Protesti su bili opravdani bunt gnevnih građana protiv licemerja vlasti i koruptivnog načina vladavine i loše politike koja je prouzrokovala da nam zdravstveni sistem pukne u trenutku kada je građanima bilo najpotrebnije.

Država je reagovala dvojako, najpre popustila kao i obično kad se suoči sa artikulisanim masovnim nezadovoljstvom, a policija je nasilje krajnih desničara i ubačenih navijačkih grupa iskoristila kao izgovor za stravično nasilje i zastrašivanje, kažu sagovornici Danasa povodom godišnjice od početka građanskih protesta zbog najave uvođenja novog policijskog časa zbog epidemije korona virusa.

Ovim spontanim građanskim demonstracijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…. započetim 7 jula, prethodili su, tri nedelje ranije, republički izbori, na kojima je vlast Aleksandra Vučić dobila gotovo apsolutnu većinu, ostavivši parlament gotovo bez ijednog opozicionog glasa.

Vlast je pre toga popustila epidemijske mere, što se, vreme je pokazalo, pokazalo prevremeno i opasno, jer se broj umrlih i obolelih ubrzo popeo ponovo na veoma visok nivo.

Ono što je bilo i tada glavno objašnjenje za takav postupak vlasti i izlaganje riziku po zdravlje i živote sopstvenih građana – jesu upravo izbori, odnosno njihovo neometano odigravanje.

Imajući u vidu da su protesti bili spontani i da su ih predvodili obični građani širom gradova Srbije, izrazito nezadovoljni ovom “prevarom” vlasti, Vučićev režim reagovao je toliko brutalno da se tako nešto ne pamti ni u vreme režima dikatatora Slobodana Miloševića.

Policija je ispucala tone suzavca i prebijala redom sve ljude po ulicama Beograda, koji nisu, pritom, nisu bili nimalo nasilni.

Za tu policijsku brutalnost niko nije kažnjen, nijedan policajac ili nadređni nije kažnjen za preteranu upotrenu sile nad građanima.

Režim se borio na još jedan način protiv pobune naroda tako što je među demonstrante ubacio nasilnike i huligane, koji su bacali kamenice na zgradu Skupštine i sukobljavali se sa policijom, kako bi dobio opravdanje da bije građane koji nikakvom nasilju niti su skloni niti su ga izrazili.

Posle nekoliko večeri intenzivnih sukoba na ulicama Beograda, broj ljudi koji je dolazio na protest se osipao a ubrzo se i sam protest okončao.

Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, za Danas kaže da su protesti započeli kao reakcija na najavu policijskog časa i oslonili se na uspeh studentkog nezadovoljstva zbog najave izbacivanja iz domova.

– Zbog toga se oni moraju primarno razmatrati u epidemiološkom kontekstu, a ne u političkom ili izbornom. Zapravo činjenica da te proteste niko nije preuzeo, niti je neko stao ispred građana nam pokazuje koliko su oni specifični. Država je reagovala dvojako – prvo, kao i obično kad se suoči sa artikulisanim masovnim nezadovoljstvom, režim popusti. Drugo, policija je nasilje krajnih desničara i ubačenih navijačkih grupa iskoristila kao izgovor za stravično nasilje i zastrašivanje kakvo nismo videli od devedesetih. Time je istovremeno uspela da predstavi proteste kao nasilne (iako oni to načelno nisu bili) i da pošalje upozorenje śta sve može da se desi u budućnosti – ukazuje on.

Spasojević smatra da je zbog specifičnog konteksta teško razmatrati potencijal budućih protesta.

– Jasno je da postoji nezadovoljstvo ali je ono vrlo šarenoliko i sve dok ne bude politički artikulisano ne može dati rezultat – kaže Sapasojević.

Robert Kozma, iz inicijative Ne davimo Beograd, za Danas kaže da su ti protesti bili opravdani bunt gnevnih građana.

Aktivisti ove inicijative su dok je predsednik države saopštavao odluku o uvođenju policijskog časa bili ispred zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu i ispred Skupštine i snimali za svoju Fejsbuk stranicu.

Vrlo brzo nezadovoljni građani su počeli da im se pridružuju i okupljaju na platuo ispred Skupštine.

Kozma ne veruje da su građani zaboravili na izrazitu brutalnost policije tokom prošlogodišnjih protesta.

– Mi iz Ne davimo Beograd uvek ćemo zahtevati da odgovaraju oni koji su naredili i sprovodili nasilje nad građanima. Ti protesti su bili opravdani bunt gnevnih građana protiv licemerja vlasti, sa jedne strane, i koruptivnog načina vladavine i loše politike vlasti koja je prouzrokovala da nam zdravstveni sistem pukne u trenutku kada je građanima bilo najpotrebnije da dobiju odgovarajuću zdravstvenu negu i pomoć, sa druge strane. Vlast je bila spremna da žrtvuje zdravlje građana, proglašavajući pobedu protiv korone samo da bi brzinski organizovali izbore, a zatim je te iste građane optuživala da se neodgovorno ponašaju te da je zbog toga potrebno ponovo uvesti vanredno stanje i policijski čast – navodi Kozma.

