Pre dva dana je u gradskoj opštini Grocka održana javna rasprava u vezi sa Ažuriranom ekološkom studijom o spalionici otpada u Vinči koju je opet izradila fimra Dvoper.
Pre godinu dana usvojena je prva verzija ove studije.
Razlog ažuriranje jeste što prva verzija studije nije bila usklađena sa postojećim standardima Evropske unije za kontrolu zagađenja iz velikih ložišta- BREF koja su ove godine čak i pooštrena.
Ovi standardi se odnose na uslove rada i limite štetnih emisija za ovakvu vrstu postrojenja.
Drugim rečima u novoj studiji se rešavaju problemi kao što su: prečišćavanje otpadnih voda, požari na deponiji i neutralisanje štetnih gasova.
Na javnoj raspravi su pored zainteresovanih građana prisustvovali i predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, menadžer kompanije Suez-Itochu, rukovodilac Sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine Beograda i predstavnici kompanije Dvoper.
Na osnovu usklađivanja koje je pomenuto investitor i grad se obavezuju na kontinuirani monitoring zagađenja najviše onog koji se tiče vazduha.
I dalje nije jasno kako će se meriti prisustvo svih potencijalnih zagađivača s obzirom da predstavnici grada na pitanje kako ćemo to meriti odgovaraju sa- merićemo.
Ono što mi znamo jeste da Srbija nema laboratorije koje mogu da detektuju i mere koncentraciju kancerogenih čestica kao što su dion i furan.
Faktički ovom studijom smo na papiru rekli da ćemo meriti opasne čestice samo još uvek ne znamo kako.
Samim tim je i jasna bojazan građana da će ovaj projekat ugroziti naš život.
Kada smo pitali zašto projekat nije usklađen sa svim evropskim standardima pogtovo onima u domenu reciklaže dobili smo odgovor da ugovor za projekat u Vinči ne ograničava Beograd u vlastitim planovima za recikliranje i negirala da je poduhvat u nesaglasju sa bilo kojim propisom EU.
Sa druge strane predstavnici grada su istakli da se planira uvođenje programa razdvajanja otpada za domaćinstva ali se ne zna kada.
I dalje nije jasno kako je studija izrađena ukoliko mi ne znamo koji će se otpad tamo spaljivati?
I ako je predstavnik francusko-japanske firme istakao da ćemo imati najmoderniju tehnologiju tretiranja otpada, nije objašnjeno kako će nam ista omogućiti postizanje raznih standarda koje Evrospka unija od nas zahteva.
Kao što smo naveli ciljevi cirkularne ekonomije sa ovakvim projektom su za Srbiju nedostižni, sa druge strane još veća zagađenost vazduha je neminovnost, a na sve to spalionica u Vinči će građane i građanke Beograda u narednih 30 godina koštati preko milijardu i 150 miliona evra za spaljivanje otpada.
Koliko će nas to mesečno koštati moraćemo izgleda sami da preračunamo.
Autorka: Natalija Stojmenović
Izvor: kolumna je izašla 9. oktobra u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Predrag Momčilović, lični stav: Vatrometi gube draž, treba li ih ukinuti ili samo regulisati?
Sinoć sam nešto ranije otišao u krevet i ubrzo zaspao, negde oko pomoći iz sna me je prenuo prvo jedan pucanj, a zatim celi rafal. Trebalo mi je par sekundi da se osvestim šta se dešava i da sam u stanu, a ne na nekom ratištu, i da neko u blizini pušta vatromet.
Lazović: I izlazak na izbore i bojkot imaju svoju cenu, odluka će se doneti dogovorom
Pred opozicijom je odluka da li da izađe na izbore ili ih bojkotuje. Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta kaže da nijedna odluka ne bi bila dobra i ima svoju dobru i lošu stranu.
Širenje Beograda na vodi: Demonstracija sile SNS-a u korist investitora
Zeleno-levi front upozorava javnost Beograda i Srbije da najviši organi ove zemlje nameravaju da nastave sa svojim planom protivzakonitog oduzimanja grada Beograđanima i Beograđankama.
