Osnivači Evropskog projekta sanjali su o ujedinjenoj Evropi: kontinentu mira, solidarnosti i zajedničkog prosperiteta. Evropa bez granica i podela i sa bogatom raznolikošću svog stanovništva. Evropa koja će biti ,,jača zajedno”. Da li Evropljani danas neguju ovaj san? Kakva su njihova gledišta u trenutku kada je evropski san nekim zemljama više nalik noćnoj mori? Evropski skepticizam uzima sve više maha, potpomognut odlaskom Britanije iz EU. U mnogim zemljama se pojavljuju ultranacionalistički pokreti. Šta sve ovo znači za budućnost Unije, u vremenu ogromnih izazova koji zahtevaju veću i zajedničku saradnju (klimatske promene, migracije), a ne razdor?

Dok se raspravlja o budućnosti Evrope, inicijativa ,,Priče iz regiona” posebno je pravovremena. Demokratija najbolje funkcioniše kad se čuju različiti glasovi. Ova inicijativa deli glas ljudi iz zemalja koje su već članice Unije, kao i iz zemalja koje su već dugo na ,,listi čekanja”.

U trenutnim uslovima ekonomske i zdravstvene neizvesnosti, građani Evrope traže nešto konkretno čega se mogu držati; vizija za budućnost koja uzima u obzir njihove brige, način života i vrednosti. Evropski san, vođen temeljnim principima EU – demokratija, inkluzija, ekonomski liberalizam – još uvek može ispuniti tu prazninu. Međutim, ova se vizija može ostvariti samo ukoliko evropski lideri shvate da bez plana za budućnost ne može biti izlaza iz neizvesnosti sadašnjosti.

Pocinjemo u petak (29.01).

Treće izdanje “Priče iz regiona” sprovode Res Publica i IKS, u saradnji sa PCNEN i partnerima iz Albanije (IDM), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Bugarske (Sega.bg), Grčke (Macropolis) i Slovenije (Had).

Inicijativu ,,Priče iz regiona” sprovodi Institut za komunikacijske studije u okviru projekta “Poveži tačke: poboljšane politike kroz građansko učešće” koji sprovodi Institut za komunikacijske studije (IKS), uz podršku britanske ambasade u Skoplju.

Pročitaj i ovo:

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.

Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.