Na tribini je ukazano na niz primera rušenja predratnih vila na beogradskoj opštini Vračar, kojima je kao kulturnim dobrima, istekao status zaštite i upozoreno da Vlada Srbije ne donosi zaključke koji bi im ponovo omogućili taj status.

Privremenom obustavom saobraćaja na međunarodnoj železničkoj liniji Beograd – Bar, Beograd je izgubio svako železničku poveznicu sa drugim državama Balkana.

Mali odziv na konkurs objašnjava time što je, kako smatra, većina ljudi mislila da su kandidati unapred određeni i da ljudi nisu imali poverenja u otvorenost procesa.

„Kakva je to poruka da grad sprovodi neke svoje odluke nelegalno i ne poštuje zakone svoje zemlje“, pita i odgovara da je poruka građanima – „svi možete da radite na silu ako ste bahati, a ako imate dodatnu moć možete to da naknadno ozakonite“.

Smatramo da su zahtevi građana da se zaustave svi radovi i stanje na nasipu vrati u prvobitno, kao i da pronađe alternativno rešenje za postavljanje infrastrukture koje ne krši zakon apsolutno minimum na koji gradska vlast mora biti spremna. Veliku zrelost ljudi i želju da se uključe u odlučivanje o svom okruženju pokazuje i treći zahtev za konkretno, a ne formalno uključivanje svih građana u donošenje odluka o rekonstrukciji keja i planiranju blokova uopšte. 

Ministar policije, Bratislav Gašić, priznao je u pisanom odgovoru narodnom poslaniku Radomiru Lazoviću, da policija nije imala vidno istaknute propisane identifikacione oznake pri intervenciji na protestima u Novom Sadu. Ovo je bio slučaj na svim protestima povodom uništavanja Šodroša u Novom Sadu prošle godine, a tako se nastavilo i ove.

Ovo je samo još jedan primer bahatog odnosa investitora, ali i vlasti, prema kulturno-istorijskom nasleđu grada. Investitori zarad sitnog interesa pred sobom ruše sve što im stane na put, a vlast im to kršeći propise dozvoljava.

Građane Londona trenutno najviše zabrinjava nedostupno stanovanje, preskupe kirije, smanjena kupovna moć stanovništva, funkcionisanje saobraćaja i problem zagađenja vazduha. Slično kao u Beogradu. Međutim, postoji ogromna razlika.

Ne mogu dovoljno puta da kažem da je Ne davimo Beograd jedina opoziciona organizacija koja je u svim fazama bila aktivno protiv ustavnih promena i usvajanja zakona kojima je pravosuđe prepakovano, da bi uskoro sa svilenom mašnicom bilo ponuđeno za još jedan plusić u Evropskoj komisiji – kao veliki uspeh u oblasti vladavine prava.

Nažalost, i 24 godine kasnije, isti oni koji su tada vodili Srbiju i gurnuli je u međunacionalne podele i sukobe, organizuju sebi miting i hvalospev, kako bi prekrojili gorku istinu da su se upravo oni obogatili u ratu i na tuđoj bedi.