Upitan da li je moguće da se takav protest ponovi, on kaže da se građani u proteklih godinu dana nose sa ekonomskim posledicama korone, pokušavaju da stvore sebi odgovarajuće materijalne uslove za pristojan život, svesni su da ekonomske mere koje je sprovela država nisu bile adekvatne.

– Međutim, isti ti građani se u proteklih godinu dana bore i protiv otimanja reka, zagađenja vazduha i zemljišta, učestvuju u različitim lokalnim akcijama i borbama za bolje životne uslove. Taj bunt i gnev nije nestao. On se kanališe u drugim, lokalnim borbama, a vrlo je moguće da se ponove masovni protesti. Svesni su građani da ova vlast nažalost razume samo prebrojavanje na ulici i da se često upravo na ulici moramo boriti za pravdu – ističe on.

Kako dodaje, vlast pak upravo policijskom brutalnošću i nasiljem pokušava da zastraši građane, kada oni pravdu zatraže protestujući na ulici.

– Međutim, ukoliko pogledamo rezultat prošlogodišnjih protesta, oni su bili uspešni i bez jasno komuniciranog zahteva. Vlast je tada odustala od uvođenja novog policijskog časa. Verujem da se želja za pristojnim životom može usmeriti u narednom period ka uspešnoj borbi da naši gradovi postanu mesta u kojima se dostojanstveno živi – zaključuje Kozma.

Petar Đurić, koji je ostao upamćen na protestu po rečima upućenim ocu koji je preminuo od korone“Ćale ovo je za tebe“ za Danas kaže da „u Srbiji danas vlada princip neodgovornosti jer mi kao društvo nismo dovljno snažni da politički kaznimo režim za sve ono što loše čini.

„Na prošlogodišnjim protestima režim je u svojoj brutalnosti pokazao svoju pravu prirodu i poslao nam je poruku da će svoje pozicije braniti na svaki mogući način. Na julskim protestima smo mogli na delu da vidimo i kako funcioniše sprega vlasti i kriminalnih struktura. Jasno je da Vučić i njegova ekipa ne mare ni za živote građana i to sam mogao da vidim i na ličnom primeru u slučaju moga oca o čijoj smrti su iznosili neistine, a što sam i dokazao medicinskom dokumentacijo“, navodi on.

Kako dodaje, ni mi sa druge strane koji smo protiv ovog režjma nismo pokazali dovoljno empatije za ljude koji su pretrpeli policijsku bruatlnost i verujem da niko danas ne zna gde je i od čega živi Stefan Miletić, vatrogasac koga su prebijali dok je nepomično ležao na zemlji, a koji je nakon toga dao otkaz u znak protesta.

„Ne znamo ni šta se dešava sa građanima protiv kojih su pokrenuti krivični postupci zbog učešća u protestima. Jedno je sigurno, ti protesti su pokazali da postoji kritična masa koja je spremna da se pobuni protiv ovog haosa u kome živimo, verujem da ćemo se uskoro probuditi i okupiti ponovo, u još većem broju jer je razloga za to previše“, ukazuje Đurić.

Originalni naslov: Građani su pobedili državu, a ona reagovala silom

Izvor: https://www.danas.rs/politika/gradjani-su-pobedili-drzavu-a-ona-reagovala-silom/

Pročitaj i ovo:

I bez istrage o smrti radnika, EPS već “zna” da nije od toplote

Pokret Ne davimo Beograd obavestio je juče javnost da je u RB Kolubara, na svom radnom mestu, preminuo radnik koji je radio na polju D. Kako je juče bio jedan od najtoplijih dana u toku leta, sa temperaturama koje dostižu i 39 stepeni Celzijusa, zahtevali smo detaljnu istragu okolnosti koje su dovele do smrti pedesetogodišnjeg radnika sumnjajući upravo da se radi o posledicama kontinuiranog izlaganja visokim temperaturama.

Poginuo radnik Kolubare na kopu: Ne davimo Beograd zahteva da država zaštiti radnike na visokim temperaturama

Samo dve nedelje nakon što smo upozorili javnost na enormno teške uslove u kojima rade radnici na otvorenom pri visokim temperaturama, desila se tragična smrt radnika RB Kolubara na polju D. Iza sebe je ostavio ženu i dvoje dece. Ovim putem izjavljujemo saučešće porodici i zahtevamo detaljnu istragu okolnosti koje su dovele do smrti pedesetogodišnjeg radnika. Pokret Ne davimo Beograd zahteva da Ministarstvo rada na delu pokaže da će obezbediti da se poslodavci pridržavaju Smernica za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama Vlade Srbije iz 2007. godine.

Ne davimo Beograd u Loznici: Podrška lokalnim udruženjima protiv izgradnje rudnika Rio Tinta

Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd, Dobrica Veselinović i Radomir Lazović, zajedno sa Nebojšom Zelenovićem iz Zajedno za Srbiju, pridružiće se u četvrtak 29. jula, u 9 časova, građanima i lokalnim udruženjima ispred skupštine grada Loznica, gde je planiran protest protiv izmena urbanističkih planova kojima se omogućava realizacija projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit. Na dnevnom redu skupštine grada Loznica, koja u četvrtak počinje u 10 časova, naći će se izmene Prostornog plana grada Loznice, kojima se ovaj plan višeg ranga, protivzakonito usaglašava sa prethodno donetim Prostornim planom područja posebne namene za projekat "Jadar".