Zalažemo se za razdvajanje izbora, odvojeno organizovanje svakog nivoa, kako bi lokalna pitanja bila glavni fokus lokalnih izbora, nacionalna parlamentarnih, a predsednički izbori i uopšte uloga predsednika dobila svoju ustavnu dimenziju – poručuje u razgovoru za Demostat Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd, u serijalu intervjua sa predstavnicima opozicije u susret predstojećim izborima.

Da li je moguća i koliko po vašem mišljenju može da bude učinkovita zajednička lista opozicije?

Pokret Ne davimo Beograd predlaže novi i pobednički okvir saradnje opozicije. On podrazumeva dogovor o izlasku na izbore u više različitih, a programski bliskih kolona, koje će sarađivati u borbi protiv vlasti, tako da obezbedimo što veću izlaznost građana bez rasipanja glasova. Saradnja bi se ostvarila kroz borbu za fer izborne uslove i za slobodnije medije, što se već dešava, zatim kroz dogovor o nenapadanju i zajedničkoj kontroli izbora, a jedna od ključnih tačaka je naravno i garancija da nakon izbora ne sme biti nikakve saradnje sa SNS-om jer osnovni cilj jeste smena kriminalnog režima. Iskustva iz Crne Gore uče nas da je ovakav način borbe efikasan i da može dovesti do pobede. Na ovaj način građani  mogu da glasaju za ono u šta veruju, a ne da ih ubeđujemo da poverenje daju neprincipijelnim saradnjama za koje je jasno da ne mogu da funkcionišu. Zamislite listu na kojoj bi se našle nacionalističke Dveri, antivakcinaški DJB, međusobno posvađane stranke proizašle iz DS-a sa ličnom netrpeljivošću lidera  i Ne davimo Beograd. Ne samo da ne bi došlo do sinergije i pozitivnog koalicionog efekta, nego je teško zamisliti kampanju koju bi vodila ovakva koalicija. Dosadašnje iskustvo u zajedničkom radu opozicije govori nam da organizacije nastale pod imperativom ujedinjavanja, usiljeno i bez zajedničke programske osnove,  ne mogu ni da funkcionišu ni da traju. Pogledajmo kako su neslavno završili i Savez za Srbiju i Ujedinjena opozicija Srbije. Umesto toga, pokret Ne davimo Beograd predlaže novi i pobednički okvir saradnje, odnosno izlazak u više bliskih kolona, nenapadanje, zajedničku kontrolu i saradnju na razvlašćivanju sadašnje vlasti nakon izbora.

Da li ste za razdvajanje izbora i na kojim nivoima bi trebali da budu razdvojeni?

Pokret Ne davimo Beograd zahteva da se izbori razdvoje tako da Aleksandar Vučić ne može biti kandidat i za mesnu zajednicu, i za parlament i za gradonačelnika Beograda. Ozbiljnim zloupotrebama i izbornim manipulacijama, SNS je doveo do toga da se njegovo ime nalazi na svim ovim izbornim nivoima. Zato se zalažemo za razdvajanje izbora, odvojeno organizovanje svakog nivoa, kako bi lokalna pitanja bila glavni fokus lokalnih izbora, nacionalna parlamentarnih, a predsednički izbori i uopšte uloga predsednika dobila svoju ustavnu dimenziju.

Ukoliko bi izbori bili rapisani pre kraja godine, da li biste na njih izašli?

Naša odluka zavisi od pregovora koji se vode pod pokroviteljstvom EU, zajedničkog dogovora sa ostalim organizacijama opozicije i odluke koju će doneti skupština našeg pokreta. Rano je sada govoriti o tome, ali spremamo se kao da izlazimo na izbore kako bismo zaista bili spremni u trenutku odluke.

Da li ste razmišljali o nastupu na parlamentarnim izborima, udruženi sa srodnim lokalnim inicijativama, pokretima i organizacijama?

Naš glavni fokus je Beograd zato što smatramo da je u našem gradu moguće pobediti kriminalnu vlast, što bi moglo da bude i prvi korak u smeni vlasti u celoj državi. Otvoreni smo za saradnju sa svim sličnim organizacijama i aktivistima, organizacijama civilnog društva, ali i političkim organizacijama sa kojima delimo slično viđenje razvoja društva. Naravno tu su pre svega organizacije iz Građanskog fronta, ali smo razgovarali i sa Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, političkom platformom Solidarnost, Diem25 Janisa Varufakisa koji nas je podržao i na prethodnim izborima, sa Ćutom, sa mnogim lokalnim grupama sa kojima sarađujemo na akcijama i protestima u prethodnom periodu. Postoji velika šansa da izađemo i na republičke izbore ukoliko se za to steknu uslovi.

Čini se da pitanje očuvanja životne sredine, kojim ste se i ranije bavili, ima veliki potencijal za okupljanje i mobilizaciju građana. Koji je vaš plan kada je reč o ekologiji za naredni period?

