Piše: Aleksandra Vuduri (Alexandra Voudouri)

Izvor: europenowjournal.org

Ove će godine Grčka odbeležiti svoj 40 godišnji jubilej kao članica jednog od najjačih klubova na svetu, Evropske unije. Put Grčke ka Evropi je u više navrata bio težak i dovodio zemlju na rubu izlaska iz Unije. Učeći na svojim greškama, Grčka je možda obezbedila svoju poziciju u Uniji, ali i dalje ne uspeva dobiti snažnu ulogu države koja pruža suštinski značajnu pomoć ili pokazuje solidarnost ka zemljama koje imaju status kandidata za članstvo u EU.

„Evropa je grčka reč“ – često je svojim evropskim kolegama naglašavao grčki državnik Konstantinos Karamanlis, koji je 1975 godine podneo kandidaturu za pristup Grčke u Evropskoj ekonomskoj zajednici. Njagova poenta je bila jasna: njegova zemlja, mesto rođenja demokratije i evropske civilizacije, prirodno pripada uniji evropskih zemalja.

Karamanlis je smatrao da mora ubediti one koji su sumnjali da Grčka pripada evropskom klubu. Svako proširenje evropskog kluba je oduvek bilo teško pitanje, još od najranijih dana Unije, a takav je zapravo i sada slučaj sa Zapadnim Balkanom.

Ekskluzivni klubovi uvek nameću određene kriterijume novim članovima. U slučaju Grčke, tadašnji nemački kancelar Helmut Šmit bio je zabrinut zbog neefikasne javne uprave i nemogućnosti da se prikupe porezi od bogatijih građana. Zapravo, kada je čuo da Grčka ima želju da se kandiduje za članicu EEZe, slavno je uskliknuo „samo preko mene mrtvog“.

Ipak je Karamanlis – uz malu pomoć svog prijatelja, francuskog predsednika Valerija Žiskara Destena – uspeo ubediti skeptične evropske lidere da bez sumnje dozvole Grčki da se 1981 godine priključi klubu.

Dve decenije kasnije, Grčka – tada sa još uvek nestabilnom ekonomijom – uspeva ući i u evrozonu. Nakon četrnaest godina, „najslabija karika“ u zoni sa jedinstvenom valutom, suočava se sa najtežom krizom u odnosima sa EU, teturajući se na rubu bankrota, suočavajući se sa mogućim izlaskom iz evrozone, ozlograšeni „Gregzit“.

Tokom ove krize, Grčka nije imala puno prijatelja u EU. Čak i Žiskar Desten, čovek koji se založio za njeno pristupanje, ovog puta je propagirao Gregzit.

Solidarnost Evrope opstaje kao slogan

Ironično, tokom prvih evropskih izbora u 1979 godini, Šmit je apelovao za „Solidarnu Evropu, u kojoj će zemlje pomagati jedna drugu“. Nekih 40ak godina kasije, ova ideja uglavnom opstaje kao simbol, može se čak i reći kao slogan. Mali je broj primera kada su členice EU pokazale solidarnost, osnovu evropske ideje, pre svega za vreme ekonomske i migrantske krize. Možda je upravo i ovo razlog zbog kog grci, koji su uglavnom „Za“ EU, najčešće smatraju da Unija ne pokazuje solidarnost.

Ovo je jasno prikazano u anketi koju je sprovela MRB u ime fondacije Konrad Adenauer u Atini, 2019 godine, u kojoj se analizira odnos EU i Grčke. Na pitanje da „jednom rečju opišu EU danas“, 33,5% ispitanika su odgovorili: „nedostatak solidarnosti zemalja – članica EU/nametanje moćnih“.

Istovremeno, 64,1% ispitanika smatra da je Grčka tokom proteklih četiri decenija imala koristi od članstva u EU, dok samo 33,4% veruje u suprotno. Ekonomska kriza i težak program za spas kroz koji je Grčka morala proći kako bi zadržala svoje mesto u evrozoni, imali su najznačajniju ulogu na grčku percepciju EU.

Bolja budućnost u EU

Nakon skoro cele jedne decenije u ekonomskim poteškoćama, Grčka je počela da prevazilazi zategnute odnose sa EU, a frustracija ka Uniji se smanjivala. Prema anketi koju je novembra prošle godine sproveo „Kapa Risrč“ za Fondaciju „Fridrih Nauman“, 75% ispitanika veruje da će Grčka imati bolju budućnost u Uniji.

Neki nedavni primeri služe da potvrde sve ovo.

