Nepunih mesec dana nakon popuštanja restriktivnih mera, Kosovo se suočava sa naglim rastom slučajeva zaraze korona virusom, što ni malo ne smeta političkim protivnicima da se manje bave zdravljem i boljitkom građana, a više nastavkom političkih prepucavanja.

Piše: Isak Vorgučić

Novi korona virus, koji je svoj smrtonosni put započeo u Kini krajem prošle godine, na Kosovo je došao u prvoj polovini marta. U vreme kada je virus krenuo da lomi imunitet Kosovaca, političke zakulisne igre su krenule da lome tek izabranu Vladu, koja nije dugo izdržala ove udare, pa je Kosovo tokom celog toka pandemije korona virusa promenilo dve Vlade. Vremenski su srećom bile raspoređene tako, da je Vlada sklona strožijim merama bila na početku pandemije, a ona sklonija popuštanju mera prema kraju.

Podeljeni zdravstveni sistem

Vlada Kurtija je reagovala brzo u donošenju restriktivnih mera, a zbog naglog porasta broja zaraženih opštine Mališevo, Severna Mitrovica i Zvečan su odmah stavljene pod karantin. Ovim gradovima su se kasnije pridružili i Klina, Vitina, Uroševac i Priština, u kojoj je u jednom danu broj zaraženih porastao za 20.

Mediji su otpočeli promociju preporuka institucija heštegom #ostanikodkuće #rrinshpi uz logo televizijske stanice, i prenošenjem edukativnih sadržaja – kako sprečiti prenošenje virusa, te kako zaštititi sebe i druge. Svojim primerom su predstavnici institucija uglavnom ukazivali na važnost poštovanja preporuka zdravstvenih ustanova i držanja distance prilikom sastanaka. Odmah su zatvoreni vrtići, škole i fakulteti, kao i granice, kafići, restorani, tržni centri i ustanove sporta i kulture, a građanima je ograničeno kretanje. U odnosu na predposlednji broj u ličnoj karti, građanima je u nekoliko dnevnih slotova od po 90 minuta bilo dozvoljeno kretanje radi nabavke namirnica, i to maksimalno po dvoje u automobilu. Poznavajući loše stanje zdravstva, uveli su drastične mere koje su jedine mogle da spreče nagli porast broja slučajeva i zakrčenje nespremnih bolnica. Uostalom, po ovome se Kosovo ne razlikuje previše od svojih suseda, koji takođe ne slove po sjajnom stanju u zdravstvu.

Posebnost je pak da na Kosovu u većinski albanskim sredinama nakon 1999. godine funkcionišu zdravstvene ustanove pod patronatom novih vlasti u Prištini, dok su srpski lekari sa radom nastavili u manjim mestima nastanjenim Srbima, a pod Ministarstvom zdravlja iz Beograda. Svakako, i jedne i druge zdravstvene institucije godinama pate od hroničnog nedostatka medicinske opreme, u ovom slučaju opreme za teže slučajeve Kovida-19. Kosovski ministar zdravlja Arben Vitija je ubrzo uveo vanredno stanje u zdravstvu, koje je podrazumevalo zatvaranje privatnih bolnica i poliklinika radi punog angažovanja doktora u državnim bolnicama, te primanje samo hitnih slučajeva i fokus na one sa simptomima korona virusa.  što su sprovela oba sistema, ali je statistika prebrojavanja novih slučajeva zaraze sve vreme rađena odvojeno, pa kada kosovsko Ministarstvo zdravlja objavi dnevnu statistiku Kovida-19, u tim brojevima nema onih iz srpskih sredina. Sa druge strane, Zavod za javno zdravlje u Severnoj Mitrovici izdaje posebnu statistiku prebrojavajući isključivo svoje osiguranike.

Ministar Vitija je ubrzo obavestio javnost da Kosovo raspolaže sa 142 respiratora, što u javnom što u privatnom sektoru, uz najavu pristizanja par desetina novih, kao donacija međunarodnih organizacija. Istovremeno je za bolnice po srpskom sistemu broj raspoloživih respiratora ostao pod velom misterije. Nadležni u Kliničkom centru u Severnoj Mitrovici su objavili da respiratora ima – dovoljno, dok je pored jednog postojećeg u KC Gračanica, lokalna samouprava obezbedila još jedan. Saznavši da su im sada na raspolaganju dva respiratora, oko 60.000 stanovnika iz manjih srpskih sredina južno od reke Ibar, koji gravitiraju prema KC Gračanica, moglo je slobodno da odahne. Šalu na stranu, sreća u nesreći je da ovaj narod živi pretežno u seoskim sredinama, u kojima inače nema puno kontakata, a sam posao se u ovom periodu godine svodi na poljoprivredne radove, dakle na otvorenom.

Ovaj tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona” koju realizujemo u saradnji sa Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonija), u saradnji sa Institutom za demokratiju i medijaciju (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Radio KIM (Kosovo), Sbunker (Kosovo) i PCNEN (Crna Gora).

