Rođen 27. jula 1981. u Beogradu, završio Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao politikologiju na Fakultetu političkih nauka. Aktivan u društveno-političkim pokretima od 2007, fokusirao se na projekte podrške učeničkim parlamentima i podršku NVO sektoru. Učestvovao u akcijama revitalizacije gradskog prostora, bio koordinator kampanje Bahato parkiram, suosnivač Ministarstva postora i Instituta za urbane politike. Postao je prepoznatljiv po učešću u protestima vezanim za projekt Beograd na vodi. Inicijativa Ne davimo Beograd je prerasla u pokret koji se zalaže za bolji Beograd, a u političku partiju Zeleno-levi front. Kao član Zeleno-levog fronta, Dobrica se bori protiv samovolje investitora i političara. Pored političke aktivnosti, posvećen je organizovanju društvenih akcija i poboljšanju zajednice. Govori engleski jezik i živi sa partnerkom Jelenom, sa kojom ima ćerku Veru. Na predstojećim izborima, nosilac je liste Srbija protiv nasilja u Beogradu.

Natalija Stojmenović je rođena 1995. godine u Vranju. Završila je osnovne studije politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu na smeru: Politička analitika i društvene promene. Pokretu Ne davimo Beograd se priključila 2017. godine u borbi za zaštitu javnog interesa i solidaran i pravedan grad za sve, a trenutno koordiniše kampanju i aktivnosti na terenu i članica je Autonomnog ženskog fronta. Na izborima za Skupštinu grada Beograda, održanim 2022. godine izabrana je za gradsku odbornicu, takođe u tom sazivu je bila i predsednica Saveta za budžet i finansije grada Beograda. U Skupštini se prevashodno bavila oblastima koje se tiču zdravlja, ekonomije i politikama za mlade.

Natalija Simović je rođena u Užicu, gde je završila gimnaziju, a u Beogradu je završila anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i master studije iz Kulturnog menadžmenta i kulturne politike na Univerzitetu umetnosti. Bila je stipendistkinja Centra za Filantropiju na CUNY Univerzitet u Njujorku na programu za mlade lidere/ke i pohađala alternativne ženske studije na Fakultetu političkih nauka. Preko 10 godina je aktivna u civilnom sektoru, posebno u oblasti podrške uspostavljanju usluga socijalne zaštite, ženskih prava i rodne ravnopravnosti. Natalija je u pokretu Ne davimo Beograd od samog osnivanja. Bila je članica Malog veća i odbornica u skupštini Grada Beograda, i bavila se prikupljanjem finansijskih sredstava, a trenutno je koordinatorka Autonomnog ženskog fronta. Posvećena je borbi za socijalnu pravdu, a oblasti posebnog interesovanja su joj ženska prava, socijalne politike i ljudska prava. Natalija je članica međunarodne municipalističke mreže za feminizaciju politike.

Dobrila Lola Joksimović ima preko 20 godina relevantnog iskustva u upravljanju brojnim međunarodnim projektima, bila je angažovana kao stručnjak za kulturne odnose između EU i Balkana, nezavisni ekspert Tima Evropa Srbija (DEU) i rukovoditeljka tela za implementaciju EU programa. Učestvovala je na brojnim konferencijama kao govornik i predavač o kulturnim politikama EU, držala treninge o menadžmentu projekata i radila na osmišljavanju, produkciji i razvoju komunikacionih strategija. Diplomirala arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekla MA zvanje u oblasti kulturne politike i menadžmenta. Zainteresovana je za ulogu i značaj umetnosti, kulture i ljudskih prava i veruje u njihov doprinos izgradnji jakih lokalnih zajednica. Inovacije i kreativnost koje dolaze iz oblasti kulture podstaći će uspostavljanje novih standarda u javnim politikama i merilo civilizovanosti jednog društva i sekularne države. Kroz politiku se bori za stvaranje pravednijeg društva za buduće generacije, kako bi mogli da poručimo svojoj deci – uvek budi ono što jesi i bori se za svoja prava! Koordinatorka je ZLF grupe za dobrobit životinja pod geslom: Bolji grad za sve (baš sve!), ko-kordinatorka ZLF grupe za kulturu i odbornica u Skupštini grada (2022-2023).

