Beograd na vodi, izgradnja metroa, novi stambeni i poslovni kompleksi projekti su koji će definitvno obeležiti narednih deset godina. Međutim, naši sagovornici ocenjuju da već sada živimo u “distopijskom scenariju” koji može da nas sačeka i žestoku udari po glavi za deset godina. Od nesnosnih saobraćajnih gužvi do izlivanja fekalija – dobro došli u Beograd 2031.

Još pre dve godine gradska vlast je najavljivala da bi do 2030. Beograd trebalo da dobije prvu liniju metroa, tri prstenaste saobraćajnice oko Beograda, novi most preko Ade Huje, zatim novi most na mestu sadašnjeg Starog savskog mosta, ali i tunel koji će povezati savski i dunavski amfiteatar.

Gradski čelnici tom prilikom najavljivali su i izmeštanje železnice, industrijske zone iz centra Beograda, ali i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, kao i preradu otpada u Vinči. Predviđeno je da do 2030. godine Beograd dobije nove trgove, pešačke zone i stambene i poslovne komplekse.

Međutim, mnogo projekata već kasni i probijaju se rokovi, kao što je slučaj sa izgradnjom nove autobuske stanice, završetkom Prokopa ili izgradnjom novog mosta na mestu Starog savskog mosta čija gradnja je planirana još krajem 2019. godine. Još uvek se ne nazire ni kada će Beograd dobiti tunel ispod Terazijskog grebena.

Svedoci smo isto tako da Beograd postaje „žrtva“ pojedinih investitora pa smo poslednjih meseci imali prilike da vidimo urušavanje zgrade zbog gradilišta u Vidovdanskoj ili slučaj rušenja vile iz 1930. godine na Vračaru.

Inženjerka građevine i aktivistkinja pokreta Ne davimo Beograd Anđela Ruvidić ističe za „Novu“ da Urbanistički zavod Beograda planira grad isključivo prema privatnim interesima investitora i da se ne mari za potrebe građanki i građana.

– Investitorski urbanizam je nešto sa čime se suočavamo svakodnevno, predugi niz godina, i na šta Ne davimo Beograd neprestano upozorava. Svedoci smo i toga da se zarad potreba osionih pojedinaca menjaju i urbanistička dokumenta koja su tu upravo da bismo bili sigurni da se grad Beograd razvija tako zadovoljni sve potrebe svojih stanovnika – rekla nam je Ruvidić.

Ona ocenjuje da se iz svega što svakodnevno živimo već odvija distopijski scenario koji nas može sačekati za deset godina.

Ruvidić ističe da novogradnja počinje da zauzima svaki raspoloživi prostor i zelenu površinu, kao i da trotari polako gube, kako navodi, svoju ulogu.

– Većina ulica već sada izgleda kao kanjon, sa neplanski postavljenim objektima, koji zaklanjaju svetlost i protok vazduha – navodi ona.

Za slučaj urušavanja stambene zgrade na Vračaru, Ruvidić ističe da još uvek nemamo epilog takvog bahatog ponašanja.

– Neko je želeo da izgradi dodatni kvadrat, što je za posledicu imalo to da je život i imovina stanovnika zgrade koja se urušila direktno ugrožen. Ljudi su ostali bez svog jedinog doma, a iste prakse se nastavljaju širom grada – kaže naša sagovornica.

Govoreći o saobraćajnim gužvama i parkiranju, Ruvidić kaže da oni značajno utiču na kvalitet života ne samo vozača, već svih ljudi u Beogradu.

U narednoj deceniji, ukoliko se nastavi ovaj trend neplanskog razvoja grada, svakodnevica će postati nepodnošljiva u smislu da će nas „ubijati vazduh koji dišemo, kao i buka koja je sve vreme prisutna“.

Urbanistkinja Iva Čukić ističe da je teško biti optimističan po pitanju budućnosti Beograda u narednih deset godina, imajući u vidu šta se radi poslednjih nekoliko.

– Tu mislim na ono što se izgradilo, na planove koje su u proceduri, na planove koji su usvojeni, na neracionalno trošenje budžeta… Svedočimo ogromnom pritisku kapitala na glavni grad kojim se uzurpiraju reke, zelene površine, poljoprivredno zemljište, vodoizvorište i kulturno-istorijsko nasleđe – kaže Čukić za „Novu“.

Ona ističe da se za manje od deset godina se desio Beograd na vodi, pokušaj izgradnje gondole na Kalemegdanu, zatim stambeni kompleks kojim je ugrožena tvrđava – K distrikt, te masovna izgradnja u zonama grada koje ne mogu da prime toliku gustinu naseljenosti čime dolazi do, kako tvrdi, saobraćajnog kolapsa i izuzetno lošeg kvaliteta života.

Sve ovo istovremeno prati, kako navodi Čukić, potpuni izostanak strateškog planiranja i politika koje bi omogućile skladan i pravedan razvoj grada.

