“Da nije bilo građana koji su delili fotografije na društvenim mrežama, da nije bilo medija koji su te fotografije objavili i podigli alarm, verujem da nas niko ni u jednom trenutku ne bi obavestio da nas nešto dešava opasno u gradu. Oglašavanje gradonačelnika Zorana Radojčića o požaru u Vinči tek drugi dan je svesno zakasnela reakcija i njegova uloga je bila da ublaži štetu po SNS. U izjavama kompanije koja upravlja tom deponijom, rečeno je da su službe došle nekoliko minuta nakon poziva. Oni su znali šta se dešava vrlo brzo, ali nas niko nije obavestio”, kaže u intervjuu za list “Nova” Radomir Lazović, jedan od lidera inicijative Ne davimo Beograd.

Veliki deo Beograda u nedelju je prekrio dim, a u vazduhu se osećao miris paljevine. Razlog za takvo stanje bio je veliki požar koji je u subotu uveče bukuo na deponiji u Vinči.

Članovi Ne davimo Beograd bili su u Vinči. Šta se tamo moglo videti?

Došli smo do kampa vatrogasaca koji je bio u ogromnom oblaku dima i odatle smo izveštavali. Ono što smo saznali od vatrogasaca i ljudi koji su angažovani na gašenju je da su oni samo lokalizovali požar. Oni su se borili da se požar dalje ne proširi na naselja i na rastinje u okolini Vinče.

Problem je što mehanizacija ne može da se probije do požara, ona na jednom delu padine nasipa zemlju i onda je gura niz padinu i ona ne pada dovoljno blizu samog centra požara. Kako smo saznali od vatrgasaca, očekuje se da požar traje danima, a oni kažu možda i nedeljama. Da li u ovoj veličini, verovatno ne, ali ključni problem će ostati. Emisija gasova uprkos trom što je požar lokalizovan će nastaviti da izbija.

Od gradonačelnika Zorana Radojičića smo čuli da situacija zbog požara u Vinči nije za paniku, već za oprez, te da ako osećamo dim zatvorimo prozore i ne izlazimo napolje. Greši li gradonačelnik?

Sramotno je da se on oglašava drugi dan nakon požara. Bilo je važno da se odmah ljudi upute šta treba da rade. Mi smo prve vesti o požaru imali u subotu u 19 časova, kada su ljudi iz Pančeva javljali da vide požar iz pravca deponije u Vinči. Prosto je neverovatno da smo ceo taj dan slušali vesti kako je u Grčkoj, kako je u Gračanici, Crnoj Gori, po brdima u Srbiji… a da nije bilo nijedne vesti o požaru koji nam se dešava pred nosom i to bukvalno pred nosom, jer je ceo grad bio u dimu.

Da li gradske vlasti uopšte ozbiljno shvataju situaciju sa zagađenjem vazduha ne samo zbog ovog incidenta, nego i u toku grejne sezone, kada se Beograd neretko nalazi na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu?

Apsolutno ne. Mislim da smo vrlo jasno mogli da vidimo da se gradska i uopšte vlast uplašila velikog uznemirenja građana zbog zagađenja vazduha, ali da oni ništa ne rade da se to zaustavi. Ono što oni rade su isključivo PR spinovi, kao što je na primer kandidovanje za zelenu prestonicu. Zvuči neverovatno da se Beograd kandiduje za zelenu prestonicu, ali to nije stvarna namera. Želja je da se o tome priča, da se ta kandidatura istakne i da ljudi pomisle da se nešto radi na tome. Istina je zapravo suprotna – mi ne vidimo nikakve pomake kad je reč o smanjenju zagađenja.

“Izlazak na izbore nije izvestan”
Da li je izvesno da će NDBG izaći na beogradske izbore?

Ne bih rekao da je izvesno. Mi se spremamo kao da izlazimo, ali sve zavisi od pregovora koji se vode pred evroposlanicima i od dogovora sa ostalim orgabizacijama.