Dušan Pavlović rođen je 1980. godine u Beogradu, gde je i studirao na Pravnom fakultetu. U svojoj profesionalnoj ulozi stara se o operativnom poslovanju porodične firme za inžinjersko-geološko projektovanje. Veruje u snagu lokalne zajednice i njenu sposobnost da utiče na politike koje se tiču života ljudi na lokalu, kao što su: čist vazduh i čista voda, funkcionalan i moderan javni prevoz kao i druge javne i komunalne usluge, obrazovanje koje je u skladu sa potrebama vremena u kome živimo i kvalitetno zdravstvo koje je podjednako dostupno svim građanima i građankama. Godinama je aktivan u borbi za podizanje svesti o značaju ekoloških tema. U u prošlom sazivu u Skupštini grada Beograda bio je odbornik ispred odborničke grupe “Za dobar grad – Moramo”, član Saveta sa saobraćaj, Saveta za zaštitu životne sredine, kao i Administrativno-mandatne komisije.

Dr Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti, autor i priređivač knjiga i publikacija, kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. godine, bio je pomoćnik ministra kulture republike Srbije za međunarodne odnose i evropske intergracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju zasnovanu na društvenim pokretima i ekonomskoj solidarnosti. Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta Ne davimo Beograd od osnivanja, koordinator je Grupe za kulturu, i bio je član Inicijativnog odbora Zeleno- levog Fronta. Zadatak kulturne politike ZLF vidi u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo- održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društvo. Zalaže se za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupnu svima i na raznovrsne načine.

Anđela Ruvidić je rođena 1994. godine u Aranđelovcu. Osnovne i master studije je završila na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku Hidrotehnika i vodno-ekološko inženjerstvo. Odbranila je master rad 2018. godine na temu „Uticaj stepena prečišćavanja komunalnih otpadnih voda na kvalitet površinskih recipijenata”. Anđela je proteklih pet godina zaposlena kao projektantkinja hidrotehničkih instalacija. Aktivizmom u pokretu Ne davimo Beograd (današnji Zeleno- levi front) se bavi od 2018. godine. Vodila je opštinski odbor Zvezdara, a u svom političkom deovanju je fokusirana na teme: urbanizam, ženska prava i ekologija. Anđela je bila odbornica u Skupštini grada Beograda i članica Saveta za urbanizam, od 2022. do 2023. godine.

Anja Zlatović je rođena 1992. u Beogradu. Doktorirala je etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno zaposlena. Deo master i doktorskih studija je provela u Atini na Padio univerzitetu političkih i društvenih nauka kao stipendistkinja Erasmus+ programa. Akademski se zanima za teme digitalne antropologije, identiteta, smrti, alternativnim religijskim pokretima, i odnima medija i politika. Bavi se aktivizmom od srednjoškolskih dana, pri čemu je najviše zainteresovana za feminizam, LGBT+ prava i socio-ekonomsku jednakost. Bila je osnivačica kulturne incijative Kravatisti i online magazina Kultur!Kokoška. Trenutno je kopredsednica teritorijalnog odbora Novi Beograd Zeleno-levog fronta. Takođe je aktivna u Autnomnom ženskom frontu i Zelenoj omladini Srbije, gde je ranije bila u glavnom odboru.

