Piše: Radomir Lazović

Spomenik Stefanu Nemanji, za sada, košta koliko i ukupna izdvajanja Ministarstva kulture za zaštitu celokupnog kulturnog nasleđa Republike Srbije u 2020. godini.

Na osnovu informacija o carinskoj proceduri, do kojih je došla Televizija N1, spomenik Stefanu Nemanji plaćen je najmanje milijardu dinara. Dakle, za samo deo, samo jednog spomenika, platili smo skoro onoliko koliko je ukupno izdvajanje Ministarstva kulture za zaštitu celokupnog kulturnog nasleđa Republike Srbije u 2020. godini.

Ukoliko cenu megalomanskog spomenika uporedimo sa izdvajanjima Ministarstva kulture za međunarodnu saradnju ili za savremeno stvaralaštvo, dobićemo još kompletnije razumevanje besmislenosti ovolikog rasipanja javnog novca. Naime, za savremeno stvaralaštvo u 2020. izdvojeno je 589,2 miliona, a za međunarodnu saradnju 675 miliona dinara, što je skoro duplo manje nego za samo jedan spomenik.

Umetnici, umetnička udruženja, radnici u kulturi, kulturne ustanove, dakle celokupna javnost koja deluje u ovoj oblasti nedavno se složila da su izdvajanja u kulturi od samo 0,73 odsto ukupnog budžeta ili 10 milijardi dinara skandalozno mala. Kako je moguće da Srbija nema novca za kulturu, ali ima toliko novca da jedan spomenik plati desetinom ukupnog budžeta za ovu oblast?

Dakle, ne radi se ovde ni o kakvom davanju zasluženog značaja Stefanu Nemanji, niti o nekom patriotizmu i ljubavi prema Srbiji, nego o besmislenom megalomanskom štetočinstvu, koje ima za cilj veličanje jednog drugog vladara. Cilj je glorifikacija ovog našeg savremenog vlastodršca, čiji stil vladanja sve više podseća na srednjovekovni, kao i njegove svite poslušnika i poltrona na čelu sa glavnim promoterom projekta – Goranom Vesićem. Nije ovoj skupini kriminalaca, koji su okupirali naše institucije i državu, ni do kulturnog nasleđa, ni do kulture, nego do metara visine i procenta ugradnje. Da li se radi o najvećem spomeniku, 120 metara visokom, najvišem jarbolu na Ušću ili najvećem tržnom centru na Balkanu, nebitno je, samo da je „naj“. A pošto se pravi od naših para, zašto da se štedi? Ništa nije skupo ako neko drugi plaća.

A nemajte sumnje da plaćamo mi – građani. Kriminalna ekipa naš novac odvaja od onoga što nam je svima neophodno i razbacuje na ove besmislice. Jer, da se mi pitamo, možda bismo deo te milijarde uložili u to da olakšamo bolesnima u kovid redovima, možda bismo popravili stanje javnog saobraćaja. Kakvi smo, mi bismo „protraćili“ te pare na ovu bolesnu decu što im se skuplja sms-om za lečenje. Neki bi tražili da deo uložimo da ima više mesta u vrtićima ili da se još neki ćošak odvoji beskućnicima da se ne smrznu tokom zime. Da se građani pitaju, milijarda bi otišla kao pomoć onima koji su ostali bez zarada tokom pandemije ili kao podrška mnogima koji zaradu nisu imali ni u redovnom stanju.

A zadatak da se odužimo stvaraocu naše srednjovekovne države, građani bi sigurno, umesto Goranu Vesiću, pre poverili istoričarima, arhitektama, kulturnim radnicima, urbanistima, tj. stručnjacima koji bi na konkursu mogli da izaberu adekvatan način za predstavljanje ove značajne istorijske ličnosti. To sigurno ne bi bilo putem ovakve masovne krađe.

Ne davimo Beograd

Originalni naslov: Spomenik Stefanu Nemanji košta kao ceo budžet za kulturno nasleđe

Izvor: https://pescanik.net/spomenik-stefanu-nemanji-kosta-kao-ceo-budzet-za-kulturno-nasledje/

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).