NDBG je u više navrata kritikovao ugovor koji je grad Beograd sklopio za spalionicu otpada u Vinči. Zašto?

Šta god uzmete kao razlog, naići ćete na veliku štetnost tog ugovora. Reč je od više o 100 dokumenta koji čine ugovor o javno privatnom partnerstvu za pružanje usluga tretmana i odlaganja otpada. Mi smo uradili analizu i mogli smo da vidimo da će u narednih 30 godina grad Beograd isplaćivati investitoru skoro 40 miliona evra godišnje, odnosno 1,2 milijarde javnih sredstava za 30 godina. Dakle, 70 odsto ukupnih troškova tretmana otpada snosiće građani. To znači da će poskupeti i odvoženje i tretman otpada za četiri do pet puta i ne samo što ćemo to skupo platiti, već će nas i dugo trovati. Problem je i u tome što se kancerogene materije, kao što su dioksini i furani, kod nas ne mere. I kada nam oni kažu da je zagađenje pod kontrolom, oni misle na one materije koje oni mere, a šta ćemo sa svim onima koje ne mere?

Takođe, to postrojenje praviće toplotnu energiju i struju, a mi ćemo to kupovati po povlašćenoj ceni koja je do dva, dva i po puta viša nego na slobodnom tržištu.

Osim tog, koji su to najsporniji projekti ove vlasti i šta vi možete da uradite po tom pitanju ukoliko budete deo buduće vlasti?

Odustaćemo odmah od projekata koji ugrožavaju šumu na Košutnjaku, odustaćemo od projekata koji imaju za plan uništavanje Velikog ratnog ostrva, promenićemo trasu metroa, tako da ne bude ona koja spaja dve livade. Učinićemo da postojeći sistem javnog prevoza bude unapređen, tako da velika većina ljudi za 30 minuta može da dođe od kuće do posla. Nećemo subvencionisati na ovaj način gradske vrtiće, već ćemo praviti nove koji će biti dodatak za sve one ljude koji ne mogu da upišu ljude u vrtić. Ulagaćemo u parkove i sve ono što je zajedničko. Oslobodićemo obale, koje su privatizovane i koje pripadaju vlasnicima spavova, zaustavićemo divlju gradnju koja divlja u celom gradu…

To je set stvari koje moramo da uradimo što pre, jer naš grad polako propada i neke od šteta će biti nepovrative.

Bili ste najozbiljniji kritičari Beograda na vodi i ogranizovali ste proteste. Šta po pitanju tog projekta može da se uradi?

Jasno je da je to megalomanski projekat za koji se izvlače naša javna sredstva i stavljaju u komercijalnu šemu za zaradu. Može da se uradi raskidanje ugovora o ulaganju, utvrđivanje odgovornosti za sva kršenja zakona i pri planiranju i pri sprovođenju ovog projekta… Zatim, vraćanje Savskog amfiteatra u pravni i planski sistem Beograda, što znači da će se revidirati i planovi koji su doveli do toga da je uopšte moguće graditi takav projekat u Savskom amfiteatru.

Čak ni vlast ne zna koliko je novca otišlo u Beograd na vodi. To je jedna ozbiljna katastrofa. Mi ulažemo kao grad bez ikakve kontrole, dok profit ostaje investitoru. Trebalo bi napraviti plan sanacije štete, utvrditi na terenu tačno šta se desilo, dokle smo stali i kako ćemo dalje nastaviti korišćenje tog prostora. Neke od šteta su nepovratne. Ona kula koja se izdigla iznad Beograda će biti večna sramota za ovaj grad.

Razgovor vodila: Nataša Latković

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Originalni naslov: INTERVJU Lazović: Javljaju nam o požarima u Grčkoj, a o Vinči ćute

Izvor: https://nova.rs/vesti/politika/intervju-lazovic-javljaju-nam-o-pozarima-u-grckoj-a-o-vinci-cute/

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.