Miloš Vuletić je rođen 1980. godine u Beogradu, gde je završio studije filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Pitsburgu. Od 2016. živi na beogradskoj opštini Stari grad i predaje na Filozofskom fakultetu, gde je 2017. izabran za docenta na Odeljenju za filozofiju. U Pokretu Ne davimo Beograd aktivan je od 2018. godine, član je od 2019, a od januara 2023. je koordinator opštinskog odbora Stari grad. Bio je kandidat Pokreta na listama koalicije Moramo na gradskim i parlamentarnim izborima 2022. godine. Takođe, od 2021. godine je član Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Kao gradski odbornik, zalagaće se pre svega za smanjivanje društvenih nejednakosti i za sprovođenje urbanističkih politika koje izražavaju vrednosti solidarnosti i brige o javnim dobrima.

Marina Vidojević je rođena 1984. godine u Kruševcu. Diplomu profesorke srpske književnosti i jezika stiče 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a zatim dr književnih nauka 2013. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2010. godine predaje srpski jezik u OŠ „Branko Ćopić“ u Beogradu. Majka je dvoje dece. Aktivno učestvuje u radu grupe za obrazovanje pokreta Ne davimo Beograd od 2021. i kopredsednica je Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta od 2023. godine. Pored lokalnih pitanja, u vidu infrastrukture, mreže vrtića i ekoloških problema, posebno se interesuje za obrazovne politike i spoj formalnog i neformalnog obrazovanja. Zalaže se za pravednije i dostupnije obrazovanje, koje mora u svakom svom segmentu biti potpno besplatno, prilagođeno i inkluzivno za sve društvene grupe. Cilj takvog obrazovanja mora biti isključivo podizanje nivoa znanja, ali ne usložnjavanjem kurikuluma, već jednim kreativnijim i relaksiranijim pedagoškim pristupom i metodama koje će omogućiti povezivanje tih znanja i savremenog društva u kojem deca uče i odrastaju.

Luka Petrović rođen je 1994. godine u Beogradu. Fakultet Političkih nauka u Beogradu završio je 2017. kao student generacije na politikološkom smeru, a dve godine kasnije završio je master studije na istom fakultetu. Trenutno je na doktorskim studijama. Tokom i nakon studija honorarno se bavio novinarstvom. Nakon toga je nepune dve godine bio zaposlen na lnstitutu za filozofiju i društvenu teoriju. Od 2021. radi kao asistent na Fakultetu političkih nauka, angažovan na predmetima koji se bave istorijom političke misli i savremenom političkom teorijom. Redovni je dopisnik regionalnog portala Bilten.org, povremeno piše analitičke tekstove za portal Mašina.rs gde je bio član redakcije, kao i za druge medije kao što je srpsko izdanje Le Monde diplomatique. U Ne davimo Beograd se učlanio 2020. i jedan je od osnivača lokalne grupe Palilula – desna obala. U oktobru 2023. izabran je kopredsednika OO ZLF Palilula. Kao gradski odbornik zalagaće se za kvalitetniji i dostupniji javni prevoz, proširenja kapaciteta državnih vrtića, kvalitetniju socijalnu zaštitu i razvoj grada u skladu sa potrebama običnih ljudi. Živi na Karaburmi i u slobodno vreme se rekreativno bavi vaterpolom.

Ljubinka Pejčić rođena je 1967. godine u Prijepolju, gde je završila srednju ekonomsku školu. Upisom na Fakultet Političkih nauka se seli u Beograd, gde i sada živi sa porodicom. Zaposlena je u privatnoj preduzetničkoj firmi. Dugogodišnja je aktivistkinja u oblasti zaštite životne sredine, očuvanja prirode i dostupnosti javnih zelenih površina građanima i građankama, a ne privatnim investitorima. Jedan od glavnih pravaca delovanja joj je borba za decentralizaciju Beograda, pa i cele Srbije, kao i veće učešće građana i građanki u procesu odlučivanja. Zalaže se da se vrate nadležnosti mesnim zajednicama kao primarnom mestu gde se vodi lokalna politika i gde građani i građanke sami odlučuju o svom neposrednom okruženju.

