Pre dva dana je u gradskoj opštini Grocka održana javna rasprava u vezi sa Ažuriranom ekološkom studijom o spalionici otpada u Vinči koju je opet izradila fimra Dvoper.
Pre godinu dana usvojena je prva verzija ove studije.
Razlog ažuriranje jeste što prva verzija studije nije bila usklađena sa postojećim standardima Evropske unije za kontrolu zagađenja iz velikih ložišta- BREF koja su ove godine čak i pooštrena.
Ovi standardi se odnose na uslove rada i limite štetnih emisija za ovakvu vrstu postrojenja.
Drugim rečima u novoj studiji se rešavaju problemi kao što su: prečišćavanje otpadnih voda, požari na deponiji i neutralisanje štetnih gasova.
Na javnoj raspravi su pored zainteresovanih građana prisustvovali i predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, menadžer kompanije Suez-Itochu, rukovodilac Sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine Beograda i predstavnici kompanije Dvoper.
Na osnovu usklađivanja koje je pomenuto investitor i grad se obavezuju na kontinuirani monitoring zagađenja najviše onog koji se tiče vazduha.
I dalje nije jasno kako će se meriti prisustvo svih potencijalnih zagađivača s obzirom da predstavnici grada na pitanje kako ćemo to meriti odgovaraju sa- merićemo.
Ono što mi znamo jeste da Srbija nema laboratorije koje mogu da detektuju i mere koncentraciju kancerogenih čestica kao što su dion i furan.
Faktički ovom studijom smo na papiru rekli da ćemo meriti opasne čestice samo još uvek ne znamo kako.
Samim tim je i jasna bojazan građana da će ovaj projekat ugroziti naš život.
Kada smo pitali zašto projekat nije usklađen sa svim evropskim standardima pogtovo onima u domenu reciklaže dobili smo odgovor da ugovor za projekat u Vinči ne ograničava Beograd u vlastitim planovima za recikliranje i negirala da je poduhvat u nesaglasju sa bilo kojim propisom EU.
Sa druge strane predstavnici grada su istakli da se planira uvođenje programa razdvajanja otpada za domaćinstva ali se ne zna kada.
I dalje nije jasno kako je studija izrađena ukoliko mi ne znamo koji će se otpad tamo spaljivati?
I ako je predstavnik francusko-japanske firme istakao da ćemo imati najmoderniju tehnologiju tretiranja otpada, nije objašnjeno kako će nam ista omogućiti postizanje raznih standarda koje Evrospka unija od nas zahteva.
Kao što smo naveli ciljevi cirkularne ekonomije sa ovakvim projektom su za Srbiju nedostižni, sa druge strane još veća zagađenost vazduha je neminovnost, a na sve to spalionica u Vinči će građane i građanke Beograda u narednih 30 godina koštati preko milijardu i 150 miliona evra za spaljivanje otpada.
Koliko će nas to mesečno koštati moraćemo izgleda sami da preračunamo.
Autorka: Natalija Stojmenović
Izvor: kolumna je izašla 9. oktobra u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Saopštenje seniorske organizacije u okviru ZLF povodom Međunarodnog dana starijih
Jedna od karakteriska savremenog društva je svakako i demografsko starenje, pogotovo ako se uzmu pojedini kontinenti koji su gusto naseljeni poput Evrope koja prednjači u ukupnoj populaciji sa oko 33% stanovnika starijih od 60 godina.
Đorđević: Insistiraćemo na održavanju sednice o litijumu
Insistiraćemo da se sednica koju smo tražili održi. Drago mi je da je Ana Brnabić upravo javno pristala da uradi ono što sam joj još prošlog četvrtka rekla da može da uradi, a to je da na zahtev trećine poslanika sazove sednicu i u toku redovnog zasedanja, onako kako je to uradio Vladimir Orlić kada smo tražili sednicu nakon dva masakra u Ribnikaru i Duboni odnosno Malom Orašju – kaže za Danas Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta.
Evropski Zeleni solidarno sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto
Uoči debate o iskopavanju litijuma u Skupštini Srbije sledeće nedelje, Evropski Zeleni stoje solidarno sa desetinama hiljada ljudi u Srbiji koji su ovog leta protestovali u pedeset gradova širom zemlje protiv odluke srpskih vlasti da dozvole multinacionalno rudarenje kompanije Rio Tinto da kopa litijum u dolini Jadra.