Ovih dana planiram da skromno, u krugu poslaničke grupe, obeležim pet meseci od kad sam ministarki pravde Maji Popović uputila poslaničko pitanje na koje mi nije odgovorila. U više navrata smo nakon toga boravile u istoj prostoriji, u dva navrata sam je i direktno podsetila na ta moja pitanja, ali odgovor do sada nisam dobila.

Zbog katastrofalnog stanja u prihvatilištima za životinje i sve češćih slučajeva nehumanog tretmana u pojedinim ustanovama, Ne davimo Beograd zahteva hitan inspekcijski nadzor svih prihvatilišta na teritoriji Beograda, ali i cele Srbije.

Pokret Ne davimo Beograd smatra nedopustivom gradnju kamenoloma u Kosjeriću, praktično ispod prozora ljudi koji žive u njegovoj blizini i na samo dva kilometra od centra grada. Ne samo da će kamenolom ugroziti kuće, vodoizvorište i saobraćajnice, već će prevoz materijala kroz centar grada od Kosjerića napraviti gradilište.

Ne davimo Beograd najoštrije osuđuje medijske i političke napade i pritiske na Oliveru Marjanović, direktorku osnovne škole “Aleksa Šantić” iz Sečnja, koja nije dozvolila verski obred (bogosluženje) u školskim prostorijama prilikom obeležavanja državnog praznika i školske slave Svetog Save.

Pokret Ne davimo Beograd upućuje podršku Jeleni Riznić, članici kolektiva Ženska solidarnost, i zahteva od nadležnih državnih organa da hitno procesuiraju čoveka koji joj preti ubistvom, kao i da utvrde zbog čega Riznić nisu dostavljene informacije o tome gde se taj čovek nalazi trenutno.

Od 23. do 29. januara obeležava se Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. U okviru ove nedelje različite organizacije širom Evrope se bave podizanjem svesti o ovoj bolesti, kao i informisanjem o merama prevencije, u čemu učestvuje i Ženska grupa pokreta Ne davimo Beograd.

Predstavnici Pokreta Ne davimo Beograd odali su danas u Beogradu poštu Srđanu Aleksiću, koji

Lokalne i tematske grupe Ne davimo Beograd organizuju svakog vikenda komšijske akcije širom grada. Briga o životinjama i zaštiti životne sredine, očuvanje postojećeg sadržaja neophodnog za svakodnevni život građana, kao i poboljšanje postojeće infrastrukture bile su teme o kojima smo razgovarali sa građanima ovog puta.

Zahtevamo hitno povećanje dečijeg dodatka i povećanje cenzusa, odnosno omogućavanje što većem broju ljudi da se kvalifikuje za ovu socijalnu meru. Neshvatljivo nam je da u zemlji u kojoj deca, mladi i roditelji trpe najveće udare ekonomskih izazova, inflacije, krize stanarina, nezaposlenosti i loših uslova rada, iznos dečijeg dodatka bude ovako mali.

Narodna skupština bi trebalo da bude institucija u kojoj se obezbeđuje dijalog i sučeljavanje različitih političkih stavova i mišljenja, ali i političkih podela. Uloga predsednika i potpredsednika Skupštine bi morala biti takva da omogući politički dijalog. Ovako funkcionišu institucije u demokratskoj zemlji, a to Srbija nažalost nije, nego su institucije uzurpirane od strane naprednjačkog režima.