Milan Ljutovac je rođen 1997. godine u Batajnici. Nakon završetka osnovnih studija na Fakultete političkih nauka Univerziteta u Beogradu, nastavio je sa akademskim usavršavanjem na master studijama, takođe na Fakuteltu političkih nauka. Sa svojim komšijama je 2021. godine osnovao Grupu građana IZBOR za našu opštinu Batajnica, u kojoj aktivno učestvuje na demokratizaciji društva, uspostavljanju decentralizovanog administrativnog sistema i borbi za zaštitu životne sredine. Bio je odbornik u Skupštini grada od 2022. do 2023. godine. Glavni cilj kao odbornika mu je bio i biće, da od naselja Batajnica napravi novu gradsku opštinu, ali i da utiče da se proces decentralizacije našeg glavnog grada sprovede svuda gde bude bilo potrebe.

Aleksa Petković je rođen 1995. godine u Užicu. Nakon završetka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, posvetio se radu u nevladinom sektoru, fokusirajući se na zaštitu životne sredine i radnih prava. Kao aktivista, Aleksa je bio uključen u odbranu od iseljenja, borbu protiv investitorskog urbanizma, kao i brojne kampanje zaštite životne sredine. U 2020. godini, Aleksa je pokrenuo inicijativu za osnivanje prvog sindikata u ICT sektoru u Srbiji. Kao kandidat za gradskog odbornika, njegov glavni cilj je unapređenje kvaliteta života u Beogradu, sa posebnim fokusom na infrastrukturu, životnu sredinu i zaštitu prava radnika.

Biljana Kosi je rođena 1969. godine u Zemunu. Završila je srednju hemijsku školu u Beogradu. Posle više od 15 godina rada u državnoj službi, odlučuje se za pokretanje privatnog biznisa i uspešno se bavi keteringom punu deceniju. Ostvarila je lidersku poziciju u osiguranju i veštine stečene u mrežnom marketingu primenila na razvoj lokalnog odbora. Od 2020. godine je član Ne davimo Beograd, pa osnivač i član Zeleno-levog fronta. Aktivna u lokalnom odboru ZLF Zemun. Biljana je udata, majka dva sina, i baka unuke Ive. Kako voli da kaže – bori se da Iva ostane i živi u Srbiji. Kao gradskoj odbornici, fokus bi bio povratak normalnog funkcionisanja života u Beogradu, a pre svega – zaštita životne sredine.

Radoje Stefanović rodjen je 1940. godine u Beogradu. Završio je Pravni i Ekonomski fakultet. Bio je direktor u “Tehnogasu” i “Minelu”, predsednik Beogradske banke, sekretar za privredu Beograda, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Izvršnog saveta Beograda i predsednik Privredne komore Srbije. Posle Osme sednice povukao se sa javnih funkcija, napustio Savez komunista i bio nezaposlen. Od 1989. godine je advokat. Od 2016. godine je simpatizer, a od 2021. godine član pokreta Ne davimo Beograd. Član je Zeleno-levog fronta i kopredsednik Seniorske organizacije. Oženjen je i otac petoro dece. Nije učestvovao ni u jednom zločinačkom poduhvatu ili zločinu nad Albancima, Bošnjacima i Hrvatima. Ako bude izabran za odbornika Skupštine grada Beograda, namerava da svojim vrednosnim opredeljenjima i iskustvom doprinese ekološkoj zaštiti, ublažavanju socijalnih nejednakosti, unapređenju uslova života Beograđana i njihovoj participaciji u upravljanju svojim gradom.

