Jerinić za Vreme: Izbor istaknutih pravnika: Politička kontrola pravosudnih saveta

Da li je moguće da neko ko se godinama bori protiv režima Srpske napredne stranke i njenog predsednika, pored ostalog i zbog toga što u kontinuitetu krše Ustav i zakone, za istaknutog pravnika predloži osobu koja ih sasvim otvoreno podržava? Jer ovde se ne radi o nečijem proseku na studijama ili broju objavljenih naučnih radova. Radi se o dostojnosti. Radi se o moći koju kao narodni poslanici nekome stavljamo u ruke. I kako se to uklapa u ono za šta svi tvrdimo da se zalažemo – za oslobađanje pravosuđa i oslobađanje Srbije?

Ne znam da li ikoga više zanima da sluša i čita o izboru istaknutih pravnika, sada kada se čini da je čitava stvar završena. Uostalom, ima i toliko drugih stvari. Građani i građanke savskih blokova izašli su da brane nasip, Novosađani se bore za Šodroš, plagijatori traže pravdu pred sudom i dalje niko ne zna gde je 38.000 potpisa za zabranu iskopavanja litijuma, a sve u stvari najviše zanima da li će Vućić po pitanju Kosova nešto potpisati ili neće. Ipak, imam potrebu da nakon meseci bavljenja temom takozvane naprednjačke reforme pravosuđa podelim sa vama još jedan lični stav ili bolje rečeno ličnu zbunjenost.

Ne mogu dovoljno puta da kažem da je Ne davimo Beograd jedina opoziciona organizacija koja je u svim fazama bila aktivno protiv ustavnih promena i usvajanja zakona kojima je pravosuđe prepakovano, da bi uskoro sa svilenom mašnicom bilo ponuđeno za još jedan plusić u Evropskoj komisiji – kao veliki uspeh u oblasti vladavine prava. Mašnica se upravo vezuje, u vidu izbora istaknutih pravnika u dva pravosudna saveta, a prst na čvor, verovali ili ne, nekako su uspeli da stave i neki opozicioni poslanici.

U jednoj od faza ovog procesa NDMBGD je podneo primedbe u postupku javne rasprave, kako bi se omogućilo da opozicija ima bilo kakav uticaj na proces izbora istaknutih pravnika, barem u fazi koja se odvija u Odboru za pravosuđe. Predložili smo dvotrećinsku većinu u Odboru za predlaganje užeg izbora kandidata i to je usvojeno, a zatim i ublaženo u konačnom tekstu zakona koji je usvojen. Tako je u drugom krugu, ako se u prvom ne postigne dvotrećinska većina, potrebna većina od tri petine članova Odbora.

Evo kako je izgledala računica. Odbor ima 17 članova, od kojih 11 dolazi iz vladajuće većine (SNS, SPS, PUPS, SVM). Dvotrećinska većina iznosi 12, što znači da bi za prolazak u drugi krugu bio potreban još jedan glas iz opozicije – tačnije, ili da se radi o zaista dobrom kandidatu ili…. nešto drugo?

Identifikcija naprednjački ustrojenih kandidata

Od početka smo mi, a kako se meni činilo i druge opozicione poslaničke grupe (bez obzira na programsku orijentaciju), isticali da će istaknuti pravnici biti kanal kroz koji će vladajuća struktura prevashodno uticati na rad Saveta, pa samim tim i pravosuđa. Na taj način smo koncipirali našu strategiju na razgovorima sa kandidatima pretprošle subote.

Pokušali smo da unapred identifikujemo one koji bi mogli biti kandidati bliski vlasti, uključujući i one koji se do sada nisu isticali u kritikovanju vlasti. Tako su bila i formulisana pitanja koja sam kao članica Odbora za pravosuđe postavljala kandidatima. A među kandidatima su bili, na primer: profesori pravnih fakulteta, od kojih su neki potpisivali podršku za kandidaturu Vučića za predsednika; pomoćnik direktora Koridora Srbije, službenica BIA-e ili partner u advokatskoj kancelariji Vesićevog bliskog prijatelja, donatora mobilne kancelarije itd.

