoršanje sve do trenutka dok glasanje nije završeno.
Priče iz regiona: Covid-19 u BiH – Igre bez granica
Kako se Bosna i Hercegovina nosila i nosi sa krizom izazvanom pandemijom? Zašto nismo imali jedinstven krizni štab na nivou države? Kako su proizvedene afere, nastale na nepravilnostima i zloupotrebi sistema zahvaljujući skraćenim procedurama tokom vanrednog stanja? Čega smo se najviše bojali? Hoće li izbori u novembru donijeti promjenu, barem na lokalnom nivou?
Priče iz regiona: Da li je Crna Gora stvarno pobedila COVID-19?
2. juna U Crnoj Gori je proglašen kraj epidemije. Iz prvog talasa, zemlja je izašla sa sledećim bilansom: zaraženih 324 i preminulih 9. Sada se Crna Gora nalazi pred ekonomskim izazovima i pod velikim znakom pitanja je turistička sezona. Prve procjene nedvosmisleno pokazuju da će prihodi od turizma biti umanjeni za 70 odsto!
Priče iz regiona: Makedonija i KOVID-19: Čudovište sa dugim vratom
Trend podizanja zidova između država i poljuljano poverenje u multilateralni poredak, ukazuje na to da će pandemija, umesto kao globalna kriza, i dalje biti rešavana kao nacionalna kriza u svakoj zemlji sveta. Uzimajući sve to u obzir, KOVID-19 je najveći test za to koliko i kako Makedonija može uspešno delovati kao nezavisna država u svetu koji se tako brzo menja.
Biljana Đorđević: Ni hipotetička pobeda na Vračaru neće osloboditi Srbiju
Opozicione partije koje izlaze na izbore ne bore se za pobedu, već za gubitničku poziciju u kojoj dobijaju nekoliko krivotvorenih mandata i poslaničkih plata, nešto minuta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i tapšanje po ramenu od strane režima.
Lazović: Bojkot lek za šibicare i iz vlasti i iz opozicije
Iako u igri šibicarenja, glavnu ulogu igra prevarant koji vrti kutije šibica i u rukavu sakriva lopticu, skoro jednako važnu rolu imaju i njegove kolege, lažni igrači koji žrtvama daju utisak da je igra poštena i da je na njoj moguće osvojiti nagradu.
Biljana Đorđević: Prvog maja počnimo solidarnost ispočetka
Empatije i nade ima kada vidimo radnike ispred fabričkih postrojenja koji odbijaju da uđu dok se ne obezbede povoljni uslovi rada...
DAN planete Zemlje, 22. april
Evo nas usred pandemije, iza oprezno dezinfikovane brave, svedeni na najosnovnije, pred opasnošću ravnopravni bez izuzetka. A Zemlja, ona ista koju neprestano obasipamo salvama smeća, okrepljujemo česticama sagorelih materija i ukrašavamo masama betona, dobila je priliku da se malo regeneriše. I u tom procesu opet radi za nas. Čisteći za nama. Iako je svet bio primoran da to uradi u određenojj meri, ostaje pitanje da li možemo trajno sići s planete sebičnih potreba i prigrliti
Budimir: Legalizacijom kanabisa smanjuje se stopa kriminala
Incijativa Ne davimo Beograd zalaže se za postepenu dekriminalizaciju upotrebe kanabisa, jer smatraju da bi se na taj način omogućilo bolje lečenje ljudi, ali i smanjila stopa kriminaliteta u državi, istakli su iz ove organizacije. Jedan od aktivista i članova NDMBG Miloš Budimir za portal Nova.rs ističe da stav koji je Inicijativa iznela povodom Međunarodnog dana kanabisa (20. april) nije novost i da su o tome govorili i za vreme prestoničkih izbora. “Mi smo i
Lazović: Pričajte sa ljudima koji veruju u laži o migrantima
Ovih dana desila se nezapamćena mobilizacija građana Srbije na društvenim mrežama. Za nedelju dana, preko 300 hiljada ljudi uključilo se u Fejsbuk grupu “STOP naseljavanju migranata”. Međutim, nije reč samo o uobičajenim desničarskim ekstremistima - iako oni jesu inicijatori grupe - veliki deo nje čine obični ljudi koji su poverovali da se sprema naseljavanje između 600 hiljada i milion izbeglica u Srbiji, što je ključni povod za ovo okupljanje. Autorski tekst Radomira Lazovića
Olga Borovnica: Život u karantinu – izazovi i dileme za porodice sa decom
Psihološkinja Olga Borovnica u autorskom tekstu piše o izazovima i dilemama porodica sa decom u toku pandemije. Razgovor o korona virusu postao je deo naše svakodnevnice tako da je postalo nemoguće da deca ne čuju deo naših razgovora, naših strepnji, naših dilema. Takođe život svih nas se dosta promenio, ograničio i centralizovao na stanove ili kuće, tako da je postalo neminovno, a i psihološki neophodno i zdravo pričati sa decom o svim tim promenama.
