Inženjerka građevine i aktivistkinja pokreta Ne davimo Beograd Anđela Ruvidić ističe za „Novu“ da Urbanistički zavod Beograda planira grad isključivo prema privatnim interesima investitora i da se ne mari za potrebe građanki i građana. – Investitorski urbanizam je nešto sa čime se suočavamo svakodnevno, predugi niz godina, i na šta Ne davimo Beograd neprestano upozorava.
Srbija ne sme biti zemlja robovskog rada ni domaćih, ni stranih radnika, glavna je poruka konferencijue za medije održane ispred sedišta Ministarstva rada. Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd i političke platforme Solidarnost ukazali su na činjenicu da je politika ove vlasti stalno smanjivanje radničkih prava i podilaženje investitorima.
Nije tačno ono što vlast pokušava da nas ubedi, da treba da biramo između, sa jedne strane, rasta bruto društvenog proizvoda i sa druge strane radnih uslova, dobrih plata i zaštite životne sredine. Brnabić je uspešna promoterka nakaradne ekonomske politike Vlade kojom se, uz nevešte izgovore, konstantno krše radnička prava.
Ovakav način izmene ustava bi Aleksandru Vučiću mogao da posluži da u bliskoj budućnosti poveća mogući broj svojih mandata na mestu predsednika Srbije, ali i manipulacije sa štetnim projektima poput Rio Tinta. Osim toga, stručna javnost upozorava da će referendumi po ovakvim rešenjima olakšati zloupotrebu vlasti na raznim frontovima.
Pokret Ne davimo Beograd zahteva od nadležnih državnih organa da preduzmu sve kako bi se sprečio robovski rad vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Ling Long. Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd posetili su radnike koje žive u kampu u industrijskoj zoni u Zrenjaninu, i uverili se da su skučeni uslovi, u kojima živi veliki broj ljudi, neljudski i nedostojni čoveka, bez struje i vode i bez adekvatnih higijenskih uslova.
Smatramo da smo doprineli podizanju svesti građana o različitim ekološkim problemima od zagađenja vazduha i vode, deponije u Vinči, uništavanja zelenih površina i seče šuma do gradnje na vodoizvorištima i vodozaštitnim pojasevima. Građani i građanke su takođe vrlo svesni toga da od projekta koji narušavaju životnu sredinu ekonomsku korist ima samo manjina povezana sa ljudima iz vlasti dok svi mi zbog toga udišemo vazduh lošeg kvaliteta ili pijemo zagađenu vodu.
Dobrica Veselinović iz pokreta “Ne davimo Beograd” navodi da ne čudi izostanak Bilčikove podrške, imajući u vidu rast desničarskih tendencija u Evropi.
Pokret Ne davimo Beograd najoštrije osuđuje napade desničarskih ekstremista na aktiviste Inicijative za Požegu. Naime, nakon javne podrške koju je ova organizacija uputila uhapšenim aktivistkinjama Aidi Ćorović i Jeleni Jaćimović, usledili su napadi i ispisivanje grafita mržnje na prostorijama pokreta i na porodičnom lokalu jednog od članova.
Obeležavanje velike pobede u Prvom svetskom ratu nije samo dan kada svi moramo da pognemo glavu pred nestvarnom žrtvom koju je srpski narod prineo na oltar slobode. Polovina muškog stanovništva naše Srbije dalo je svoj život u ovom strašnom ratu. Tokom okupacije neprijatelj nije imao milosti ni prema ženama, ni prema deci. Užasna je bila sudbina Mačve, Toplice, Ponišavlja, Rasine, Pčinje i Jablanice. Beograd, naša prestonica, bio je sravnjen sa zemljom. Međutim, iz tog užasa izašli su simboli i uzori kojima se i dan danas divimo.
Aktivista pokreta "Ne davimo Beograd" Radomir Lazović i poslanik Srpske napredne stranke Đorđe Todorović nekoliko puta su se našli u direktnom sukobu, a poslednji "okršaj" završen je petnjama. Kako Lazović kaže za Nova.rs Todorović mu je tokom zajedničkog gostovanja u emisiji "Reč na reč" na RTS-u otvoreno pretio.
