Poštovane koleginice i kolege, kandidati za odbornike i odbornice,

Čast mi je da kao, po godinama najstariji medju nama, u skladu sa članom 66, stav 1 Zakona o lokalnim izborima i članom 4, stav 2 Poslovnika o radu Skupštine GO Vračar otvorim konstitutivnu sednicu Skupštine GO Vračar i da nam poželim da u ovom sazivu uspešno ostvarimo odgovornu odborničku dužnost koja nam je poverena.

Dozvolite da se predstavim. Živim na Vračaru od 1952 godine. Ovde sam se školovao i sticao diplome koje nisu kupljene. Odavde sam išao na omladinske radne akcije, na otsluženje vojnog roka, na službena putovanja po zemlji i inostranstvu. Ovde sam osnovao porodicu i dobio decu. Nažalost, iz razloga koje ne moram da objašnjavam, većina moje dece, kao i deca mnogih stanovnika Vračara, sada živi u inostranstvu. Moje unuke i unuci, koji su rodjeni van zemlje, su u ovoj zgradi, uz posebno razumevanje matičara, upisani kao državljani Srbije. Nadam se da će se bar neki od potomaka stanovnika Vračara, pa i neki od moje dece i unuka, vratiti kada Srbija bude demokratska zemlja, oslobodjena od korupcije i kriminala sraslih sa vrhovima vlasti.

Vračar je nekada bio prijatan za život. Sada stanovnici Vračara dišu zagadjeni vazduh od čega svake godine na našoj opštini pre vremena umre više desetina naših sugradjana.

Već nekoliko godina na Vračar nasrću bogati investitori. Oni ruše istorijski i urbanističiki vredne objekte na Neimaru, u Krunskoj, u Topolskoj i u drugim delovima opštine, podižu zgradurine koje služe za pranje novca sumnjivog porekla i sticanje profita. Usput nemilosrdno seku drveće i uništavaju inače oskudne zelene površine. Zbog toga u preuske ulice, sa neprohodnim trotoarima, ulazi sve veći broj automobila koji ne mogu ni da prodju, ni da se parkiraju. Elektrodistributivna, vodovodna i kanalizaciona mreža sve teže prati investitorski urbanizam. Investitorsku izgradnju ne prati povećanje kapaciteta dečjih i školskih ustanova u kojima nema dovoljno mesta za naše najmladje. Istovremeno raste broj kafića, kladionica i kockarnica. Vračar postaje sve lošiji za život gradjana.

Na našoj opštini ima mnogo starijih gradjana i gradjanki. Njih naročito pogadjaju posledice bogataške agresije na Vračar. Stariji Vračarci suočeni su i sa drugim problemima – deo mladjih se nalazi u inostranstvu, a oni koji su ostali rade od jutra do sutra da bi preživeli, pa ne stižu da brinu o starijima. Centar za socijalni rad na Vračaru je finansijski i kadrovski osiromašen, pa podrška gerontodomaćica može da se dobije tek kada umre neko ko je prethodno koristio njihovu pomoć.

Beograd je jedinstveno područje, pa su mnoge nevolje stanovnika Vračara iste ili slične nevoljama stanovnika drugih opština. Jedan od najvećih komunalnih problema je stanje u kojem se nalazi javni saobraćaj. Da li smo spremni da u ime gradjana Vračara zahtevamo rešavanje problema koji nas pogadjaju, a nisu samo vračarski i za sada nisu u opštinskoj nadležnosti? Zašto ne bismo tražili da se preispita nedavna odluka gradskih vlasti da se odbije ponuda švajcarskih gradova da Beogradu poklone 50 tramvaja? Da li je neophodno da Beograd zaobilazi konkurenciju ponudjača pri najavljenoj kupovini tramvaja i autobusa, pa da ta vozila plaća po nenormalno visokim cenama koje omogućavaju nečije ugradjivanje? Da li bi vredelo da u dogovoru sa odbornicima GO Voždovac i GO Zvezdara zahtevamo da trolejbusi na linijama 19, 21 i 22 ponovo saobraćaju do Studentskog trga, a ne da  gradjani presedaju na Slaviji, te da po vrućini, kiši ili zimi pešače od jedne do druge stanice? Da li smo spremni da od Gradske skupštine tražimo da Beograd put zakrpi rupe na kolovozima i trotoarima vračarskih ulica, jer je to preče od raznih skupih gondola i jarbola?