Rivalstvo premijera i predsednika

Na vanrednim parlamentarnim izborima u oktobru 2019. povela je partija Aljbina Kurtija, pre svega zbog zaklinjanja na borbu protiv duboko ukorenjene korupcije, ali i politiku reciprociteta u odnosima sa Srbijom. Kako god, nedovoljni procenti pobednika izbora su doveli do toga da pregovori Samoopredeljenja oko sastavljanja nove Vlade Kosova traju duplo duže nego što je premijer Kurti uspeo da kao vođa te koalicije ostane u mandatu. Nakon samo 50 dana, u sred vanrednog stanja zbog pandemije, leđa su mu okrenuli njegovi koalicioni partneri iz Demokratskog saveza Kosova, i svih 10 poslanika Srpske liste.

Izvor: europeanwesternbalkans.com

Prema odluci donetoj na telefonskoj sednici, Vlada Kosova je zabranila kretanje građana i privatnih vozila od 24. marta u periodu od 10 do 16 časova tokom dana, a tokom noći od 20 do 6 časova narednog dana. Moglo se videti da se građani skoro bez izuzetka pridržavaju zabrana i preporuka. Većina je tokom perioda dozvoljenog kretanja uredno nosila zaštitne maske i rukavice, a drastično su smanjene gužve, kontakti i prisustvo dece i starijih na ulicama. Periodi potpune zabrane kretanja su delovali sablasno sa opustelim ulicama gradova i sela, uz retke novinarske ekipe koje su fotografijama i snimcima beležile ovakvo stanje. Statistika zaraženih kovidom-19 na kraju juna nam govori o preko 2.000 zabeleženih slučajeva, skoro 1.100 oporavljenih, ali na žalost i preko 30 sa fatalnim ishodom. Klinički centar u Severnoj Mitrovici je poslednji put sredinom juna obavestio javnost da je preko 100 zaraženih i nešto manje izlečenih, dok je desetoro preminulo. Generalno, u odnosu na zemlje regiona, broj slučajeva na Kosovu je veći nego u Albaniji i Crnoj Gori, ali po nekoliko puta manji nego u Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Naši najmlađi su umesto u školama, nastavu počeli da prate „na daljinu“. To je ono kad učitelj opušteno predaje pripremljenu nastavnu jedinicu pred kamerom, a roditelji ispred malih ekrana iskaču iz kože pokušavajući da mlađu decu nateraju da nastavu pažljivo prate, i sve zapišu na vreme. Ovi programi su pripremani i emitovani u organizaciji čak dva ministarstva, jer na Kosovu postoje i dva školska sistema: jedan potpada pod Vladu Kosova, a drugi pod Vladu Srbije. Svaki od ova dva sistema funkcioniše po svojim pravilima, ima svoje posebne školske programe, početke i krajeve školskih godina, praznike, radne i neradne dane, pa i TV programe „nastave na daljinu“. Međutim, kada je proglašeno zatvaranje školskih ustanova na Kosovu, zatvorene su i srpske škole, iako su one u Srbiji radile još nedelju dana.

S obzirom da je u prvih 50 dana Kosovo pretrpelo oko 300 miliona evra gubitaka u proizvodnji, Vlada Kosova je hitno usvojila fiskalni paket mera u iznosu od oko 180 miliona evra, radi isplate u nekoliko različitih kategorija. Osim povoljnih kredita za firme, pomoć je isplaćena radnicima izloženim riziku od virusa, primaocima socijalne pomoći, radnicima firmi koje trpe gubitke zbog pada poslovanja, onima koji ostanu bez posla zbog pandemije, ali i svima koji uspeju da sklope ugovor o radu u ovom periodu. Novčana pomoć je svakako trenutno pomogla najugroženijim porodicama, ali nije i da ogroman broj ljudi ne ostane bez posla. Posledice ovakvog stanja na lokalnu ekonomiju će se sigurno jasnije videti do kraja godine.

Rivalstvo premijera Aljbina Kurtija i predsednika Hašima Tačija, kao i stalne razmirice sa koalicionim partnerom Isom Mustafom, su uglavnom i uzroci za brzi pad Vlade. Kosovska Skupština je dva dana nakon uvođenja restrikcije kretanja zbog prvih slučajeva kovida-19, donela rezoluciju kojom se mandat za pregovore sa Srbijom oduzima iz nadležnosti predsednika, i predaje Skupštini. Očekivano, predsednik ovo nije lako podneo, pa je usledila salva uvreda na račun premijera na Tviteru. Predsednik je uz to osporavao ustavnost restrikcije kretanja građana, i tražio da se uvede vanredno stanje, što je u njegovoj nadležnosti, ali bez obzira na podršku Ise Mustafe nije mogao da obezbedi i dvotrećinsku skupštinsku većinu da bi se vanredno stanje uvelo. Ponovo iskoristivši Tviter, ovaj put je pozvao građane i policiju na nepoštovanje Vladinih mera kao neustavnih (!?). Tome se pridružio i ministar unutrašnjih poslova Agim Veljiu, inače iz redova partije Ise Mustafe, kojeg je premijer Kurti zbog toga smenio uprkos koalicionom dogovoru sa Demokratskim savezom. Osim toga, Aljbin Kurti je za svog mandata smenio i partijski zaposlene direktore najvećih javnih preduzeća, elektroenergetike, telekomunikacija i železnice, ali i svog savetnika i novinara Škeljzena Gašija, kojem nije oprostio izjavu da su „neki pripadnici OVK počinili zločine nad nevinim srpskim civilima“.

