Dijalog o izbornim uslovima kasni i ima svoje poteškoće, ali bez obzira na to, mi se sve vreme trudimo da budemo konstruktivni i predložimo rešenja koja bi dovela do toga da imamo veći stepen demokratije u Srbiji, kaže u intervjuu za “Blic” Dobrica Veselinović, aktivista Inicijative “Ne davimo Beograd”.

Dok vodimo ovaj razgovor u toku je međustranački dijalog pod okriljem Evropske unije na kojem ispred “Ne davimo Beograd” učestvuje profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević, inače koordinator Političkog saveta. Veselinović kaže da se njegova organizacija zalaže za razdvajanje izbora na lokalu od parlamentarnih i predsedničkih izbora, poštovanje profesionalnih standarda i ravnopravno prisustvo u medijima, prestanak pritisaka na birače i obustavljanje zloupotrebe državnih sredstava za stranačke potrebe.

– Kako je prva faza procesa u toku, a sledeća je planirana za septembar, mi ćemo sačekati da se taj proces završi kako bismo mogli da vidimo da li je do i kakvih pomaka došlo i u skladu sa tim donećemo odluku o izlasku na izbore.

Ako uzmemo stvari onako kako danas stoje, da li ste bliži izlasku ili bojkotu?

– Oprezni sam optimista što se tiče dogovora sa vlašću, ali ono što je sa naše strane jeste da učinimo sve da se popravi stanje u našem društvu, a izbori i izborni uslovi su jedan od ključnih mehanizama za to. Ne zbog nas i izbora na koje jedva čekamo da izađemo, već zbog budućnosti demokratije u našoj zemlji. Odluku o izlasku na izbore donećemo posle završetka pregovora pod okriljem EU posle kojeg ćemo svakako održati niz internih konsultacija u našoj organizaciji, ali i otvoreno razgovarati sa građanima na terenu.

Hoćete li učestvovati samo na beogradskim ili i na parlamentarnim izborima?

– U ovom trenutku naš fokus je na Beogradu, ali na nacionalnom nivou sarađujemo i deo smo “Građanskog fronta” asocijacije organizacija iz više gradova Srbije, kao i sa “Akcijom” Nebojše Zelenovića. Odluka o izlasku na izbore zavisi od mnogo faktora – ali mi u svakom slučaju ne bežimo od izbora, dapače, jedva čekamo da slobodnim i poštenim izborima učestvujemo i ponudimo našu viziju zeleno-leve politike za 21. vek.

Istraživanja javnog mnjenja kažu da stojite dobro u Beogradu, možda bolje od ostatka opozicije. Hoćete li vi biti kandidat za gradonačelnika ispred “Ne davimo Beograd”?

– Bila bi mi čast da služim građanima i građankama Beograda i jedva čekam kandidaturu za izbor za gradonačelnika Beograda, ali za zvaničnu odluku moramo sačekati sledeću skupštinu pokreta “Ne davimo Beograd”, koja će se desiti 20. oktobra ove godine na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Tako da, što se mene lično tiče, stvar je “jednostavna” – prvo treba da dođemo do boljih uslova za izbore, a onda da se na njima izborimo da Beograd postane dobar grad za sve.

Ukoliko se dogodi da dođete na vlast, šta ćete prvo uraditi?

– Vođenje grada je jedan izuzetno kompleksan zadatak. Za to su potrebni stručnjaci iz brojnih oblasti, koje mi imamo. Tako da je prvi potez svakako sklapanje najboljeg tima koji bi napravio suštinsku promenu u načinu na koji se gradom upravlja. Između ostalog, u prvih nekoliko meseci otvorili bismo sve ugovore koje je trenutna gradska administracija napravila, napravili reviziju nekoliko najproblematičnijih projekata koji su bazirani na korupciji i presipanju javnih sredstava u privatne džepove. Takođe, krenuli bismo u rešavanje nekoliko ključnih problema, kao što su zagađenje vode i vazduha, koji zahtevaju hitnu i konkretnu akciju, zatim rešavanje saobraćajnog kolapsa kroz unapređenje javnog prevoza. Socijalna davanja moraju ne samo da se povećaju, već i da se preciznije usmere onima kojima su najpotrebnija. Briga o vrtićima i školama, domovima zdravlja se podrazumeva i podigla bi kvalitet javnih usluga sa posebnim fokusom na rubne opštine grada.

