Otvorićemo sve ugovore koje je trenutna gradska administracija napravila, napravi njihovu reviziju i krene u rešavanje nekoliko ključnih problema.

Imamo šansu da vratimo naš Beograd onome kome i pripada - a to smo mi, obični građani i građanke, koji ga volimo i u njemu vidimo budućnost.

Optimista sam. Verujem da smo okupili dobru grupu ljudi koja ima hrabrosti, znanja i volje da menja stvari.

Mi smo ista zeleno – leva platforma, slični ljudi, istih generacija, koji se i poznaju i dele slična mišljenja o tome kako bi gradovi trebalo da se razvijaju.

"Mi ovaj razgovor vodimo zato što u Srbiji na snazi nije demokratski režim. Nažalost, postojeća vlast je od neke izborne demokratije svela Srbiju na nedemokratski hibridni režim. I to je konstatovano u raznim izveštajima, od Fridom hausa, ali i u izveštaju Evropskog parlamenta. Zbog toga se vodi ovaj razgovor i ne traže se nikakvi ustupci za političke aktere. Ne, traži se poštovanje prava građana", kaže Kozma.

Suzana Zlatanović i njen #LunaPark zakucali su na vrata štaba pokreta „Ne davimo Beograd” u potrazi za rešenjima kako da gradu, a i nama građanima - bude bolje i da se agonija od mali milion nepravdi već jednom zaustavi...

Zakon je napisan tako da urušava radna prava. Uvedena je oštra podela na rad u radnom odnosu i van radnog odnosa.

„Žrtve nisu same, nisu same ni one 393 žene koje su potpisale prijavu protiv Marinike Tepić – moramo ih razumeti jer se verovatno boje za svoju porodicu i svoju egzistenciju“, kaže za Danas Jelena Jaćimović, aktivistkinja ženske grupe Ne davimo Beograd, koja je u ponedeljak bila u Jagodini ispred tamošnje policije, dok je Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, davala izjavu u vezi sa navodima o pedofiliji i prostituciji u organizaciji Dragana Markovića Palme.

Skup koji je bio organizovan i teme koje su bile stavljene na dnevni red nisu ništa drugo nego političke teme. Kako će naša životna sredina izgledati, kako se uništava ili održava, sve je to političko pitanje.

O obrazovanju se u našem društvu rado i mnogo govori, ali se na njegovom unapređivanju nedovoljno i nesistematski radi. Iako su u javnosti pokretane mnoge važne teme koje govore o slabostima i problemima našeg obrazovnog sistema – o zabrinjavajućem broju funkcionalno nepismenih đaka, o već tradicionalno poražavajućim rezultatima PISA testiranja, o rastućem nezadovoljstvu prosvetnih radnika svojim statusom i uslovima rada – one su retko dobijale zasluženu pažnju koja bi mogla da nas povede ka njihovom rešavanju.