Ne mogu, a da ne pomenem veliki rizik kojem su izloženi gradjani naše opštine zbog korišćenja Vračarskog tunela za prevoz eksplozivnih i hemijski opasnih materija. Taj opasni prevoz tereta  je posledica povlašćenog položaja investitora projekta Beograd na vodi kojem je po simboličnoj ceni ustupljeno gradjevinsko zemljište bez obaveze da posle uklanjanja šina pored Save i Dunava finansira deo železničke obilaznice oko Beograda. Sve dok taj deo obilaznice ne bude izgradjen, prevoz opasnog tereta će se obavljati kroz Vračarski tunel koji se nalazi ispod ove zgrade i drugih objekata izmedju Kardjordjevog parka i Vukovog spomenika. Niko ne zna da li će nas i kada pogoditi nesreća i koje razmere će imati.

Prema medjunarodnim izveštajima i podacima, Srbija se nalazi u vrhu liste zemalja zahvaćenih korupcijom i kriminalom. To zlo, koje direktno i posredno pogadja i gradjane i gradjanke Vračara, pratiće nas tokom ovog saziva.

O problemima, sa kojima smo suočeni, tek ćemo raspravljati. U ovom trenutku želim da najavim da ću, zajedno sa odborničkom grupom Zeleno-levog fronta i drugim odbornicima i odbornicama sličnog mišljenja, nastojati da ključne tačke programa rada u ovom sazivu budu: (1) borba protiv betonizacije, a za zeleniji Vračar, (2) borba za ozdravljenje i unapredjenje javnog saobraćaja i (3) borba protiv korupcije i kriminala. Neizvesno je da li će i u kojoj meri to biti prihvaćeno, pogotovo kada se ima u vidu da je Grad Beograd u proteklom periodu oduzeo Vračaru i ostalim gradskim opštinama najveći deo nadležnosti i budžetskih sredstava. U tim okolnostima biće značajno da gradjanke i gradjani naše opštine, kao i javnost Beograda i Srbije, budu valjano informisani ne samo o tome šta smo predlagali, nego i šta je usvojeno, a šta nije prihvaćeno i ko je odbio da usvoji naše predloge.

Iako je naša opština mala, pojedina zbivanja na Vračaru prevazilaze njene okvire.

– Na našoj opštini nalazi se deo Beogradske ulice u kojoj je na smrt pretučen dečak romske nacionalnosti Dušan Jovanović. On je bio djak osnovne škole Vladislav Ribnikar koja se takodje nalazi na Vračaru. U toj školi je prošle godine izvršeno masovno ubistvo. Na našoj opštini je i  osnovna škola „Sveti Sava“ odnedavno poznata po tome što su djački roditelji premlatili nastavnicu. Da li mislimo da su to slučajnosti i da li snosimo deo odgovornosti za te dogadjaje?

– Na našoj opštini se nalazi redakcija lista „Danas“ koja je svako malo izložena pretnjama po život novinara od strane navodno nepoznatih lica.

– Ne verujem da smo zaboravili da je u Njegoševoj ulici mesecima stajao mural u slavu Ratka Mladića ispred kojeg su, pod zaštitom policije i uz pasivan stav opštinskih organa, dežurali neki kratko ošišani mladići. Da li smo svesni da je to vračarsko zbivanje odjeknulo van granica Srbije, da li razumemo doprinos te slike koja je obišla svet inicijativi za donošenje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija?

– Na zidu pored Mitićeve rupe mesecima je stajala parola „Kad se vojska na Kosovo vrati“ napisana na srpskoj zastavi. Da li smo nekada pomislili na izgovor, podstrek i podršku te parole albanskim nacionalistima da proteruju preostale Srbe sa Kosova pre nego što se vojska tamo vrati?