Stefan Tasić je rođen 1993. godine u Vranju. Diplomirao je Politikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nakon osnovnih studija je završio master studije u Nemačkoj na Univerzitetu u Manhajmu, sa fokusom na kvantitativne metode istraživanja, kompetitivni autoritarizam i procese demokratizacije. Bio je angažovan kao saradnik pri Fakultetu političkih nauka, kao i na Univerzitetu u Manhajmu. Dodatno se usavršavao u Hamburgu u oblasti istraživanja tržišta. Bavi se istraživačkim i konsultantskim radom. Pokretu Ne davimo Beograd je pristupio iz uverenja da novi ljudi i nove politike mogu na najbolji način da doprinesu stvaranju zelenog, solidarnog i demokratskog Beograda i Srbije. Na parlamentarnim i beogradskim izborima 2022. bio je zadužen za kontrolu izbora, dok je trenutno u okviru Zeleno-levog fronta aktivan kao koordinator za razvoj i širenje partije u Srbiji.

Jelena Cekić, rođena 1971. godine u Beogradu, gde je završila srednju hemijsku školu i fotografski zanat. Preduzetnica, od fotografskih usluga, preko komercijalnih poslova, do savetnice za organizaciju poslova. Aktivistkinja za zaštitu životne sredine, članica udruženja Inicijativa Eko Barajevo. Posvećena građanskim pravima i ekologiji, intenzivno je uključena u sve aktivnosti nevladinog sektora. Insistira na odgovornosti, posvećenosti, organizovanosti i pravdoljubivosti.

Rođena 1986. godine u Beogradu, završila Gimnaziju „Sveti Sava”, studirala Geoekonomiju. Udata majka dve ćerke. Bavi se dizajnom nameštaja i opremanjem enterijera već 10 godina. Od najranije mladosti bavi se aktivizmom. U pokretu Ne davimo Beograd je koordinatorka grupe Leva obala Dunava i kopredsedavajuća Velikog veća.

Stevan Banjac je aktivista s dugogodišnjim stažom i član pokreta Ne davimo Beograd od 2017. godine. Od 2019. godine, obavlja funkciju koordinatora teritorijalne grupe Čukarica, dok od 2020. obavlja funkciju koordinatora logistike, najpre u okviru inicijative Ne davimo Beograd, a sada u okviru Zeleno-levog fronta. Rođen je 1983. godine u Beogradu, posvećen je poboljšanju situacije u perifernim naseljima našeg grada. Stevan je stekao obrazovanje završivši Petu Beogradsku gimnaziju, nakon čega je stekao diplomu menadžera bezbednosti na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Osim toga, Steva se ističe svojom komunikativnošću, beskrajnom energijom i uvek prisutnim osmehom na licu. U svojstvu koordinatora redarske službe inicijative Ne davimo Beograd, Stevan se starao oko organizacije i osiguranja bezbednosti ljudi na protestima pod nazivom Srbija protiv nasilja kojih je do sada bilo ukupno 27.

Zoran Bukvić je već skoro deceniju građanski aktivista, predsednik UG Ulice za bicikliste. Rođen je 1977. godine u Beogradu, gde je završio Višu mašinsku školu u Zemunu. Zalaže se za grad sa manje automobila, manje zagađenja i bolje uslove u saobraćaju za pešake, bicikliste, trotinetaše i osobe sa invaliditetom. Živi u Borči, opština Palilula. Cilj mu je da se u Beogradu promeni način planiranja, koji u na prvo mesto stavlja potrebe vozača automobila. Umesto toga, potrebno je dati prednost pešacima, javnom prevozu i biciklistima/trotinetašima. Osim saobraćaja, bio je uključen i u rad inicijativa Za naš kej i Savski nasip, gde se zalagao da se beogradske obale oslobode od uzurpacije i divlje gradnje, kao i od automobilskog saobraćaja. Sa udruženjem Ulice za bicikliste je sproveo više projekata javnog zagovaranja na polju održive urbane mobilnosti u Beogradu i Srbiji.

Bojana Vuletić je rođena 1995. godine u Šapcu. Završila je Filološku gimnaziju, a zatim međunarodne studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Nakon nekoliko godina angažovanja u civilnom sektoru, svoju karijeru nastavlja u sferi ljudskih resursa i projektnog menadžmenta. U pokretu Ne davimo Beograd aktivna je od 2021. godine u opštinskoj grupi Voždovac. Od osnivanja Zeleno-levog fronta kopredsedava opštinskim odborom na Voždovcu. Pored toga, aktivna je članica autonomnih organizacija u okviru ZLF-a, Autonomnog ženskog fronta i Zelene omladine. Bavi se ženskim i LGBT pravima, kao i neformalnim obrazovanjem.