Trenutno, jedna od glavnih briga grčkog društva su posledice KOVIDa-19 na realnoj ekonomiji. Nakon dužeg perioda žrtvovanja, nova kriza javnog zdravstva ozbiljno utiče na svakodnevicu stanovništva Grčke. Prema anketi koja je sprovedena pre samo nekoliko nedelja za Metron Analysis za Mega TV, 42% ispitanika smatra da je pandemija prouzrokovana koronavirusom najznačajniji problem, 32% smatra da je ekonomija najznačajniji problem, dok samo 8% smatra da je to nezaposlenost.

Anketa takođe prikazuje da uprkos svim nedavnim problemima u procesu vakcinacije u Evropi, 55% ispitanika veruje da je najgore prošlo. Ovaj optimizam svakako potiče iz sigurnosti da će Grčka dobiti vakcine protiv Kovida-19, koje su obezbeđene preko potpisanih ugovora između EU i „Fajzer/Bioentek-om“, „Modern-om“ i „Astrazenek-om“. Prema predstavnicima Ministarstva zdravlja, očekuje se da Grčka dobije 1,4 miliona doza fajzerove vakcine do kraja marta meseca.

Optimizam se takođe može opravdati sa 32 milijarde evra koje je Grčka uspela dobiti preko EU fonda za oporavak, takozvani „Sledeća generacija EU“, ne računajući pritom na sredstva iz strukturnih i poljoprivrednih EU fondova, što dovodi do zaključka da Grčka, u narednim 7 godina, treba dobiti 70 milijardi evra od EU. Grčka je i jedna od sedam zemalja EU koje su dostavile potpuno razvijen plan upotrebe sredstava iz fonda „Sledeća generacija EU“.

Učeći na svojim greškama, čini se da Grčka, kao zemlja koja je ranije bila otpadnik u EU, sada ima šansu da vrati svoj imidž i poziciju.

Ovaj tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona” koju sprovode Res Publica i IKS, u saradnji sa PCNEN i partnerima iz Albanije (IDM), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Bugarske (Sega.bg), Grčke (Macropolis) i Slovenije (Had).

Blagostanje suseda

U svakom slučaju, blagostanje jedne zemlje u velikoj meri zavisi od blagostanje njenih suseda. Neke od susednih zemalja Grčke, kao Albanija, dobija samo mali broj vakcina, dok druge, kao Severna Makedonija, još nisu dobile vakcine.

I pored toga što su grčki premijer Kirjakos Micotakis i ministar spoljnih poslova Nikos Dendias, tokom brojnih razgovora i održanim sastancima sa oficijalnim predstavnicima Zapadnog Balkana (ZB), izjavili da će se založiti i pomoći region u suočavanjem sa pandemijom, Grčka nije bila u mogućnosti da pomogne ni u prvoj fazi krize, a ni sada, kada zemlje u regionu očajno traže načine da obezbede neophodne vakcine za stanovništvo.

Može se postaviti pitanje šta je to Grčka mogla da učini. Na početku krize, kada je dobila međunarodne pohvale kako se suočila sa prvim talasom pandemije, mogla je podeliti svoja znanja i iskustva sa susednim zemljama.

Pored toga, Grčka nije poslala medicinski materijal, kao što su maske, čak ni kao simboličan gest, dok su ostale zemlje kao Turska i Kina odmah reagovali, brže i od EU. Atina se čak nije ni požalila u ime ZB, kada je Unija prvi put odlučila da uvede ograničenja u uzvozu medicinskog materijala ka trećim zemljama.

Može se reći da je Grčka deo EU i u tom smislu da pomaže ZB, mada bilo to i kasnije od ostalih.  Grčka nije ni bila deo nedavne inicijative 13 ministara spoljlih poslova EU, koji su preko zajedničkog pisma zatražili od Evropske komisije „da podeli vakcine, dobijene preko potpisanih ugovora, sa najbližim susedima EU, kao što je Zapadni Balkan“.

Čini se da postoje zemlje u EU koje nisu spremne da se sakriju iza inicijative Unije i relevantnih mehanizama, a istovremeno se zalažu za više akcije i solidarnosti ka Zapadnom Balkanu, i pored toga što neke od njih nisu ni blizu regionu.

Nedostatak solidarnosti

Grčka, najbogatija i najstarija zemlja članica EU u Balkanskom regionu koja se oduvek žali na nedovoljnu solidarnost Unije, izgleda da je naučila samo pola svoje lekcije putovanja ka EU.

