Šta nam (ne) govori nova ekološka studija o spalionici u Vinči

12. 10. 2020.|

Pre dva dana je u gradskoj opštini Grocka održana javna rasprava u vezi sa Ažuriranom ekološkom studijom o spalionici otpada u Vinči koju je opet izradila fimra Dvoper.

Pre godinu dana usvojena je prva verzija ove studije.

Razlog ažuriranje jeste što prva verzija studije nije bila usklađena sa postojećim standardima Evropske unije za kontrolu zagađenja iz velikih ložišta- BREF koja su ove godine čak i pooštrena.

Ovi standardi se odnose na uslove rada i limite štetnih emisija za ovakvu vrstu postrojenja.

Drugim rečima u novoj studiji se rešavaju problemi kao što su: prečišćavanje otpadnih voda, požari na deponiji i neutralisanje štetnih gasova.

Na javnoj raspravi su pored zainteresovanih građana prisustvovali i predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, menadžer kompanije Suez-Itochu, rukovodilac Sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine Beograda i predstavnici kompanije Dvoper.

Na osnovu usklađivanja koje je pomenuto investitor i grad se obavezuju na kontinuirani monitoring zagađenja najviše onog koji se tiče vazduha.

I dalje nije jasno kako će se meriti prisustvo svih potencijalnih zagađivača s obzirom da predstavnici grada na pitanje kako ćemo to meriti odgovaraju sa- merićemo.

Ono što mi znamo jeste da Srbija nema laboratorije koje mogu da detektuju i mere koncentraciju kancerogenih čestica kao što su dion i furan.

Faktički ovom studijom smo na papiru rekli da ćemo meriti opasne čestice samo još uvek ne znamo kako.

Samim tim je i jasna bojazan građana da će ovaj projekat ugroziti naš život.

Kada smo pitali zašto projekat nije usklađen sa svim evropskim standardima pogtovo onima u domenu reciklaže dobili smo odgovor da ugovor za projekat u Vinči ne ograničava Beograd u vlastitim planovima za recikliranje i negirala da je poduhvat u nesaglasju sa bilo kojim propisom EU.

Sa druge strane predstavnici grada su istakli da se planira uvođenje programa razdvajanja otpada za domaćinstva ali se ne zna kada.

I dalje nije jasno kako je studija izrađena ukoliko mi ne znamo koji će se otpad tamo spaljivati?

I ako je predstavnik francusko-japanske firme istakao da ćemo imati najmoderniju tehnologiju tretiranja otpada, nije objašnjeno kako će nam ista omogućiti postizanje raznih standarda koje Evrospka unija od nas zahteva.

Kao što smo naveli ciljevi cirkularne ekonomije sa ovakvim projektom su za Srbiju nedostižni, sa druge strane još veća zagađenost vazduha je neminovnost, a na sve to spalionica u Vinči će građane i građanke Beograda u narednih 30 godina koštati preko milijardu i 150 miliona evra za spaljivanje otpada.

Koliko će nas to mesečno koštati moraćemo izgleda sami da preračunamo.

Autorka: Natalija Stojmenović

Izvor: kolumna je izašla 9. oktobra u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.

Go to Top