Autorski tekst Tamare Maksić: Politički kadrovi uništavaju obrazovanje u Pančevu

Ovo što se danas događa u Pančevu nije izolovani incident, već upozorenje o dubini propadanja obrazovanja u Srbiji. Naša deca zaslužuju tople učionice, slobodne nastavnike i direktore koji znaju šta znači ljudskost, nikako partijske poslušnike koji prete i mrze i za koje su već utvrđene nepravilnosti u radu.

U kratkom vremenskom razmaku, Pančevo i okolna mesta postali su slika potpunog sunovrata obrazovanja u režiji Srpske napredne stranke. Tri slučaja iz tri škole: Gimnazija “Uroš Predić”, Osnovna škola “Dositej Obradović” u Omoljici i Osnovna škola “Goce Delčev” u Jabuci – razotkrivaju isti obrazac: partijsko nasilje, bahatost, mržnju, nekompetenciju i urušavanje svake profesionalne i moralne norme u školstvu.

1. Gimnazija “Uroš Predić” Pančevo – blokada zbog nametanja direktora
   Učenici i nastavnici Gimnazije ušli su u blokadu škole jer im je vlast mimo volje nastavničkog veća, roditelja i samih đaka, nametnula direktora Radisava Milića koji ne uživa njihovo poverenje. Odluke o rukovođenju jednom od najuglednijih školskih ustanova u gradu donose se iza zatvorenih vrata, političkim dogovorima, a ne prema stručnosti i integritetu.
   Blokada Gimnazije nije incident, to je čin otpora protiv sistema koji godinama ponižava prosvetne radnike i učenike, koji u škole postavlja partijske poslušnike umesto profesionalaca. To je poruka da su mladi u Pančevu prepoznali korupciju, nepravdu i licemerje i odlučili da se ne mire s njima. Umesto da ih podrži, vlast ih targetira i zastrašuje, što još jednom pokazuje koliko joj smeta svaka iskra slobodnog mišljenja.

2. Osnovna škola “Dositej Obradović” u Omoljici – direktor koji širi mržnju
   U OŠ “Dositej Obradović” u Omoljici protivzakonito postavljeni direktor Slobodan Mrđen, kadar Srpske radikalne stranke – javno izgovara šovinističke i homofobne uvrede, vređajući Bošnjake, muslimane i LGBT zajednicu. Ovakav rečnik nije samo nedostojan funkcije, već je opasan u sredini u kojoj deca treba da uče vrednosti poštovanja, empatije i zajedništva.
   Direktor koji širi mržnju je simbol sistema u kojem su podele i netrpeljivost postale službeni instrument vlasti. U multinacionalnoj sredini kakvo je Pančevo, to je posebno pogubno i sramotno. Stari direktor u Omoljici jedva je vraćen, ali je sramno koga su hteli da nametnu.

3. Osnovna škola “Goce Delčev” u Jabuci – grejanje na aparatima i direktorka koja preti
   U OŠ “Goce Delčev” u Jabuci roditelji i nastavnici od septembra upozoravaju na ozbiljan problem sa grejanjem. Cevi od kotlarnice do škole su popucale, sistem je već prošle zime “radio na aparatima”, a sada se situacija ponavlja. Direktorka škole Biljana Đurović tvrdi da je o svemu obavestila opštinu, dok iz opštine poručuju da “ništa ne znaju”.
   Umesto da reši problem, direktorka vređa meštane, preti roditeljima i javno ih ponižava, preti razotkrivanjem nekih “švaleracija”, nazivajući svoje selo “domom za lica ometena u mentalnom razvoju”. Dok roditelji pokušavaju da obezbede osnovne uslove za decu, škola je u međuvremenu potrošila 250.000 dinara u restoranima. U zgradi sa neispravnim olucima, prozorima i hidrantima, to nije samo moralni, već i bezbednosni skandal.

Zajednički imenitelj: političko nasilje nad obrazovanjem

Ovo nisu pojedinačni ekscesi – ovo je slika sistema. Sistema u kojem su obrazovne ustanove postale politički plen, gde se funkcije dele po partijskoj podobnosti, a ne po znanju i odgovornosti. Direktori koji šire mržnju, vređaju građane i krše zakon ne opstaju uprkos vlasti, oni opstaju zbog vlasti.

Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava jesu adrese za rešavanje ovih problema u sve tri škole, međutim oni su i uzrok pomenutih problema, jer su zaslužni za postavljanje takvih kadrova i toleranciju degradacije obrazovanih ustanova. I zato svaka borba roditelja, nastavnika i učenika za normalne uslove postaje čin građanske hrabrosti i otpora režimu koji je zarobio škole, institucije i samim tim budućnost dece.

Ovo što se danas događa u Pančevu nije izolovani incident, već upozorenje o dubini propadanja obrazovanja u Srbiji.

Naša deca zaslužuju tople učionice, slobodne nastavnike i direktore koji znaju šta znači ljudskost, nikako partijske poslušnike koji prete i mrze i za koje su već utvrđene nepravilnosti u radu.