Zemlja uživa privilegije članstva u ovom jakom klubu, što se može sagledati preko fakta da je obezbedila vakcine i sredstva iz Fonda za oporavak, ali i ne preuzima dovoljlno korake kako bi pokazala istu solidarnost koju uobičajeno traži kada se sama suočava sa problemima. Protekle godine, grčku vladu su zatekli veliki broj nacionalnih problema (uključujući i krizu u bilateralnim odnosima sa Turskom), kao i posledice pandemije.

Njana neodlučnost u pružanju pomoći susednim zemljama može biti rezultat fobije, naročito zbog fakta što većina glasača vladajuće partije Nova demokratija još uvek ne priznaju Prespanski ugovor sa Severnom Makedonijom, dok je vlada, sa druge strane, opterećena zbog populističkih medija koji uvek izražavaju sumnju da Grčka može verovati Tirani u procesu građenja bližih odnosa.

Pored toga, vlada pokušava da jača saradnju sa zemljama koje su uspešno upravljale krizu sa pandemijom, kao što je Izrael, što je i predstavljalo razlog da Kirijakos Micotakis nedavno poseti Izrael, i možda već traži načine da poveća izglede za priliv turista ove godine.

Ali istina je da Grčka zavisi od susednih zemalja i u pogledu stranih radnika, pre svega iz Albanije, i u trgovini, pa čak i turizmu iz Severne Makedonije ili Srbije. Ukoliko želi da vrati svoju „normalnost“ i ponovo otvori svoje granice, mora razgledati načine kako da pomogne susedima. Zemlje kandidati za članstvo u EU, kojima EU okreće leđa, uključujući i njihovu najbližu zemlju – članicu EU, opravdano traže vakcine od Rusije i Kine. Ovo treba biti znak za Uniju i za Grčku da preuzmu korake, jer njihovi ključni strateški interesi su povezani sa pristupanjem Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Grčka, koja tvrdi da je pionir u proširenju EU sa svojom istorijskom inicijativom – „Solunska agenda 2003“ – treba da razmisli o brojnim posledicama ako dozvoli da njeni susedi ostanu izolovani od EU i pored toga što neki od njih su se i značajno žrtvovali kako bi se priključili Uniji. Apsolutno je neophodno da Atina što brže preuzme značajne inicijative, kako bi susedima sa Zapadnog Balkana obezbedila bar jasniji vremenski rok kada bi stigle željene vakcine.

Uzimajući u ozbiljnom vidu ogromne posledice daljeg odlaganja procesa proširenja EU sa ZB, Grčka takođe mora preuzeti proaktivnu ulogu. Poseduje neophodne diplomatske instrumente, znanje i iskustvo da vodi region – ne samo retorički, već i razmenom praktičkog znanja, pa i posredovanjem, kada bude potrebno, kako bi pomogla regionu u priključenje bloku.

Evropa je zaista grčka reč. Ali ideja o EU je građena značajnim delima solidarnosti, dobrom voljom, dobrosusedskim odnosima i sa opreznošću situacije van nacionalnih problema i briga. EU je izgrađena pomoću snažnih prijateljstva. Ako je Grčka zaista naučila svoju lekciju, sada je vreme da to i pokaže.

Alexandra Vuduri je novinarka rođena u Atini. Preddiplomski studij završila je na Nacionalnom sveučilištu u Atini (BA), a postdiplomski studij na Školi novinarstva, medija i kulturologije na Sveučilištu Cardiff u Velikoj Britaniji (MA). U svom radu pokriva diplomatska i europska pitanja, usredotočujući se na razvoj u jugoistočnoj Europi, uglavnom na Balkanu. Trenutno je vanjska poslovna analitičarka na informativnoj portalu Macropolis.gr, dok svakodnevno vodi emisiju o diplomatskim i međunarodnim poslovima na Atenskom radiju, Atena 9,84fm.

Pročitaj i ovo:

Pressures on Ne davimo Beograd and independent media in Serbia

The construction company Millennium Team is suing Ne davimo, asking for almost 100,000 € for material damages. These are supposedly caused by our publishing of a text on changes to the Belgrade urban plan. This change allows Millennium Team to demolish the Goša Institute for research and development and build a residential-business complex on the lot.

Robert Kozma for VOA: Election conditions still need to be improved

“We participate in these discussions because Serbia has an undemocratic regime. Unfortunately, the ruling government has transformed some form of democratic elections that had existed into an undemocratic hybrid regime. This has been assessed in several recent reports, such as Freedom House’s or the European Parliament’s. This is why we have these discussions, and not because we are asking for some political concessions. No, we only ask that citizens’ rights be respected”, Kozma said.