Danijel Pantić je rođen 1979. godine u Beogradu. Nakon završetka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i kraćeg perioda provedenog u sektoru prodaje u Coca – Cola HBC Srbija, prelazi na rad u Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u Beogradu, gde je tokom naredne tri godine obavljao poslove stručnog saradnika u kabinetu direktora. Kasnije prelazi na rad u Gradsku upravu grada Beograda u Službu za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, na mesto zamenika direktora, koje je obavljao do 2013. godine. Od 2014-2019. godine Danijel je bio zaposlen u upravi GO Mladenovac, dok je od 2019. godine do sada zaposlen u upravi GO Stari grad. Danijel je 2008. godine izabran za odbornika u SO GO Mladenovac ispred liste koalicije ZES, kada je izabran i na mesto potpredsednika SO GO Mladenovac, na kojem je ostao do 2010. godine. Kao kandidata za gradskog odbornika, njegov glavni cilj je unapređenje rada javne uprave i učešće građana u odlučivanju kroz decentralizaciju donošenja odluka i veća ovlašćenja Mesnih zajednica.

Rođena 1982. godine u Beogradu. Završila je osnovne i master studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavi se prevođenjem, kopirajtingom i digitalnim marketingom. Od 2021. godine je aktivna u lokalnim i zajedničkim kampanjama pokreta Ne davimo Beograd, a potom i u Zeleno-levom frontu. Kandidatkinja na listi za izbor gradskih odbornika i narodnih poslanika na izborima u aprilu 2022. Od 2023. godine je sekretarka za razvoj članstva opštinskog odbora Stari grad, a zatim i kopredsednica opštinskog odbora Stari grad. Svojim političkim i aktivističkim radom teži da doprinese tranziciji ka pravednoj društvenoj preraspodeli, osavremenjivanju načela samouprave i osnaživanju društvenog dijaloga na temeljima principa jednakosti kao preduslova za postizanje istinske socijalne države.

Bojana Matić je rođena 1963. godine u Beogradu. Nakon završetka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, specijalizirala je Public Relations, na istom fakultetu. Radila je u nevladinom i vladinom sektoru (Skupština grada Beograda – Urbanistički zavod, International Organisation for Migration (IOM), International Rescue Comittee (IRC), United Nations Children’s Fund (UNICEF). Uvek je bila fokusirana na ljudska prava, a profesionalno se bavila Odnosima s javnošću u međunarodnim organizacijama. Od 2008. godine, Bojana se bavi privatnim poslom i promovisanjem zdravih stilova života. Koautorka je dva udžbenika za Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija: “Vodič kroz wellness” i “Wellness u Srbiji”, zajedno sa dr Goranom Isailović. Pre uključivanja u Ne davimo Beograd/Zeleno levi front, Bojana nikada nije bila članica ni jedne partije. Kao kandidatkinji za gradsku odbornicu, fokus bi joj bio poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života u Beogradu, uz povećanje transparentnosti u radu Skupštine i dobru komunikacija sa građanima i građankama.

Rođen 1980. godine u Beogradu. Obrazovanje stekao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za Industrijsko inženjerstvo.
Već 15 godina se bavi projektima revitalizacije, modernizacije i energetske efikasnosti industrijskih objekata i postrojenja u Srbiji, Evropskoj uniji i Africi. Aktivan u lokalnim ekološkim pokretima na beogradskoj opštini Palilula. Koordinator je Grupe za ekologiju NDMBGD u periodu 2022-23. godine.
Posvećenost, nekada NDMBGD, a sada Zeleno-levog fronta zaštiti životne sredine, borbi za dostojanstvene uslove rada i života radnika, kao i inicijativama za decentralizaciju, vidi kao glavne motive za aktiviranje. Kao kandidat za gradskog odbornika, skoncentrisaće se na realizaciju infrastrukturnih projekata, pitanje zelenih radnih mesta i energetsku tranziciju.
Zeleno-levi front je prva politička partija čiji je član.