Kolegama profesorima i profesorkama čitala sam izjave visokih funkcionera SNS-a koji su tokom godina komentarisali postupke pred sudovima i tužilaštvima, često nipodaštavajući njihovu ulogu i vređajući ih (uključujući i situacije u kojima je predsednik Republike lično utvrđivao i cenio dokaze). Pitala sam ih da li za njih ti primeri predstavljaju primereni ili neprimereni uticaj na pravosuđe i tužilaštvo. Kao potpisnica pisma podrške profesora i profesorki pravnih fakulteta premeštenim zamenicama tužioca, pitala sam ih da li su i oni razmišljali o tome da podrže bivše studentkinje njihovih fakulteta i koleginice. Odgovori koje sam od njih dobila potvrdili su ono što sam i pretpostavila – to su kandidati koji će vrlo verovatno dobiti većinu vladajuće većine.

Na primer, kako mi reče prof. Bodiroga, odgovarajući na jedno od pitanja, i kandidati za istaknute pravnike imaju pravo na politički stav. Imaju. Samo što on svoj politički stav izražava tako što, kao profesor prava, podržava osobu koja do podneva tri puta prekrši Ustav (jeste da rano ustaje, ali mnogo je!) i često se neprimereno meša u rad pravosuđa (poslednji put stajući u odbranu tužioca Stefanovića).

Ostali nisu bili toliko sigurni da će biti izabrani, pa su izbegavali da se izjasne o primerima koje sam navodila ili se pravdali zauzetošću obavezama u nastavi zbog kojih nisu mogli da reaguju jer se tamo neke tužiteljke sklanjaju sa politički osetljivih predmeta. Uostalom, snimak razgovora je na veb sajtu Narodne skupštine, svako može da ga pogleda.

Zbunjena izborom opozicionih kolega

Međutim, kada je nedelju dana kasnije došlo vreme za drugi krug glasanja, upravo se neki od tih kandidata bez većih problema dobili 12 i više glasova. Među njima i oni koji, po meni očigledno, ili već aktivno podržavaju vlast SNS-a ili lako pristaju da joj se ne zamere. Štaviše, pomenutog profesora je i predložio kolega iz opozicione Narodne stranke, a za neke od tih kandidata glasale su i kolege iz drugih opozicionih stranaka.

I tu dolazi do moje zbunjenosti pomenute na početku teksta. Da li je moguće da neko ko se godinama bori protiv režima Srpske napredne stranke i njenog predsednika, pored ostalog i zbog toga što u kontinuitetu krše Ustav i zakone, za istaknutog pravnika predloži osobu koja ih sasvim otvoreno podržava? Jer ovde se ne radi o nečijem proseku na studijama ili broju objavljenih naučnih radova. Radi se o dostojnosti. Radi se o moći koju kao narodni poslanici nekome stavljamo u ruke. I kako se to uklapa u ono za šta svi tvrdimo da se zalažemo – za oslobađanje pravosuđa i oslobađanje Srbije?

Na kraju moram da kažem da je među kandidatima bilo i onih o kojima nismo znali mnogo, a njihove biografije ne ukazuju da imaju direktnu vezu sa SNS-om ili ga na neki način podržavaju. To, naravno, dovodi u pitanje njihovu istaknutost, barem u smislu uobičajenog razumevanja te reči. Pretpostavljamo da su oni tu da popune mesta u užem izboru, odnosno da će biti među četvoro kandidata za svaki od saveta koje u skupštinskom plenumu neće ni biti izabrani. Za neke od njih smo glasali u nadi da su, bar u teoriji, to ljudi koji su spremni se suprotstave ako neko od njih traži da zažmure na nepravdu ili neprimereni uticaj. Glasali smo, sve vreme žaleći jer oni za koje znamo da su istaknutiji i dostojniji od prijavljenih kandidata nisu ni želeli da uđu u ovaj proces.

U nedelju uveče će Odbor glasati drugi put da bi bilo izabrano još troje kandidata koji nisu izabrani u prvom krugu. Sada će biti dovoljno 11 glasova vlasti, pa opozicija neće ni biti potrebna.