Smena ministra Veljiua i odbijanje Kurtija da bezuslovno ukine takse od 100 odsto na robu iz Srbije, što bi odblokiralo pregovore sa Beogradom, su uglavnom razlozi zbog kojih je Mustafa na kraju i oborio Vladu. Svoj glas za smenu Kurtija međutim nije dala Mustafina zamenica i predsednica Skupštine Vjosa Osmani, kojoj to stranka nije oprostila, pa je nakon dužeg blaćenja po lokalnim tabloidima iz predsedništva iste izbačena. Umesto da nakon pada Vlade predsednik raspusti skupštinu i raspiše nove izbore, on je na opšte čuđenje novi mandat ponudio partiji Ise Mustafe, a Ustavni sud je uprkos žalbe Kurtija presudio da je Tači u pravu, i da je sastavljanje nove Vlade bez izbora – sasvim OK. Nepunih mesec dana kasnije, tužilaštvo Specijalnog za ratne zločine u Hagu je objavilo detalje buduće optužnice protiv Hašima Tačija i njegovog ratnog i partijskog saborca Kadrija Veseljija, čime je najavljen skori kraj njihovih političkih karijera.

Nagli rast zaraženih

Od prvih slučajeva korona virusa pa do vrhunca epidemije na Kosovu prošlo je mesec i po dana, kada je zabeležen skok od 250 novozaraženih i 10 preminulih. Krivulja je nakon toga krenula da lagano pada, što je jedan od razloga za odluku, ovoga puta novog premijera Avdulaha Hotija iz redova Demokratskog saveza Kosova, o potpunom popuštanju mera 1. juna. Ukinuta je restrikcija kretanja, otvoreni kafići i restorani, ali su zabranjena masovna okupljanja na zatvorenom. Zbog toga još uvek nije održano ponavljanje lokalnih kosovskih izbora u dve opštine, dok su srpski republički izbori održani u svim opštinama sa srpskom većinom, uz prisustvo OEBS-a i obezbeđenje – kosovske policije.

Ukinut je i obavezan dvonedeljni karantin za one koji ulaze na Kosovo, pa se na granicama ponovo stvara tradicionalna sezonska gužva. Kosovci koji rade u zemljama zapadne Evrope svoje letnje odmore provode obilazeći familiju na Kosovu, a po pravilu produže i na letovanje do albanskog ili crnogorskog primorja. Ova „letnja migracija“, koja traje od juna do septembra, se meri desetinama hiljada gostiju, koji za lokalnu ekonomiju imaju presudan značaj, ali u vreme pandemije mogu da doprinesu i bržem širenju virusa.

Nepunih mesec dana nakon popuštanja restriktivnih mera, Kosovo se suočava sa naglim rastom slučajeva zaraze korona virusom, zbog čega nije isključeno i ponovno postrožavanje mera. Letnji meseci, deca na raspustu i ljudi na odmoru će povećati gužve u gradovima, što povoljno utiče na širenje virusa, ali ni malo ne smeta političkim protivnicima da se manje bave zdravljem i boljitkom građana, a više nastavkom političkih prepucavanja.

Spisku trenutno neizlečivih virusa na Kosovu se ove godine pridružila i korona, za koju ipak postoji nada da će naučnici pronaći vakcinu. Za društveno-političke viruse smo stekli „imunitet krda“, pa je za nas ovo jedno sasvim obično kosovsko proleće.

Isak Vorgučić (1970) je izvršni producent i menadžer radio i televizije “Kim” u Čaglavici, od osnivanja 2000. godine. Novinarsko, teološko i vojno obrazovanje. Brewmaster i suosnivač porodične kraft pivare “Pivdžan” u Gračanici 2017. godine.

Pročitaj i ovo:

Nova akcija sadnje stabala: Drvo prijateljstva u 6 gradova regiona

Pridružite se regionalnoj akciji sadnje drveća “Drvo prijateljstva” u petak 30. oktobra, u 11 časova, ispred hotela Jugoslavija. Akcija će istovremeno biti održana u 6 gradova našeg regiona, pored Beograda akcija sadnje će biti realizovana u Skoplju, Prištini, Tirani, Podgorici i Sarajevu.

Ogradama protiv pešaka

Akcijom gradskih službi na početku ulice Braće Jugovića, ovog vikenda pomereni su pešački prelazi i podignute su ograde koje onemogućavaju prirodne pravce kretanja pešaka.