Predstavnici Pokreta Ne davimo Beograd odali su danas u Beogradu poštu Srđanu Aleksiću, koji je, na današnji dan pre 30 godina u Trebinju umro od posledica prebijanja dok je pokušavao da zaštiti svog prijatelja Bošnjaka.
Posle polaganja cveća u ulici na Bežanijskoj kosi koja nosi ime Srdjana Aleksića, predstavnik Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović je rekao da se taj pokret i danas seća Aleksićevog “najčovečnijeg akta”.
“To što je učinio je jedan najčovečniji akt zaštite svog komšije i to je nešto čega treba da se sećamo i da uvek razmišljamo u tom pravcu i kako da u najtežim trenucima budemo ljudi”, rekao je on novinarima.
Prema njegovim rečima, Aleksićev čin ukazuje da je potrebno da u vremenima koja su teška ostanemo bliski sa komšijama i da zaštitimo nemoćne i najslabije.
“Pokret Ne davimo Beograd svake godine polaže cveće i seća se Srđana Aleksića i svih onih ljudi koji su u teškim vremenima ostali ljudi”, rekao je Veselinović.
Kazao je da to što je uradio Aleksić, ali i drugi ljudi da bi zaštitili ugrožene u bratoubilačkom ratu, nešto je što treba da bude zauvek zapamćeno.
Aleksić, mladić iz Trebinja, koga su četvorica pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS) pretukli u januaru 1993. u centru njegovog rodnog grada, samo zato što je zaštitio sugrađanina Alena Glavovića, preminuo je na današnji dan.
Četvorica pripadnika VRS su 21. januara 1993. počeli da maltretiraju i tuku Glavovića, na šta je Aleksić reagovao i rekao im da ga ostave na miru.
Oni su potom kundacima pretukli Aleksića koji je pao u komu i preminuo 27. januara 1993.
Tekst: Beta.rs
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