Dragana Atoski je rođena u Beogradu 1958 godine. Završila Filološki fakultet u Beogradu, lingvistkinja po struci. Autor je i vlasnik 3 edukaciona sajta, jedan od pionira online edukacije na ovim prostorima. Kao dugogodišnji freelancer učestvovala u borbi za donošenje zakonskih propisa koji definišu socijalno i zdravstveno osiguranje u ovoj oblasti. Živi na Voždovcu gotovo ceo život i izuzetno je zainteresovana za rešavanje lokalnih problema i poboljšanje uslova života na ovoj opštini. Aktivna u Seniorskoj organizaciji ZLF-a. Prioritet je poboljšanje kvaliteta usluga, putem donošenja i primene zakonske regulative, u svim oblastima gerontologije i gerijatrije.

Vladimir Tijanić rođen 1986. godine u Kragujevcu. Živi u Beogradu od 2005, gde je završio master studije na Građevinskom fakultetu. U profesionalnoj karijeri je građevinski inženjer u oblasti mostogradnje. Aktivizmom počinje da se bavi u pokretu Ne davimo Beograd. Sa pokretom je učestvovao u mnogim akcijama, posebno iz oblasti ekologije, urbanog razvoja i jačanja lokalnih zajednica. Kopredsednik opštinskog odbora Novi Beograd i osnivač Zeleno-levog fronta, a pre toga koordinator opštinskog odbora Novi Beograd i kandidat za odbornika na listi Moramo u aprilu 2022. Smatra da je progresivna politika koju vodi ZLF upravo ono što može doneti pozitivne promene u društvu. Veruje da je moguća jednakost svih građana i građanki i ozbiljniji pristup rešavanju socijalnih pitanja, podržava ekološki aktivizam i smatra da teme kao što su čist vazduh, voda i zemlja ne smeju biti zapostavljene zbog finansijskih interesa.

Milan Škobić rođen je u Beogradu 1991. godine. Završio je osnovne studije Etnologije i Antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i master
studije iz Sociologije i Socijalne Antropologije na Srednjeevropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti. Trenutno je na doktorskim studijama iz sociologije na univerzitetu Northeastern u Bostonu, SAD. U svojoj doktorskoj disertaciji proučava položaj zaposlenih kod stranih investitora u Srbiji i procese kreiranja industrijske politike i strategija korporativnog upravljanja u Srbiji. U Zeleno-levom frontu je aktivan od 2016. godine. U politici se zanima za pitanja društvene pravde, razvoja solidarne ekonomije, i međunarodne miroljubive koegzistencije.

Zdravko Janković je rođen 1975. godine u Beogradu, gde danas živi i radi. Po obrazovanju je diplomirani matematičar za verovatnoću i statistiku, a po zanimanju analitičar marketinških kampanja. Društveno je aktivan od Studentskog protesta 1996/97 kroz Studentsku uniju Matematičkog fakulteta, Socijaldemokratsku omladinu čiji je bio Generalni sekretar i Omladinsku socijalističku internacionalu (IUSY) čiji je bio potpredsednik. U periodu 2000-2004. bio je odbornik DOS u Skupštini opštine Novi Beograd. Od 2004-2018. nije politički aktivan, da bi se potom angažovao u Ne davimo Beograd kao kandidat na izborima za Skupštinu grada Beograda. Sada je aktivan u Zeleno-levom frontu na poziciji koordinatora Nadzornog odbora i član stalnog sastava odbora na Novom Beogradu. Oženjen Anom, otac Filipa, Ene i Lee i ponosni vlasnik mađarske vižle Mileta.

