Istraživanje Demostata o tome da li bi građani radije dali prednost očuvanju životne sredine ili ekonomskoj koristi pokazalo je da, čak i u tako maloj i siromašnoj zemlji poput Srbije ljudi se u čak 82 odsto opredeljuju za životnu sredinu, dok 11 odsto ispitanih smatra da bi trebalo da se vodimo profitom, a sedam odsto nema stav o ovom pitanju. Pitanje “šta je bolje za građane Srbije – veća briga za žibotnu sredinu ili za ekonomsku korist” Demostat je postavio u okviru istraživanja pod nazivom “Izborne preferencije Beograđana”, sprovedenog  putem telefonske ankete,  na uzorku od 1.200 Beograđana.  Navedeni rezultat ispitivanja bi trebalo da bude važan pokazatelj za vlast, ali i za sve aktuelne i potencijalne investitore.

Potreba za razvojem s jedne strane i očuvanje životne sredine su u protivrečnosti. Ekonomija kroz profit često negira životnu sredinu. Održivi razvoj je razvoj koji je optimalan, odnosno onaj koji ne šteti jednoj dimenziji na račun neke druge. Proizvođači su motivisani profitom, odnosno njegovim uvećanjem. Svako povećanje troškova, pa i onih koji se obračunavaju u vezi sa zagađenjem životne sredine umanjuje profit, pa preduzeća nastoje da ih izbegnu ili makar snize na minimum. Verovatno je to snažan motiv za dolazak stranih investitora, koji u Srbiji dobijaju subvencije, jeftinu radnu snagu i mogućnost da posluju bez ekoloških standarda. Naša zemlja se pretvara u globalnu deponiju zbog toga što aktuelna vlast radije bira kakav takav profit nego očuvanje prirodnih resursa.

Rezultati istraživanja su, po mišljenju Predraga Momčilovića iz pokreta “Ne davimo Beograd”, rezultat zanemarivanja ekoloških problema, koji su sada postali vidljivi, “a NDB je od osnivanja insistirao na njihovom rešavanju”.

Smatramo da smo doprineli podizanju svesti građana o različitim ekološkim problemima od zagađenja vazduha i vode, deponije u Vinči, uništavanja zelenih površina i seče šuma do gradnje na vodoizvorištima i vodozaštitnim pojasevima. Građani i građanke su takođe vrlo svesni toga da od projekta koji narušavaju životnu sredinu ekonomsku korist ima samo manjina povezana sa ljudima iz vlasti dok svi mi zbog toga udišemo vazduh lošeg kvaliteta ili pijemo zagađenu vodu, smatra Momčilović i zaključuje – Na kraju, izbor između ove dve stvari predstavlja lažnu dihotomiju jer moguće je da građani žive bolje a da istovremeno i životna sredina bude očuvana, a mi iz “Ne davimo Beograd” znamo kako da se izborimo za zeleni, solidaran i pravedan grad za sve njegove stanovnike.

Originalni naslov: Beograđani radije biraju očuvanje životne sredine nego ekonomsku korist

Izvor: https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/beogradani-radije-biraju-ocuvanje-zivotne-sredine-nego-ekonomsku-korist/1338

Pročitaj i ovo:

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.

Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.