Osnivači Evropskog projekta sanjali su o ujedinjenoj Evropi: kontinentu mira, solidarnosti i zajedničkog prosperiteta. Evropa bez granica i podela i sa bogatom raznolikošću svog stanovništva. Evropa koja će biti ,,jača zajedno”. Da li Evropljani danas neguju ovaj san? Kakva su njihova gledišta u trenutku kada je evropski san nekim zemljama više nalik noćnoj mori? Evropski skepticizam uzima sve više maha, potpomognut odlaskom Britanije iz EU. U mnogim zemljama se pojavljuju ultranacionalistički pokreti. Šta sve ovo znači za budućnost Unije, u vremenu ogromnih izazova koji zahtevaju veću i zajedničku saradnju (klimatske promene, migracije), a ne razdor?
Dok se raspravlja o budućnosti Evrope, inicijativa ,,Priče iz regiona” posebno je pravovremena. Demokratija najbolje funkcioniše kad se čuju različiti glasovi. Ova inicijativa deli glas ljudi iz zemalja koje su već članice Unije, kao i iz zemalja koje su već dugo na ,,listi čekanja”.
U trenutnim uslovima ekonomske i zdravstvene neizvesnosti, građani Evrope traže nešto konkretno čega se mogu držati; vizija za budućnost koja uzima u obzir njihove brige, način života i vrednosti. Evropski san, vođen temeljnim principima EU – demokratija, inkluzija, ekonomski liberalizam – još uvek može ispuniti tu prazninu. Međutim, ova se vizija može ostvariti samo ukoliko evropski lideri shvate da bez plana za budućnost ne može biti izlaza iz neizvesnosti sadašnjosti.
Pocinjemo u petak (29.01).
Treće izdanje “Priče iz regiona” sprovode Res Publica i IKS, u saradnji sa PCNEN i partnerima iz Albanije (IDM), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Bugarske (Sega.bg), Grčke (Macropolis) i Slovenije (Had).
Inicijativu ,,Priče iz regiona” sprovodi Institut za komunikacijske studije u okviru projekta “Poveži tačke: poboljšane politike kroz građansko učešće” koji sprovodi Institut za komunikacijske studije (IKS), uz podršku britanske ambasade u Skoplju.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