Zoran Bukvić: Vožnja bicikla u doba korone
Kako smo mogli da čujemo od doktora Branimira Nestorovića i premijerke Ane Brnabić, novi krivci za ekstremni skok obolelih od Covid 19 virusa u Srbiji su: džogeri, šetači i biciklisti. Ovo je u skladu sa namerama vlasti da se odgovornost sa funkcionera, prebaci na građane, koje krive za sopstvene propuste i greške.
Nina Tomić: Korist od maske sašivene od tekstila
Naša Nina Tomić pisala je o koristi koju maske sašivene od platna mogu imati za zaštitu od zaraze. U nedostatku hirurških maski, jedna od opcija su tekstilne maske koje možete i sami sašiti. Pored toga što pružaju oganičeni vid zaštite, ove maske su pogodne za višekratnu upotrebu, uz prethodno pranje. U ovom tekstu saznajte više o platnenim maskama.
Nina Tomić: Uputstvo za šivenje platnene maske
U doba pandemije COVID-19 potražnja za hirurškim maskama je velika, a one se teško nabavljaju. Takođe, jedna maska se može koristiti samo dva sata , a onu koju skinemo treba baciti i ne vraćati na lice. Sve to problem nestašice maski čini još težim. Zato mnogi pribegavaju šivenju tekstilnih maski koje se mogu oprati (opeglati, prokuvati) i nanovo koristiti.
Psihološkinja Olga Borovnica: Kako pomoći deci da bolje razumeju šta je korona virus
Važno je za početak da roditelji, jezikom koji je prilagođen uzrastu deteta, pričaju sa decom o virusu. Razgovor je važan zbog psihičkog zdravlja deteta - znajući šta je corona dete dobija ime za svoj strah i samim tim dobija kontrolu jer ima informacije sa čim se bori i kako treba da se zaštiti, dobija dozvolu da pita i priča o svemu što ga zanima sa odraslima.
Saveti SZO roditeljima: Kako brinuti o mentalnom zdravlju dece za vreme epidemije COVID 19
Svetska zdravstvena organizacija izdala je set saveta roditeljima i starateljima koji se brinu za mentalno zdravlje svoje dece za vreme epidemije COVID 19.
Dr Srđan Lukić: Većina će morati da se leči u kućnim uslovima – ovo je tekst za njih
Manji broj obolelih od COVID-19 (zvanično ime bolesti koje prouzrokuje virus SARS-CoV-2) će biti lečen u bolničkim uslovima, dok će se većina lečiti kod kuće. Ovo je tekst za njih.
Danas ga se ne bojim!
Pročitajte tekst o snažnoj poruci koja je nedavno odjeknula na suđenju Milutinu Jeličiću – Jutki: “Danas ga se ne bojim i tražim od suda da donese pravilnu odluku. Ovde tražim pravdu za sebe i za Mariju i za sve žene”. – Snežana Bojić, jedna od šest žena koje su, posle Marije Lukić, podnele prijavu za seksualno uznemiravanje protiv bivšeg predsednika opštine Brus.
dr Srđan Lukić: Društvo na ispitu korone
Događaji kao što su epidemije stavljaju celo društvo na ispit – ona koja imaju razvijeniju kolektivnu svest o dobrobiti cele zajednice će proći bolje od onih gde svako gleda svoja posla. Koliko svaki građanin Srbije bude vodio računa o ljudima oko sebe, toliko će i njemu samom biti dobro.
NIN: Zakoni koji ne važe jednako za sve
Policija i tužilaštvo koriste svaki povod da bi pravno gonili političke neistomišljenike, tako da se po pravilu na sud izvode oni koji su protestovali zbog smrti radnika, zagađenja (fizičkog, ali i moralnog) ili Savamale, a ne oni koji su rušili, prljali ili ugrožavali tuđe živote
Dnevnik borbe za NAŠ GRAD
Već tri godine, svakog petka, u dnevnom listu Danas, izlazi kolumna članova i prijatelja inicijative Ne davimo Beograd, pod nazivom Naš grad. Kolumnu smo pokrenuli sa željom da ona bude mesto gde ćemo moći da se bavimo gradskim temama, razvojem našeg neposrednog okruženja, konceptima pravičnog razvoja, institucionalizacijom solidarnosti, pravom na grad, feminizmom, komunalnim problemima, učešćem građana u razvoju grada, komšijskim i blokovskim pričama ili vrednostima u koje verujemo i koje želimo da prenesemo u svakodnevni život.
Veselinović u otvorenom pismu gradonačelniku: “Zašto ništa ne radite povodom zagađenja vazduha?”