– Samo prošle godine su u proceduri bila dva izuzetno značajna plana od kojih je jedan usvojen a tiče se izgradnje na Makišu, čime će se nepovratno ugroziti izvori pijaće vode za sve stanovnike ovog grada. Drugi plan, tiče se seče šume na Košutnjaku zarad izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa, i to u godini kada je Beograd bio najzagađeniji grad na svetu. Naravno da zelenilo nije jedini parametar kada govorimo o zagađenju, ali doneti ovakvu odluku u tom trenutku kosi se sa zdravim razumom – ističe naša sagovornica i dodaje da Beograd raspolaže sa 12 posto zelenih površina, znatno ispod proseka za druge gradove u Evropi.

Kao još jedan primer potpuno neracionalnog raspolaganja resursima Čukić navodi i izgradnju Nacionalnog stadiona koje će nas koštati, kako kaže, 250 miliona evra.

– Greške u urbanizmu su trajne i gotovo nepopravljive, tako da je pitanje samo obim problema koji nas čeka u budućnosti – rekla je ona.

Arhitekta Dragoljub Bakić smatra da Beograd u narednih deset godina mora da se posveti pre svega infrastrukturi navodeći da je „Beograd tu potpuno zapušten“.

– Ova sadašnja bahata i pohlepna, a neuka vlast za proteklih deset godina nije uradila ni jedan kapitalni projekat iako ih je sve vreme obećavala pogotove pred izbore. Nije uradila železničku stanicu, autobusku stanicu, nije završila Obilaznicu oko Beograda, kao ni magistralni polu-prsten. Isto tako, nije izgradila tunel koji povezuje savski i dunavski amfiteatar. Nije napravila novi most preko Save, kao ni novi most preko Dunava – rekao je Bakić „Novu“ i dodao da do sada nije izgrađena nijedna fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Govoreći o izgradnji metroa, Bakić navodi da radovi počinju po „pogrešnom, besmislenom, preskupom i skandaloznom“ projektu i dodaje da kada se jednom pogrešno postave trase metroa da su onda pogrešno postavljeni pravci razvoja jednog grada.

Beograd na fekalijama

Velike probleme Beograd ima i sa kanalizacionom mrežom. I sada se gušimo u fekalijama, za narednih deset godina taj problem može da eskalira.

„Kada bi se napravili ozbiljni prioriteti, naravno da bi otpadne vode i fabrike za prečišćavanje bili među njima. Oni pričaju kako grade u Velikom selu fabriku za prečišćavanje, što nije istina. Da biste gradili fabrike koje prečišćavaju otpadne vode, vi treba prvo da dovedete te otpadne vode do tih mesta gde su fabrike, Ako vi niste uradili kolektor koji sakuplja ceo sistem kanalizacionih voda Beograda i odvodi na pet mesta gde su predviđene fabrike za prečišćavanje, džaba vam što vi sa Kinezima pravite ugovore za fabrike, kada još niste uzgradili kanalizacione kolektore“, kaže Bakić i dodaje da smo svedoci mnogih „prevara i gluposti, jer ova gradska vlast ne ume da savlada Beograd“.

„Njeni prioriteti su profiti od onoga što se vidi. Kanalizacija je trošak, to košta budžet grada, a oni to neće. Oni hoće da zidaju enormne stambeno-poslovne komplekse i da od toga imaju profit“, konstatuje naš sagovornik.

On objašnjava da će izgradnju Beograda na vodi Beograđani tek osetiti na svojoj koži.

„Vi gradite milione kvadrata, a ne vodite računa o tome da sve prati infrastruktura. Ta infrastruktura mora da odgovara građevinskom fondu. Ne možete vi samo da gradite, gradite i gradite, a infrastruktura je ista – nedovoljna, zastarela, neodržavana“, konstatuje Bakić.

„Definitivno će to dovesti do zagađenja vodoizvorišta i Beograđani ukoliko to ne spreče mogu biti sigurni da će ostati bez pijaće vode. Sakupljaćemo vodu u olucima i piti kišnicu koja će zbog kvaliteta vazduha iznad Beograda takođe biti zagađena“, navodi Bakić.

Pročitaj i ovo:

Radomir Lazović ispred RTS-a: Branićemo Srbiju

Prenosimo govor Radomira Lazovića ispred RTS-a, na završnici protesta protiv režimskog nasilja koji je održan u nedelju 28. novembra. Neposredan povod za protest bilo je nasilje policije i naprednjačkih batinaša koji su napadali građane na blokadama saobraćajnica organizovanim povodom donošenja štetnih zakona o referendumu i eskproprijaciji zemljišta, odnosno posledica koji će ovi zakoni imati na sprovođenje projekta Rio Tinto i drugih dalekosežnih posledica.

Dobrica Veselinović na protestu: Suprotstavimo se nepravdi i režimskom kriminalu

Govor Dobrice Veselinovića na protestu protiv režimskog nasilja, koji je održan u nedelju 28. novembra. Neposredan povod za protest bilo je nasilje policije i naprednjačkih batinaša koji su napadali građane na blokadama saobraćajnica organizovanim povodom donošenja štetnih zakona o referendumu i eskproprijaciji zemljišta, odnosno posledica koji će ovi zakoni imati na sprovođenje projekta Rio Tinto i drugih dalekosežnih posledica.