Rođena u Beogradu 1970. godine. Po zanimanju medicinska sestra na poslovima preventivno zdravstvene zaštite u PU “Jelica Obradović” Mladenovac. Organizatorka protesta 1 od 5 miliona i učesnica svih građanskih protesta. Inicijatorka neformalnog uduženja građana i peticije za borbu protiv zagađenja vazduha od 2019. godine. Kao kandidatkinji za odbornicu, glavni cilj će biti unapređenje kvaliteta i čistoće životne sredine i zdravstvenih usluga, kao i uređenje i proširenje zelenih površina u gradu.

Rođena u Pančevu 1975.godine. Posle studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu, 10 godina radila u IT sektoru. Poslednjih 10 godina je projekt menadžerka u neprofitnom sektoru, gde radi na razvoju i realizaciji projekata koji se bave zelenom infrastrukturom, prirodom inspirisanim rešenjima koja poboljšavaju javne i otvorene prostore, pretvarajući ih u mesta koja neguju prirodu, kulturu i igru. Angažovana je na projektima popularizacije zelene ekonomije i socijalnog preduzetništva kao načina za rešavanje ekoloških, socijalnih i ekonomskih problema. Učestvovala u osnivanju i razvoju Opštinskog odbora Ne davimo Beograd/Zeleno-levi front Stari grad.

Nikola Bešlić je rođen 1991. godine u Beogradu, gde je odrastao i završio Fakultet organizacionih nauka, smer informacioni sistemi i tehnologije. Zaposlen je kao programer veb aplikacija. Osnivač je i glavni urednik portala hocupozoriste.rs. Nakon godina simpatisanja učlanio se u Ne davimo Beograd u junu 2020. godine, gde je bio poverenik opštinske grupe Zemun. Bio je kandidat na gradskim i parlamenternim izborima 2022. godine ispred koalicije Moramo. Član je stalnog sastava opštinsog odbora Zemun ZLF-a. Velika mu je želja da počnemo da se bavimo problemima 21. veka, teme koje ga najviše interesuju su urbanizam, očuvanje životne sredine i antifašistička borba. U slobodno vreme voli da putuje, posećuje pozorišta, muzičke, a od skora i filmske festivale.

Marko Vujačić je rođen 1981. godine u Vrbasu, AP Vojvodina. Osnovne studije međunarodnih odnosa završio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2005, a potom i dva master programa, u oblasti ljudskih prava na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti 2006, i u oblasti evropskih studija na Univerzitetu u Bonu 2012. Bio je Fulbrajtov stipendista (Hjubert Hamfri stipendija američkog State Departmenta) na Univerzitetu Merilend, gde je izučavao kvantitativne metode u analizi javnih politika. Više od 14 godina radnog i profesionalnog iskustva stekao je na poslovima u međunarodnim i nevladinim organizacijama, na Tajvanu, Filipinima, Maroku, Gruziji, Jordanu, Avganistanu, i u Srbiji. Oblasti ekspertize obuhvataju podršku institucionalnom i parlamentarnom razvoju (razvoj parlamentarnih odbora i političkih grupa, nadzorne funkcije parlamenta, predstavničke funkcije parlamentaraca), uključivanju civilnog društva i javnosti u rad parlamenta, kao i priprema strateških i operativnih dokumenata za razvoj javnih institucija.

Milica Jevremović je rođena u Beogradu 1991. godine, gde pohađa studije bezbednosti na Fakultetu za poslovne studije i pravo. Do sada je obavljala poslove u uslužnim delatnostima. Trenutno radi kao autorka tekstualnog sadržaja. Govori engleski jezik i trenutno je posvećena učenju turskog jezika. Oblasti posebnog interesovanja su joj zaštita životne sredine i zaštita i dobrobit životinja. U Zeleno-levom frontu je aktivna članica opštinskog odbora Lazarevac.