Zahtevamo hitno povećanje dečijeg dodatka i povećanje cenzusa, odnosno omogućavanje što većem broju ljudi da se kvalifikuje za ovu socijalnu meru. Neshvatljivo nam je da u zemlji u kojoj deca, mladi i roditelji trpe najveće udare ekonomskih izazova, inflacije, krize stanarina, nezaposlenosti i loših uslova rada, iznos dečijeg dodatka bude ovako mali.
Najnovije povećanje od samo 300 dinara, nije stvarno uvećanje već je suštinski smanjenje dečijeg dodatka ako se u obzir uzme godišnja inflacija od preko 15 posto. Rešenjem resornog ministra Nikole Selakovića iznos dečijeg dodatka se određuje u iznosu od 3.830 dinara. Imajući u vidu trenutnu visinu inflacije od 15 posto, ovo povećanje je potpuno nedovoljno. Po trenutnim cenama, za čitav iznos dečijeg dodatka moguće je kupiti samo dva pakovanja Pampers pelena, dok brojne druge dečije potrebe ostaju uskraćene.
U amandmanima na predlog budžeta za 2023. godinu, poslanici Ne davimo Beograd predložili su povećanje iznosa dečijeg dodatka na 4.500 dinara. Takođe smo predložili da se obuhvat dece pokrivene dečijim dodatkom sa 245.000 poveća na 415.000. Ovaj cilj bi mogao biti postignut kada bi se cenzus za ostvarenje prava na dečiji dodatak podigao na najmanje 15.000 dinara. Trenutni cenzus od 11.490 dinara nažalost veliki broj ugroženih porodica ostavlja ispod praga za ostvarivanje dečijeg dodatka.
Uskraćivanje prava na socijalnu zaštitu nije samo prisutno u slučaju dečijeg dodatka. Primenom Zakona o socijalnoj karti je čak 22.000 korisnika različitih vidova socijalne pomoći ostalo uskraćeno za nadoknade koje bi im pomogle da prebrode teške životne okolnosti. Po pooštrenim kriterijumima bilo je čak dovoljno da ste negde sakupili i naplatili sekundarne sirovine da biste bili skinuti sa određenih socijalnih programa. Istovremeno je u potpunosti zanemarena uloga socijalnih radnika u sprovođenju socijalne politike.
Pokret Ne davimo Beograd zahteva da vlast prestane sa praksom ograničavanja pomoći ugroženim građanima i počne sa uključivanjem što većeg broja ugroženih građana u programe socijalne politike.
Pročitaj i ovo:
Robert Kozma za Vreme: Biram borbu!
Kriminalni režim odavno nema legitimitet. Jasno je da u Srbiji nema demokratije. Izlaskom na izbore ne daje mu se legitimitet, kao što se ni prihvatanjem mandata u Narodnoj skupštini ne priznaje da su izborni uslovi bili pošteni ili da nije bilo krađe.
Lazović predsednici Skupštine: Gospođo Orlić, nemojte da nam odgovarate
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić danas je, u više navrata, tokom skupštinske rasprave reagovala na izlaganje poslanika opozicije, a poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović zamolio je da to ne radi, jer, kako je rekao, liči na Vladimira Orlića, prethodnog predsedavajućeg iz SNS.
Ðorđević: Borba za izborne uslove trajaće do smene SNS-a
Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta izjavila je da ne bi rekla da su izborni uslovi sada gori nego na prethodnim i upitala kako se oni menjaju bojkotom, podsetivši da vlast nije ispunila ni zahteve protesta kada su na ulicama bile stotine hiljada ljudi nakon masovnih ubistava početkom maja 2023.
