Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd i udruženja građana su danas, na tribini “Ne damo naše zajedničko kulturno nasleđe”, upozorili su da se radi investitorskog profita, objekti kulturne baštine i dalje ruše i zatražili od Vlade Srbije da ih zakonski zaštiti.

Na tribini je ukazano na niz primera rušenja predratnih vila na beogradskoj opštini Vračar, kojima je kao kulturnim dobrima, istekao status zaštite i upozoreno da Vlada Srbije ne donosi zaključke koji bi im ponovo omogućili taj status.

Radomir Lazović, poslanik pokreta Ne davimo Beograd, koji prerasta u stranku Zeleno-levi front, ocenio da je u toj oblasti “stanje zaista alarmantno”, pa da se pod parolom razvoja grada, a u cilju profita, betonira “svaki centimetar” prostora. “Nismo protiv razvoja grada i zarade, ali smatramo da grad ne sme samo tome da služi”, rekao je Lazović i ukazao na dešavanja na Vračaru napravivši paralelu sa namerama vlasti u praznim međublokovskim prostorima na Novom Beogradu.

Lazović je upozorio je da se sve to dešava mimo građana, te naglasio neophodnost očuvanja kulturno istorijske baštine i nasleđa iz perioda antifašističke borbe i dodao da se sve to dešava jer Vlada Srbije ne donosi zaključke kojim bi proglasili zaštićenim određene kulturno istorijske celine, te da se time ostavlja “pravna rupa” i prebacuje odgovornost na opštine. “Tražimo da Vlada to počne da radi i da se jednom kaže dosta je bilo….jer vidimo nameru da se vlast time ne bavi”, kazao je on.

Generalna sekretarka organizacije Europa Nostra, Sneška Quaedvlieg Mihailović, ocenila je da je u toj oblasti postoji problem “sistemske prirode” i podsetila na zajedničku borbu te organizacije, pokreta Ne davimo Beograd i građana u odbrani Kalemegdana od izgradnje gondole.

Prema njenim rečima, dok su se oni borili i sprečili izgradnju te gondole, iza leđa im je nikao “K destrikt”, odnosno stambeno poslovni kompleks. “Ponašamo se kao vatrogasci kada nam neko javi za problem …a problem je sistemski”, rekla je ona i podsetila da je Srbija potpisala brojne međunarodne konvencije i deklaracije u vezi sa očuvanjem kulturno istorijskog nasleđa. Mihailović je pozvala je Srbiju da ih poštuje, te ukazala da je kulturno istorijsko nasleđe Beograda istovremeno i evropsko kulturno nasleđe.

Gradska odbornica Ne davimo Beograda Dobrila Joksimović je upozorila na “spregu vlasti i investitora bliskih vlasti” i ocenila da oni nanose neprocenjivu štetu kulturno istorijskom nasleđu. Prema njenim rečima, šteta se nanosi i selektivnom primenom zakona u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i lošim radom organa uprave.

(FOTO: BETA/Amir Hamzagić)

Predsednik Društva za očuvanje Neimara, Marko Stanković, predstavio je po podacima tog udruženje “način rada” vlasti, koji je doveo do toga da na Neimaru umesto predratnih vila niknu stambeno poslovni objekti.

Prema njegovim rečima, kada objektu istekne status zaštićenog kulturnog dobra, Vlada Srbije razmatra ali ne donosi novi zaključak o produženju tog statusa. Time se, po rečima Stankovića, sve prebacuje na gradsku ili opštinsku upravu koja investitoru izdaje lokacijske uslove, odnosno čime omogućava rušenje objekta. Pri tome, kako je ukazao, Zavod za zaštitu spomenika kulture, na zahtev za mišljenjem o određenom objektu se izjasni da se protivi rušenju, ali da njihovo mišljenje nije obavezujuće jer nisu nadležni.

On je od Vlade Srbije zatražio da odmah usvoji odluku o proglašenju Neimara za zaštićenu kulturno istorijsku celinu, od Grada Beograda da ne izdaje nikave dozvole, a od opštine Vračar nikakve lokacijske uslove investitorima, dok Vlada ne usvoji tu odluku.

Zatražio je i od Zavoda za zaštitu kulture da prekine sa praksom izdavanja mišljenja po principu “mi smo protiv, ali naše mišljenje nije obavezujuće”.

Pogledajte celu tribinu:

Pročitaj i ovo:

Poslednja zelena oaza Beograda

Na opštini Palilula nalazi se Milićevo brdo na kome je poslednjih godina u toku rapidna divlja gradnja privatnih vila, neosnovana konverzija zemljišta i prodaja poljoprivrednog zemljišta po ceni gradsko građevinskog.

Biljana Đorđević: Nije bilo greške na listama, postupili smo po zakonu

Biljana Đorđević, povodom odbijanja lista, kaže da nije jasno kako su neki "obični građani" imali uvid u zaštićene lične podatke, a navodi da su svi kandidati na listama (koji su uslovno rečeni sporni u prigovoru) bili u biračkom spisku u trenutku kad su liste podnete, što je uslov da se kandiduju na izborima po Zakonu o lokalnim izborima.