S obzirom na stanje u našem društvu, vrlo je moguće da će se slična zbivanja na Vračaru ponoviti tokom našeg mandata. Razmišljajmo unapred kako ćemo u tom slučaju reagovati i da li će pravo rešenje biti aktivno protivljenje, prećutna podrška ili zabijanje glave u pesak.

Izneo bih još nekoliko napomena o našem odborničkom radu.

– U članu 20 Statuta GO Vračar piše da su sednice SO javne (osim bezbednosnih i sličnih sadržaja)

– U članu 119 Poslovnika o radu Skupštine GO Vračar piše da je rad Skupštine dostupan javnosti, u članu 120 piše da predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu, a u članu 121 piše da sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i gradjani (osim sednica bez prisustva javnosti).

– Smatram da navedene mogućnosti treba da koristimo da bismo zaista čuli šta gradjani imaju da nam kažu i da bismo tokom trajanja našeg mandata gradjanima polagali računa o svom radu.

Podsećam da smo, nezavisno od svega što je prethodilo izborima od 02 juna, što se dogodilo na dan izbora i što je učinjeno posle glasanja, svi mi sada predstavnici gradjana Vračara, a ne glasačka mašina stranaka i koalicija koje su nas kandidovale. Pozivam sve nas da postupamo u skladu s tim, te da ako bude potrebno, smognemo snage da interes gradjana pretpostavimo partijskim nalozima. Verujem da složnim zalaganjem možemo doprineti da tokom našeg saziva Vračar postane oaza demokratskih odnosa u kojoj nema ili su na minimum svedeni korupcija i kriminal.

Želeo bih da što više odluka za dobrobit gradjana i gradjanki Vračara donesemo jednoglasno. Verujem da će se odbornici iz Zeleno-levog fronta čiji sam član, izabrani na listi koalicije Biramo Vračar, u toku našeg mandata afirmisati kao borci za interese naših birača do te mere da će neki od vas, izabrani na drugim listama, promeniti mišljenje i na sledećim izborima glasati za listu koju tada budemo kandidovali.

Na kraju, još nešto važno. U poslu kojeg smo se prihvatili, pokretaćemo inicijative, iznositi  predloge i voditi rasprave, a odluke donositi nekad zajednički, a nekad preglasavanjem. Većina gradjana koji znaju u kakvom društvu i državi živimo i koji misle da smo svi isti, veruje da smo prihvatili odborničku funkciju da bismo se bolje pozicionirali u svojoj stranci i da bi već u toku odborničkog mandata mogli da ostvarimo ličnu korist. Imajući to u vidu pozivam sve nas da ne trgujemo uticajem, da ne pomažemo da se protivno zakonu dozvoli izgradnja ili legalizacija nekog stambenog ili poslovnog objekta, da ne koristimo odborničku poziciju da bismo zaposlili rodjaka ili prijatelja u nekoj opštinskoj službi ili u nekom javnom preduzeću i da ni na koji način ne kraduckamo po Vračaru. Važno je da li će nas, odbornice i odbornike ovog saziva, gradjani Vračara prepoznaju kao više ili manje uspešne u radu, ali je mnogo važnije da nas zapamte kao poštene ljude. Znam da će biti onih koji će u tom slučaju zaključiti smo glupi, ali je to bolje nego da zaključe da smo nepošteni, tj. da smo svi isti. Pokažimo našim biračima, ali i Beogradu i Srbiji, da smo drugačiji!

Hvala vam na pažnji sa kojom ste saslušali moju uvodnu reč.

Pročitaj i ovo:

ZLF: Požari na deponijama su posledica partijskog upravljanja gradom

Danas je izbio požar na deponiji u Kumodražu, koji preti da bude još jedna u nizu ekoloških katastrofa zbog nemarnog upravljanja otpadom i ignorisanja problema divljih deponija od strane vlasti. Crni dim se širi opštinom Voždovac, što ukazuje da će građani narednih dana jedva disati zbog zagađenja vazduha.