Često na ovom mestu govorimo o potrebi očuvanja životne sredine i pozivamo na brigu o njoj. Ni u idealnim okolnostima i uređenim sredinama ta briga ne treba da prestane da postoji, kamoli u našoj koja je zapuštena i ugrožena do te mere da se postavlja pitanje svrhe institucija i službi koje su za okolinu zadužene, a time i pitanje opstanka same sredine.
Iz Uprave grada, kao centra odgovornosti, kroz sve ove godine, umesto osnaživanja i razvoja, jačao je stav zanemarivanja životne sredine. Sa druge strane, javne gradske službe su osuđene na takav autoritet, ali su i nezainteresovane ili slabe da pruže otpor destruktivnoj politici Grada, koja olako rasprodaje, uništava i zapostavlja zajednička dobra da bi tek nekoliko pojedinaca došlo do procenta za sopstveni džep. Sve to običnog građanina dovodi u poziciju da preuzme ozbiljniju društvenu ulogu.
A upravo na tim zajedničkim terenima, površinama koje pripadaju svima nama, nailazimo na razne primere odsustva neophodne brige. Tako smo ovoga leta otvorili pitanje ogromnog broja suvog drveća u gradu, koje treba ukloniti i zameniti novim. Neka od tih stabala suva su već godinama, ali ima i onih koja su tek zasađena, pa su se osušila jer nisu imala odgovarajuću početnu negu. Među osušenim stablima ima i odavno zasađenih, te su ona završila svoj vek. Uz nemar službi, treba istaći i visoku zagađenost sredine, klimatske promene i sve toplija leta koja doprinose propadanju zelenila. Samim tim, pažnja koja mu se poklanja treba da bude veća i intenzivnija. U prvom redu, službe se moraju baviti tim poslom svakoga dana jer imaju radno vreme, za to predviđeno, i poseduju potrebnu mehanizaciju.
Ali, u nedostatku profesionalne reakcije, inicijativa Ne davimo Beograd je pokrenula akciju „Fotkaj suvo da se pojavi drvo”. Zahvaljujući velikom broju sugrađanki i sugrađana, prikupili smo podatke o skoro 200 lokacija na kojima se takvo drveće nalazi, od najstrožeg centra grada do periferije. Akcija je do sada pokazala da svest o mestu življenja, koju su pokazali sugrađani, uveliko nadilazi svest službi o značaju njihovoga rada i štetnosti nerada. Mnogi su nam pisali i o tome da se godinama povodom raznih problema bezuspešno obraćaju JKP „Zelenilo Beograd” i drugim službama, zatim sami preduzimaju šta mogu da bi određeni problem rešili. Učešće sugrađana u akciji je i pokazatelj da smo spremni ne samo da zajednički ukažemo na manjkavosti, već i da vodimo ozbiljnu brigu za životnu sredinu.
Poziv za akciju važi do polovine septembra. Javite nam se! Što više stabala mapiramo, veća je mogućnost da se ona zamene. Mapu ćemo predati nadležnim službama, pa će na taj način one imati na raspolaganju informacije o mestima i fotografije stabala, posle čega mogu da naprave plan, drveće uklone i zasade novo.
Gradovi Evrope već su nam pokazali da je moguće imati pametno i za ugled uređen grad, koji uvažava potrebe ljudi i ostalih njegovih stanovnika. U skladu sa potrebama našega grada, zelena politika inicijative Ne davimo Beograd usmerena je ka ideji o konstantnom ulaganju u pošumljavanje i održavanje zelenila, te ideji o zajedničkoj brizi kao garantu zdrave životne sredine i pokazatelju dobro isplanirane raspodele društvenih zaduženja.
Piše: Jasmina Šuša
Pročitaj i ovo:
Ne davimo Beograd će braniti sve građane protiv kojih Šapić podnese krivične prijave
Nakon najava Aleksandra Šapića da će podneti krivične prijave protiv građana koji brane Savski nasip od bušenja, pravni tim Ne davimo Beograd odlučio je da besplatno brani sve građane protiv kojih gradonačelnik pokrene postupke, izjavio je Dobrica Veselinović.
Peticija Ne damo Savski nasip: Građani ostavljaju dirljive poruke podrške čuvarima nasipa
Građani ostavljaju dirljive poruke podrške čuvarima Savskog nasipa u okviru peticije koju je za samo dva dana potpisalo preko 1300 ljudi. Naime, pokret Ne davimo Beograd pokrenuo je peticiju kao vid podrške građanima koji na nasipu blokiraju radove i ugrožavanje nasipa. Jedna od opcija koja je ponuđena onima koji potpišu peticiju je i da upute reči podrške građanima koji danima stražare i dežuraju na nasipu danonoćno.
Državna matura – loše prepisana lekcija
Preslikavanje tuđeg modela, površno, nedosledno, neprofesionalno, neće nikad biti dobro rešenje, kao što prepisivanje na kontrolnom ili na ispitu nikad nije dobro rešenje. Loše smo prepisali bolonjsku reformu, još lošije inkluziju. Da li biste voleli da vas vozi pilot ili operiše hirurg koji je prepisivao?