Sa druge strane, teritorijalna decentralizacija, otvaranje rada uprave i uključivanje građana u donošenje odluka, i postavljanje standarda u poštovanju radnih i ljudskih prava biće principi na kojima ćemo insistirati od početka.

Kakve su vaše ambicije kada je reč o nacionalnom nivou, kako planirate da animirate ljude širom Srbije?

– Kroz gradske teme i lokalne politike želeli smo da indukujemo politiku i zainteresujemo širi broj građana da krenu da se bave politikom pošto smo svi mi posle godina depresije i apatije digli ruke od politike koja najneposrednije utiče na naš život ponavljajući mantru “svi su isti”. Za nas je to glavni cilj – da ljudima pokažemo da može drugačije, da može konstruktivnije, da može poštenije, da može transparentnije i da može bolje. Da kao što kažemo Beograd može da bude dobar grad za sve, tako kažemo i da Srbija može da bude dobra zemlja za sve. I da se zajedno izborimo da se to i ostvari.

Ko su vaši potencijalni koalicioni partneri?

– Već duži niz godina stalno smo na terenu, svuda gde se ugrožava javni interes. U borbama za vodu, vazduh, pravedniji i održiviji razvoj naših gradova i više solidarnosti u našem društvu napravili smo niz partnerstava što kroz “Građanski front”, tako i kroz saradnju sa brojnim aktivističkim pokretima od kojih bih pomenuo “Odbranimo reke Stare planine”, “Za krov nad glavom”, Nebojšu Zelenovića i druge.

Vidimo da pojedinci na Tviteru insistiraju na tome da kažete već sada hoćete li sarađivati da strankom Dragana Đilasa. Da li je SSP vaš budući partner?

– Mi sa svim opozicionim strankama sarađujemo na tri tačke. To su borba za poštene i slobodne izbore, borba protiv nasilja i borba za medijske slobode. Smatramo da je nužno da sarađujemo oko pitanja povratka demokratije u našu zemlju. To naravno ne znači da sa ostalim akterima delimo istu politiku i pogotovo to ne znači da ćemo sa strankom Dragana Đilasa ići u predizbornu koaliciju, kao što ni na izborima 2018. to nismo uradili. Smatramo da je na izbore potrebno izaći u koherentnim i vrednosno bliskim kolonama (npr. kao što je to bio slučaj na poslednjim izborima u Crnoj Gori) jer to može da ponudi pluralizam politika i ideja i motiviše veliki broj ljudi da izađe i glasa. Posle izbora, naravno da ćemo sarađivati sa ciljem da se vlast u Beogradu promeni.

Zamera vam se (na Tviteru uglavnom) da se bavite komunalnim temama, a da sa druge strane ne iznosite stav o nekim temama na nacionalnom nivou. Kako biste vi rešili problem Kosova?

– Bavimo se komunalnim pitanjima zato što smo lokalni politički pokret, ali i kroz bavljenje lokalnim pitanjima uvek se trudimo da ponudimo jasan ideološki okvir i dosledno držanje vrednosti koje zastupamo. Što se tiče Kosova, u skladu sa našim vrednostima – mislimo da politika treba da se vodi na drugačiji način. Transparentno, participativno, uz uključivanje svih aktera. Trenutno sve što se dešava vezano za pregovore između Prištine i Beograda dešava se iza zatvorenih vrata. Teško je imati stav o nečemu o čemu nema dovoljno informacija. Štetno je što se ti pregovori koriste za političku manipulaciju, a ne za suštinsko poboljšnje situacije u kojoj ljudi žive. U regionu nam svima treba više solidarnosti, više uzajamnog poštovanja i pogled u budućnost u kojoj ima razumevanja za različitosti i posebnosti koje predstavljaju naše bogatstvo, ne tlo za dodatni razdor.

