Piše: Miloš Janković

Pre dva dana održana je „javna“ rasprava o Nacrtu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja. Građanima, političkim organizacijama i organizacijama civilnog društva nije bio dozvoljen ulazak u zgradu gradske uprave gde je rasprava održana. Pod izgovorom zaštite javnog zdravlja režim je direktno ugrozio naše živote.

Da se Beograd gradi i radi po tvom. Ovo je poruka kampanje gradske vlasti u okviru koje su građani, pre nešto više od mesec dana, pozvani da pošalju predloge izmena gradskog budžeta za narednu godinu. Goran Vesić izjavio je tada kako je svrha kampanje „da zajedno sa građanima kreiramo budžet i da oni odlučuju šta će se raditi u Beogradu. Na taj način možemo kreirati bolji Beograd i budućnost za nas, našu decu i sve koji žive u ovom gradu“. Vesić je tom prilikom izgovorio nikad veću istinu. Uključivanje građana u proces donošenja odluka, ili barem iznošenja predloga, dobar je način jačanja demokratije, podizanja transparentnosti i zaštite interesa onih na koje će se te odluke odnositi.

Još jedan od mehanizama učešća građana predstavljaju javne rasprave na kojima se iznose predlozi, sugestije i kritike obično u vezi sa nacrtom određenog zakona. Javne rasprave su važne jer omogućavaju javno iznošenje različitih argumenata u vezi sa različitim predlozima i javno ukazivanje na potencijalne štetne posledice određenih odluka. Upravo je javnost ona karakteristika javnih rasprava zbog koje se one smatraju jednom od značajnijih demokratskih institucija. Građani mogu proceniti da li vlast radi u njihovom interesu procenjujući konačnu verziju zakona u kontekstu svih predloga i sugestija javno izrečenih na javnim raspravama. Zbog fizičke ograničenosti prostora u kome se rasprave održavaju, poželjno je i da javni servis o iznetim argumentima obavesti građane koji raspravi nisu prisustvovali. Na taj način stvara se poverenje između vladajućih i podvlašćenih, a građanima se pružaju razlozi da na narednim izborima svojim predstavnicima produže mandat ili ga dodele nekom drugom. Suverenitet tako ostaje u rukama naroda.

Koliko samo bolno zvuči svaka do sada napisana reč. Sve je u Srbiji pod režimom SNS-a izokrenuto naopačke. Kada nas Vesić poziva da pošaljemo predloge izmene budžeta, on zapravo vrši neku vrstu tajnog anketiranja građana i locira potencijalna žarišta pobune. Tako učešće u jednoj od demokratskih procedura postaje antidemokratski čin, jer pomaže autoritarnom režimu da se održi na vlasti i spreči stvarnu demokratizaciju.

Izbori u Srbiji su takođe uzurpirana i zloupotrebljena institucija. Umesto da narod svoj suverenitet iskazuje barem na dan izbora, ocenjujući tako rad dosadašnje vlasti, izbori su zarobljeni, a značajan broj ljudi ucenjen osnovnim sredstvima za preživljavanje. Da bi se dogodila smena, potrebna je mobilizacija svih onih koji imaju finansijskih mogućnosti da vlastima kažu ne. Drugim rečima, smena se ne dešava onda kada više od polovine glasača tako odluči, već tek onda kada tako odluče svi finansijski nezavisni glasači. Od sredstva praktikovanja suvereniteta, izbori su pretvoreni u sredstvo suzbijanja narodnog suvereniteta.

Na kraju, javne rasprave su izolovane od javnosti. Pokušaj velikog broja građana, političkih organizacija i organizacija civilnog društva da uđu u zgradu gradske uprave gde je pre dva dana održana „javna“ rasprava o Nacrtu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, završio se bezuspešno. Pozivajući se na zdravstvena ograničenja, ista ona koja su bila na snazi i za vreme sahrane patrijarha Irineja, gradska vlast je odlučila da spreči javno iznošenje informacija koje su od suštinske važnosti upravo za zdravlje građana. Naime, planom o kome se tajno raspravljalo, zaštićeno zemljište beogradskog vodoizvorišta pretvara se u građevinsko čime se direktno ugrožava snabdevanje svih stanovnika Beograda pijaćom vodom. Obezvređivanje ljudskog života i zdravlja pred finansijskim interesima političkih i ekonomskih uzurpatora, praćeno je glasnim ćutanjem javnog servisa.

Režim je tako zatvorio krug zloupotrebe demokratskih institucija. Prvo nam je oduzeo dostojanstvo, zatim sprečio izbornu promenu, a sada nas u tajnosti i ubija. Borba za demokratiju, recimo to još jednom, jeste borba za goli život.

Foto: Peščanik

Originalni naslov: Ubiše nas iza zatvorenih vrata

Izvor: https://pescanik.net/ubise-nas-iza-zatvorenih-vrata/

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.