Piše: Radomir Lazović

Spomenik Stefanu Nemanji, za sada, košta koliko i ukupna izdvajanja Ministarstva kulture za zaštitu celokupnog kulturnog nasleđa Republike Srbije u 2020. godini.

Na osnovu informacija o carinskoj proceduri, do kojih je došla Televizija N1, spomenik Stefanu Nemanji plaćen je najmanje milijardu dinara. Dakle, za samo deo, samo jednog spomenika, platili smo skoro onoliko koliko je ukupno izdvajanje Ministarstva kulture za zaštitu celokupnog kulturnog nasleđa Republike Srbije u 2020. godini.

Ukoliko cenu megalomanskog spomenika uporedimo sa izdvajanjima Ministarstva kulture za međunarodnu saradnju ili za savremeno stvaralaštvo, dobićemo još kompletnije razumevanje besmislenosti ovolikog rasipanja javnog novca. Naime, za savremeno stvaralaštvo u 2020. izdvojeno je 589,2 miliona, a za međunarodnu saradnju 675 miliona dinara, što je skoro duplo manje nego za samo jedan spomenik.

Umetnici, umetnička udruženja, radnici u kulturi, kulturne ustanove, dakle celokupna javnost koja deluje u ovoj oblasti nedavno se složila da su izdvajanja u kulturi od samo 0,73 odsto ukupnog budžeta ili 10 milijardi dinara skandalozno mala. Kako je moguće da Srbija nema novca za kulturu, ali ima toliko novca da jedan spomenik plati desetinom ukupnog budžeta za ovu oblast?

Dakle, ne radi se ovde ni o kakvom davanju zasluženog značaja Stefanu Nemanji, niti o nekom patriotizmu i ljubavi prema Srbiji, nego o besmislenom megalomanskom štetočinstvu, koje ima za cilj veličanje jednog drugog vladara. Cilj je glorifikacija ovog našeg savremenog vlastodršca, čiji stil vladanja sve više podseća na srednjovekovni, kao i njegove svite poslušnika i poltrona na čelu sa glavnim promoterom projekta – Goranom Vesićem. Nije ovoj skupini kriminalaca, koji su okupirali naše institucije i državu, ni do kulturnog nasleđa, ni do kulture, nego do metara visine i procenta ugradnje. Da li se radi o najvećem spomeniku, 120 metara visokom, najvišem jarbolu na Ušću ili najvećem tržnom centru na Balkanu, nebitno je, samo da je „naj“. A pošto se pravi od naših para, zašto da se štedi? Ništa nije skupo ako neko drugi plaća.

A nemajte sumnje da plaćamo mi – građani. Kriminalna ekipa naš novac odvaja od onoga što nam je svima neophodno i razbacuje na ove besmislice. Jer, da se mi pitamo, možda bismo deo te milijarde uložili u to da olakšamo bolesnima u kovid redovima, možda bismo popravili stanje javnog saobraćaja. Kakvi smo, mi bismo „protraćili“ te pare na ovu bolesnu decu što im se skuplja sms-om za lečenje. Neki bi tražili da deo uložimo da ima više mesta u vrtićima ili da se još neki ćošak odvoji beskućnicima da se ne smrznu tokom zime. Da se građani pitaju, milijarda bi otišla kao pomoć onima koji su ostali bez zarada tokom pandemije ili kao podrška mnogima koji zaradu nisu imali ni u redovnom stanju.

A zadatak da se odužimo stvaraocu naše srednjovekovne države, građani bi sigurno, umesto Goranu Vesiću, pre poverili istoričarima, arhitektama, kulturnim radnicima, urbanistima, tj. stručnjacima koji bi na konkursu mogli da izaberu adekvatan način za predstavljanje ove značajne istorijske ličnosti. To sigurno ne bi bilo putem ovakve masovne krađe.

Ne davimo Beograd

Originalni naslov: Spomenik Stefanu Nemanji košta kao ceo budžet za kulturno nasleđe

Izvor: https://pescanik.net/spomenik-stefanu-nemanji-kosta-kao-ceo-budzet-za-kulturno-nasledje/

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.