Za 21. vek potrebna drugačija armija od NATO 

Kakav je vaš odnos prema članstvu Srbije u Evropskoj uniji i NATO?

– Naš stav je da Srbija treba da bude deo Evropske unije jer tu pripada. Evropska unija je najuspešniji mirovni projekat, a mi u našem regionu znamo jako dobro koliko je to važno. Bez obzira na autoritarne tendencije u pojedinim državama članicama ili problemima sa nekim zajedničkim politikama, smatramo da bismo sa vrednosno sličnim partnerima unutar EU mogli da doprinesemo vrednostima u koje verujemo i koje mi želimo da vidimo i u Srbiji, a to su vladavina prava, tolerancija, multikulturalnost, saradnja, demokratija i solidarnost. Ta solidarnost se pokazuje u našem direktnom okruženju i na veoma konkretan način – Hrvatska kao članica EU će u narednom periodu po glavi stanovnika dobiti 10 puta veću bespovratnu podršku od EU od Srbije. Što se tiče vojnih saveza, za 21. vek potrebna nam je drugačija vrsta armije – ona koja se bori protiv klimatskih promena i očiglednih posledica koje globalno zagrevanje donosi i koje vidimo svuda oko nas. Mislim da nam treba “vojni” odgovor na elementarne nepogode koje dolaze u narednim decenijama. U toj borbi teško će nam pomoći tradicionalno ustrojena vojska, naoružanje i savezi koje posedujemo.

Pročitaj i ovo:

Protestne akcije ”Pravosuđe u crvenom” održane u 23 grada

Za vreme održavanja Protesta protiv državnog kriminala, na koji je pozvala zeleno-leva grupacija organizacija, u 23 grada širom Srbije, organizovana je akcija “Pravosuđe u crvenom” kojom smo poručili da je došao poslednji trenutak, crveni alarm, da se naše društvo obračuna sa kriminalcima na najvišim državnim funkcijama. Aktivisti su se okupili i istakli crvenu boju ispred tužilaštava, sudova, opština i drugih institucija koja u u njihovom gradu simbolizuju nepravdu i bezakonje.

Govor Biljane Đorđević na Protestu protiv državnog kriminala

Pokret Ne davimo Beograd organizovao je, zajedno sa drugim organizacijama okupljenim u zeleno-levom bloku, Protest protiv državnog kriminala. Prenosimo vam govor Biljane Đorđević, koja se obratila okupljenim građanima, a pored nje na protestu su govorili i Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd, Dejan Atanacković vizualni umetnik i pisac, Miloš Baković Jadžić iz političke platforme Solidarnost, Aleksandar Jovanović Ćuta, Danijela Nestorović advokatica i ekološka aktivistkinja, Nebojša Zelenović iz Otvorene građanske platforme Akcija.  

Govor Radomira Lazovića na Protestu protiv državnog kriminala

Pokret Ne davimo Beograd organizovao je, zajedno sa drugim organizacijama okupljenim u zeleno-levom bloku, Protest protiv državnog kriminala. Prenosimo vam govor Radomira Lazovića, koji se obratio okupljenim građanima, a pored njega govorila je i Biljana Đorđević iz Ne davimo Beograd, Dejan Atanacković vizualni umetnik i pisac, Miloš Baković Jadžić iz političke platforme Solidarnost, Aleksandar Jovanović Ćuta, Danijela Nestorović advokatica i ekološka aktivistkinja, Nebojša Zelenović iz Otvorene građanske platforme Akcija.