Paralelno se bavimo na više frontova pitanjima zaštite životne sredine. Naše lokalne grupe su fokusirane na neposrednu odbranu i očuvanje zelenih površina, reka, obala, šuma. Najveće dve akcije su bile zaustavljanje seče u Košutnjaku i gradnje u parku na Slaviji, ali su važne i manje lokalne borbe pa smo tako uspeli da osujetimo planove gradnje na delu školskog dvorišta na Karaburmi, stalno se borimo protiv  bahatosti gradske vlasti i njihove mržnje prema zelenilu. Naše lokalne grupe organizovale su desetine akcija čišćenja svojih krajeva, ali i sadnje stabala kako bi ozelenili Beograd Sa druge strane, naše stručne grupe bave se konkretnim pitanjim poput analize štetnosti izgradnje spalionice u Vinči, zatim mapiranjem toplotnih ostrva širom grada, analizom koja je vodila predlozima za unapređenje zakona o vodama. Zatim, formirali smo tim za borbu protiv buke koji je izradio svoje predloge. U domenu zagađenja vazduha uradili smo veliki posao, kako bi ljudi sami mogli da prate kvalitet vazduha obezbedili smo aplikaciju AirCare za Srbiju, zatim velikim brojem aktivnosti, protesta i akcija uticali smo na javnost da razume opasnost od ovog tipa zagađenja, formulisali smo skup kratkoročnih i dugoročnih mera za unapređenje kvaliteta  vazduha. Ovo je samo deo onoga što pokret radi. Trudimo se da ukažemo na katastrofalno štetne poteze vlasti, ali da uvek damo i moguća rešenja za probleme. Mislim da to ljudi prepoznaju i da zato imamo poverenje koje stabilno raste tako da smo duplirali podršku iz 2018. godine i sada je Ne davimo Beograd jedna od najvećih opozicionih organizacija u Beogradu. Pokret se zalaže i za pravednu energetsku tranziciju i hitan prelazak sa fosilnih na održive izvore energije, a moramo ulagati i u službe koje mogu zaštititi ugroženo stanovništvo i odgovoriti izazovima nepogoda koje dolaze kao posledica klimatskih promena. Pravedna energetska tranziciju, kojom bi se na socijalno osetljiv način ubrzao prelazak sa fosilnih na održive izvore energije, ne bi smela da ugrozi socijalni položaj onih koji sada rade na ovim poslovima, poput radnika Kolubare ili termoelektrana. Takođe zalažemo se za energetski sistem, koji bi uključivao puno malih proizvođača čiste energije. Posebno veliki posao biće zaštita stanovništva od nepogoda koje dolaze kao posledica klimatskih promena.

Kakav je vaš stav o rešavanju kosovskog problema?

Smatramo da je potrebno nastaviti pregovore i doći do rešenja koje bi bilo u interesu svih strana i obezbedilo punu zaštitu i ekonomsku stabilnost ugroženom stanovništvu. Mislim da je to jedno od najvažnijih pitanja koja opterećuju budućnost naše države i prosto je neverovatno da građani nemaju informacije o tome  šta su najvažnije teme oko kojih se pregovara i da ne postoji široki društveni dijalog o tome. Ovo nije samo pitanje za autoritarnu vlast koja je rešavanje pitanja Kosova povezala sa svojim ličnim opstankom na vlasti, već i za međunarodne pregovarače od kojih zahtevamo isto što i od vlasti, da znamo šta se u naše ime dogovara.

Da li bi evrointegracije bile ubrzane kada bi Srbija postala članica NATO-a? Da li biste podržali učlanjenje Srbije u Alijansu?

Evrointegracije bih odvojio od članstva u NATO, čak i na taktičkom nivou, kako je to postavljeno u pitanju. Smatramo da je vreme za drugačije saveze koji će moći da odgovore na ogromne posledice klimatskih promena. NATO nije organizacija koja deli ciljeve kojima Ne davimo Beograd sledi, ali ne potcenjujemo pitanje međunarodne bezbednosti koje se mora rešavati u dijalogu sa regionalnim i evropskim partnerima. Nama je interesantnija moguća  civilna uloga vojske i njena uloga u sprečavanju i otklanjanju posledica različitih nepogoda koje će nam u budućnosti biti sve prisutnija realnost.

Za efikasnu kontrolu izbora na biračkim mestima, potreban je veliki broj kontrolora. Može li vaša organizacija da odgovori tom izazovu?

Naša organizacija je već otpočela motivisanje građana da učestvuju u kontroli izbora. U ovom trenutku preko 750 ljudi je prijavljeno, a oko polovina je već prošla prvi krug obuke. U međuvremenu smo proširili i tim trenera, a radimo i na razvijanju mobilne aplikacije koja će kontrolorima pomoći na sam dan izbora. Bićemo spremni da pokrijemo svako biračko mesto i odbranimo svaki glas, a naš tim za kontrolu izbora ponudiće pomoć i saradnju i drugim organizacijama koje možda ne mogu da obezbede dovoljan broj kontrolora.

Originalni naslov: Lazović: Postoji velika šansa da izađemo i na republičke izbore ukoliko se za to steknu uslovi

Izvor: https://demostat.rs/sr/vesti/dijalog/lazovic-postoji-velika-sansa-da-izademo-i-na-republicke-izbore-ukoliko-se-za-to-steknu-uslovi/1241

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.