Smatramo da je neophodno da Grad Beograd preuzme deo odgovornosti za stanje u kom se nalazi celokupni stambeni fond, prestane sa rasprodajom javne stambene imovine i ponudi rešenja za smanjenje stambene nesigurnosti svojih građana, pogotovu u kriznim situacijama.
Pre par dana predali smo gradu spisak sa 300 lokacija sa osušenim stablima koja je potrebno zameniti. U vezi sa samom akcijom “Fotkaj suvo da se pojavi drvo”, u okviru koje su nam građani i građanke slali lokacije sa osušenim stablima, razgovarali smo sa Jasminom Šušom.
Svakog dana ulaz u glavni grad Albanije, Tiranu, blokiran je saobraćajom. Ulice su krcate ljudima koji žure da izvrše svoje svakodnevne zadatke. Kafići su gotovo prepuni
Još jedna zgrada u javnom vlasništvu prodata je danas u bescenje. Objekat od 538 kvadratnih metara u Surduličkoj ulici broj 3, grad Beograd prodao je za samo 311.000 evra.
Pre dva dana je u gradskoj opštini Grocka održana javna rasprava u vezi sa Ažuriranom ekološkom studijom o spalionici otpada u Vinči koju je opet izradila fimra Dvoper.
Lokalna grupa inicijative Ne davimo Beograd sa Voždovca organizovala je projekciju filma „Veliki diktator“ na zidu odavno zatvorenog bioskopa Voždovac sa željom da ukaže na nedostatak kulturnih sadržaja i objekata kulture na ovoj velikoj beogradskoj opštini.
Poručili smo zameniku gradonačelnika Vesiću da, pored naše ideje o sadnji drveća, koju je ocenio kao dobru, prihvati zahtev u celosti i snosi odgovornost za katastrofalnu destrukciju grada, podnese ostavku i bude dostupan pravosudnim organima.
U ovoj političkoj klimi, građani i ekonomija zemlje su žrtve rata između političara.
Inicijativa Ne davimo Beograd učestvovala je juče na javnoj raspravi u vezi Ažurirane ekološke studije o spalionici otpada u Vinči. I iz ove rasprave, kao i iz prethodnih analiza, jasno je da projekat izgradnje spalionice u Vinči nije usklađen sa brojnim evropskim standardima zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, da će zagađivati vazduh izuzetno kancerogenim materijalima, a građane u narednih 30 godina koštati preko milijardu i 150 miliona evra.
Samozaposleni preduzetnici, radnici koji rade u prekarnim uslovima ili „na crno”, kao i socijalno najugroženija domaćinstva ponovo su najvećim delom ostali sami na vetrometini.