Dobrica Veselinović, aktivista inicijative Ne davimo Beograd, uputio je otvoreno pismo gradonačelniku Beograda povodom odbijanja gradskih vlasti da počnu sa rešavanjem problema zagađenja vazduha. U pismu, Veselinović postavlja ključno pitanje gradskim vlastima: Zašto niko ništa ne radi da se problem zagađenja vazduha u Beogradu reši? Veselinović, takođe, poziva Zorana Radojičića da se povuče sa mesta gradonačelnika ukoliko ne ume ili ne želi da reši problem zagađenja vazduha u Beogradu.
Pravda za ministra informisanja
U autorskom tekstu Radomira Lazovića, objavljenom u Danasu, pročitajte kako to izgleda kada se ministar zadužen za medijske standarde žali na pisanje tabloida. Zašto mu smeta samo kada neprofesionalno pišu o njemu i zašto ćuti dok ljudima uništavaju živote i blate ih na najgore moguće načine.
NIN: Lokalni feudi vs udruživanje građana
O građanima koji su godinama držani što dalje od mesta odlučivanja kako ne ugrozili dilove političarima za NIN je govorio Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd.
НИН: Бетонирај јаче, сеци више
Четири године након што су напредњаци обелоданили план како да се супротставе глобалном загревању, дефинитивно су закључили да се на дрвећу не зарађује, да се у бетон одлично уграђује и да није штета ако народ буде реш печен, а они богати Београдска влада је са великим задовољством узела новац од немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ и у знак захвалности јој посветила за наше услове научнофантастични документ Акциони план за адаптацију на климатске промене
Statističke varke (predsednika Srbije)
Prosečna plata će do kraja godine biti 500 do 510 evra, a biće povećana i minimalna mesečna zarada na oko 30.000 dinara, izjavio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Čak i da je ovo obećanje bude ispunjeno, šta tačno ono znači? U istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku prosečna plata se izračunava kao aritmetička sredina zarada – zbir svih zarada podeljen brojem onih koji zarađuju. Na primer, ukoliko jedan zaposleni ima minimalnu mesečnu zaradu
НИН: Напредњачка градња као омиљени екстремни спорт
Од подизања скијалишта на планини без снега, високој 511 метара, једино би било „логичније“ да се оно подигне у Немањиној улици. Има исти нагиб, било би баш атрактивно за туристе, а власт ионако не држи до кретања Београђана. Изнервирани чињеницом да Унеско не схвата сву генијалност идеје да се заоре Београдска тврђава зарад „никад виђене жичаре“, али и чињеницом да Бастаћ упорно опструише заливање Сингидунума бетоном, напредњаци су морали да смисле нови деструктивни план за
НИН: Кад незналице одлучују
Замислимо мирно јутро у недалекој будућности. Београђани и остали, којих се то тиче, сазнали да се одустало од жичаре.
План за Београд на води: Санација штете, враћање у законске оквире и кривично гоњење одговорних
Поводом три године од рушења у Херцеговачкој улици, подсећамо на план иницијативе Не давимо Београд за решавање проблема насталих спровођењем пројекта Београд на води.
НИН: Чије су тестере?
Пнеуматски чекић којим се разбија Београдска тврђава само је завршни чин напредњачке власти која је збиља прва у историји успела да произведе највећу девастацију једног града у мирнодопско време.
Насиље и након насиља
Највећи број случајева насиља над женама не дође ни до јавности, ни до надлежних служби, полиције или тужилаштва, јер су жене поред самог трауматичног чина у тренутку када се он дешава, изложене континуираним осудама и притисцима једном када на њега укажу.
НИН: Београдски махери
Када се под пуним новогодишњим светлима буде усвајао нови буџет Београда, у мраку ће остати то да ли су сулуди и баснословно скупи пројекти последица корупције или лошег управљања, одсуства развојне политике или неурачунљивог трошења пара грађана, или једноставно свега тога заједно
НИН: Цена дилетантизма
Убрзана напредњачка изградња државе по сопственој мери, без адекватног уважавања стручне компетенције и знања, довела је до ерозије историје, географије, путева, животне средине... али и до бескрајног санирања хаварија и погибија на нашим градилиштима.
НИН: Не давите грађане
Лидери покрета готово једногласно тврде да партије покушавају да присвоје њихов теренски рад или да га искористе за своју промоцију, али да због отпора активиста или самих иницијатива у томе нису успеле
Устаничка је за мене симбол неправде
Ауторски текст Милоша Ињца, једног од активиста Не давимо Београд и Здружене акције кров над главом који је међу људима који су оптужени за наводно ометање службеног лица у вршењу дужности за време блокаде избацивања избегличких породица на улицу у Устаничкој 244.
НИН: Темељна бетонизација – Напредњачка хуманизација града
Инвеститорски урбанизам је она врста планирања развоја града која инвеститора и његове интересе за профитом ставља у центар доношења одлука. Њихова жеља за зарадом је потпуно разумљива, а улога власти је да се она не спроводи науштрб јавног интереса и потреба грађана.