Biljana Đorđević: Ni hipotetička pobeda na Vračaru neće osloboditi Srbiju

Bojkot se pokazao kao kredibilna pretnja za režim Srpske napredne stranke. Od nagoveštaja bojkota izbora od strane opozicionih stranaka i političkih pokreta bez poboljšanja izbornih uslova, režim je pristao na dijalog sa opozicijom na Fakultetu političkih nauka. U okviru tog, ispostaviće se fingiranog dijaloga, predstavnici režima ignorisali su stvarne probleme izbornih uslova koje su kandidovale stručne ogranizacije koje prate izborne procese, ističući da ih je nemoguće promeniti u tako kratkom roku.

Kada su jedna po jedna opoziciona stranka krenule da objavljuju da će bojkotovati izbore, a Ne davimo Beograd je izašao i sa Deklaracijom o bojkotu izbora: borba za slobodnu i demokratsku Srbiju, režim je ponudio zaključke Vlade o tome da će – zamislite taj ustupak – poštovati zakone, ali i podmetnuo izmenu izbornog zakona neposredno pre raspisivanja izbora smanjivanjem izbornog cenzusa. Izborni uslovi nisu popravljeni, ali je i izborni zakon na brzinu promenjen! Upravo je tada, kada je front bojkota na opozicionoj sceni bio gotovo potpun, iz njega istupio pokret 1 od 5 miliona svojom prvom u nizu nerazumljivih izjava da izlaze na izbore „da unesu bojkot u parlament“. Izborni zakon izmenjen je još jednom nakon raspisivanja izbora i nakon ukidanja vanrednog stanja, što je nezapamćeni presedan, jer se pravila menjaju u toku izbornog procesa. Ipak, na zahteve da se izbori odlože zbog bezbednosti građana budući da epidemija još uvek traje, predsednik se pozivao na poštovanje Ustava, kao da se on ne gazi svakodnevnim ukidanjem podele vlasti u državi, odnosno kršenjem brojnih osnovnih prava građana, kako u vanrednom tako i u redovnom stanju.

Svima je jasno da nemamo uslove za slobodne i fer izbore. To kaže i Pokret slobodnih građana, koji uprkos odluci da izađe na izbore, i dalje ne uspeva da se bavi svojom izbornom kampanjom i ponudi građanima odgovor na pitanje kako će se boriti protiv režima. To kaže i režim koji, u svom odgovoru Fridom Hausu na izveštaj u kojem se Srbija više ne tretira kao demokratija već kao hibridni režim, ne pokušava da dokaže da je Srbija demokratija, već samo da se Srbija ne ističe baš toliko u urušavanju demokratije u odnosu na druge zemlje regiona. Narativ je da se živi mnogo bolje, pa šta i ako nema demokratije? A zapravo znamo da se živi gore i da je to itekako u vezi sa tim što nema mogućnosti da na slobodnim i fer izborima kandidujemo nove ljude i novu politiku koja građane Srbije ne vidi kao jeftinu radnu snagu radi eksploatacije od strane političko-ekonomske klase u interesu „njihove dece“.

Nakon 21. juna u Srbiji se neće promeniti ništa jer na delu imamo lažirane izbore bez imalo izvesnosti i znamo da je pobednik onaj čije je ime na svim izbornim listama, iako nije kandidat ni za jedno mesto poslanika ili odbronika. Opozicione partije koje izlaze na izbore ne bore se za pobedu, već za gubitničku poziciju u kojoj dobijaju nekoliko krivotvorenih mandata i poslaničkih plata, nešto minuta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i tapšanje po ramenu od strane režima. Gube poverenje građana kojima su govorili da su spremni na borbu, na žrtvu, mukotrpni rad na terenu i na slušanje potreba birača. Građani moraju prvo da veruju opoziciji da bi bili motivisati i da bi se uključili, i kako bi pružali otpor svakoga dana. Bojkot je kampanja za sledeće izbore i za nju nas neće spremiti učešće na ovim izborima – par mandata u Narodnoj skupštini ili hipotetička pobeda na Vračaru neće osloboditi Srbiju. Bojkot je kampanja za prave izbore na kojima će građani moći da glasaju za novu politiku. U toj kampanji borićemo se za vas koji već dugo niste predstavljeni u ovoj ljušturi od institucija, niti pristajete da vas predstavljaju kriminalaci, lopovi, nasilnici i pajaci