Loading...
О НАМА 2018-02-07T17:41:26+00:00

О ГРУПИ ГРАЂАНА

Иницијатива Не давимо Београд окупља организације и појединце заинтересоване за урбане и културне политике, одрживи развој града, правично коришћење заједничких ресурса и укључивање грађана у развој свог окружења.
Ми смо група људи различитих профила, занимања и уверења, окупљених око заједничког циља: да се заустави деградација и пљачкање Београда у име мегаломанских урбанистичких и архитектонских пројеката, пре свега “Београда на води”.
Одлучни смо да се боримо против одузимања делова нашег града ради приватних интереса нетранспарентних актера, за чије ћемо рачуне опет ми, грађани ове државе, издавајати огромне суме новца. Не пристајемо на константно игнорисање гласа и ниподаштавање мишљења грађана због интереса појединаца и мутних дилова инвеститора и политичара у којима, на крају, јавно добро и јавна средства увек заврше као колатерална штета.
Овај град је наш дом. Одговорни смо за сваки његов део, процес и проблем; за садашњост и оно што ћемо оставити за будућност. Позивамо све заинтересоване да нам се прикључе и помогну нам у остварењу наших циљева.
Иницијатива се финансира добровољним прилозима учесника, као и појединаца и организација које подржавају наше деловање, идеје и циљеве.

НАЧЕЛА (ВРЕДНОСТИ)

СУВЕРЕНОСТ ГРАЂАНА
Грађани су примарни субјект политичког одлучивања: Грађани морају имати могућност да се о свом животу питају више они сами него неко други. Учешће у друштвеном животу се не остварује кроз пуко учешће на изборима или другим институционалним механизмима, већ у стварном утицају над властитим окружењем. Људи се не могу сводити на пасивне улоге гласача, пореског обвезника или потрошача, већ морају бити субјект политике. Изабрана власт треба да на активан начин омогућава грађанима да самостално контролишу властито окружење.
Живот без страха и угњетавања: Људи су слободни тек онда када њихова егзистенција не зависи од јавног деловања и изношења мишљења, или од мишљења које моћнији други има о њима. Правна и социјална сигурност свих грађана нужан је услов да би сви били равноправни и једнако уважени учесници у друштвеном и политичком животу.
Колективна сувереност: Опште добро и слобода појединца се само у заједници могу тумачити, остваривати и бранити. Они су одговорност и брига свих и свакога. Активни и удружени грађани су основ друштва, а сувереност грађана се остварује колективно, кроз институције, и ако је нужно, насупрот њих.
ПОЛИТИКА ПО МЕРИ ГРАЂАНА
Брига о јавним добрима: Добра политика је она која повећава фонд јавних добара. Политика служи грађанима само ако свима обезбеђује добра која су неопходна за достојанствен живот. Поред сигурности, заштите права и нужних животних потрепштина, грађанима су, за квалитетан живот, потребни и други ресурси: култура и образовање, јавни превоз, зелене површине, рекреативни простори итд. Обезбеђивање јавних добара, као и њихов опсег и квалитет, заједничка је брига грађана и власти. Не постоје добри разлози да се опсег јавних добара не шири у складу са јавно установљеним потребама грађана – све друго је политичка демагогија.
Уређивање институционалног оквира: Институције се морају прилагодити грађанима, а не обрнуто. Они којих се одлуке највише тичу морају узети учешћа у дефинисању и доношењу политика, јер оне регулишу њихов непосредни животни простор. Одговарајући институционални оквир се не исцрпљује у транспарентности шваћеној кроз концепт прозирних шалтера за којима нас чекају насмејана лица и штуре информације, него подразумева доступност релевантних информација, у прикладном облику, лаком за избор и тумачење онога што грађане интересује. Уређивање институционалног оквира не би требало да буде нечија самовоља или примена „науке о управљању”, него заједнички посао грађана и власти кроз разли¬чите формате учествовања.
Одговорна власт: Власт се конституише на слободним и демократским изборима, али победа на изборима није овлашћење за неодговорно, аутократско и ауторитативно понашање између два изборна циклуса. Напротив, одговорна власт поштује грађане, њихов је сервис, и одговорна је вишеструко за сопствене поступке: морално, политички и кривично. Представници власти морају бити кредибилни појединци, а власт се не може заснивати на обманама, лажи и лицемерју. Одговорна власт полаже рачуне јавностaи: грађанима, независним регулаторним телима и судовима, током мандата и након силаска са власти.
Различите потребе се оптимално остварују кроз различите организационе форме и облике учешћа у друштвено-политичком животу. Спектар радног и друштвеног деловања превазилази ушанчене калупе који су сада дефинисани партијским, институционалним или медијским профилисањем. Држава треба правно да омогући све облике демократског организовања, али и да активно учествује у стварању услова (информисање, финансирање, законодавно препознавање праксе, давање простора за коришћење, итд.) за организовање и само¬организовање грађана (форуми, платформе, пленуми, комуне, задруге, штедно-кредитне асоцијације итд.).
ПРАВЕДНО ДРУШТВО
Егалитарно друштво: Друштвене неједнакости су лоше и успостављају непожељне хијерархије међу грађанима, засноване на моћи. Неједнакости богатих и сиромашних стварају дубоку поделу (својеврсни апартхејд), која се прелива и у друге сфере друштвеног живота. Велике разлике воде ка потчињавању оних који имају мање новца и капитала. Ниједно разликовање не може бити основ да неко буде угњетаван и дискриминисан. У праведном друштву нема привилегија на основу својине, нема експлоатисаних људи, нема споредних или посебно вредних послова, нема угњетених и маргинализованих група.
Основне потребе: Свима би требало да су доступни ресурси довољни за задовољење основних животних потреба, јер је то предуслов за лични развој. Тиме се потиру неједнаке почетне позиције које су нам задате рођењем и припадношћу различитим друштвеним групама. То подразумева да свако има право на ресурсе, да се здраво храни, да има лични животни простор, да се лечи без административних препрека, учи током целог живота, буде информисан, превози се с места на место, ужива у културним добрима која припадају целокупној заједници.
Солидарност: „Бесплатни ручак” је могућ и пожељан! Односи међу људима су бољи када су засновани на међусобном ослањању, дељењу, грађењу социјалних сигурносних мрежа и добронамерности, а не искључиво у надметању за ресурсе, положаје и место у хијерархији. У праведном друштву, солидарност не сме бити искључиво ишодиште спонтане интеракције међу људима у датом социјалном окружењу, већ је потребна институционална подршка и интервенција. У солидарном друштву грађанке и грађани и институције брину се о томе да се елиминише сиромаштво, развија поверење међу људима, подстиче међугенерацијска солидарност и развијају установе за бригу о деци, за помоћ болеснима, као и услови за достојанствену старост.

ЗВАНИЧНА ЛИСТА КАНДИДАТА

Већину кандидата и кандидаткиња на листи чине људи који су се окупили поводом организације протеста, али и активисти и активисткиње из еколошких, бициклистичких, културних удружења и локалних иницијатива за очување јавних добара у чијој смо борби активно учествовали, у блоковима 70а, 44, 9а, на Савском насипу или у блоку 45. На листи су и бројни стручњаци и професори факултета, који су дали свој допринос раду Иницијативе Не давимо Београд или говорили на протестима, посебно у областима кључним за развој града архитектури и урбанизму, као што је архитекта Драгољуб Бакић, члан Академије архитектуре Србије.
Званична листа кандидата је доступна на овом линку.