Inicijativa Ne davimo Beograd je uputila Ministarstvu rudarstva i energetike komentare u vezi sa Polaznim osnovama za izradu Zakona o obnovljivim izvorima energije, a pored toga što smo zahtevali da se produži rok, dat za predloge i komentare građana, ukazali smo i na propuste načinjene u ovoj, ranoj fazi planiranja Zakona i predložili moguća rešenja, od kojih izdvajamo najznačajnije:
U delu nacrta Zakona koji se bavi podsticajima za neke oblike proizvodnje obnovljivih izvora energije, posebno za prozumere i energetske zadruge, smatramo da je potrebno podsticati samo tehnologije koje su ekološki prihvatljive, poput solarnih panela i vetroelektrana, ali ne i hidroelektrane i otpad. Takođe, u ovom delu, preporuka Ne davimo Beograd je da se sključivo biorazgradivi otpad računa kao mogući obnovljivi izvor energije, a ne i celokupan otpad koji se generiše.
Mišljenja smo da je u nacrtu Zakona neophodno ponovno formulisanje kriterijuma za aukcije kako bi se osigurala ekološka i društvena održivost projekata u ovoj oblasti. Zakon treba da odredi izradu plana aukcije za period od dve do tri godine, koji mora da bude javno dostupan i predmet javne rasprave.
Smatramo i da novi podsticaji za male hidroelektrane ne mogu da budu odobreni uopšte. Uprkos tome što je 2019. godine preko stotinu mHE bilo u funkciji u Srbiji, prema podacima AERS-a, one su proizvodile svega 0,7% električne energije. S obzirom na to da postoji problem sa ostalim visokim troškovima izgradnje mini-hidroelektrana i da su podsticaji odobreni za brojne ekološki problematične mHE, treba da se revidiraju svi postojeći ugovori za otkup električne energije i da se ponište ugovori za postrojenja koja nisu planirana ili izgrađena u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
Od velikih propusta zakona u ovom nacrtu je i nepostojanje uže definicije uloge ekološke inspekcije i akcionih mera koje će biti preduzete da bi se sprečili ili zaustavili podsticaji i izgradnja postrojenja koja krše ekološko zakonodavstvo. Takođe, jedinicama lokalne samouprave date su ingerencije koje prevazilaze kompetencije tih organa za sprovođenje ekološkog zakonodavstva – jer lokalne samouprave ne mogu davati odobrenja za postrojenja koja mogu izazvati širu ekološku katastrofu.
Na kraju, pozivamo Ministarstvo rudarstva i energetike da unapredi proces konsultacija sa zainteresovanom javnošću i utvrdi realističnije rokove za konsultacije kako bi javnost mogla da pruži kvalitetan doprinos izradi propisa, pogotovu kada je reč o ovako važnom dokumentu kao što je Zakon o obnovljivim izvorima energije.
Pročitaj i ovo:
Lazović: Spremni smo na borbu, podrška studentskom pokretu na izborima
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović naveo je u Danu uživo da će ta stranka dati podršku studentskoj listi i na izborima na jesen ili zimu, što prema njegovim mišljenju može da znači i neizlazak na parlamentarne izbore.
Šapić zatvara Kalemegdan za građane, a otvara ga za privatno obezbeđenje
Odluka Grada Beograda da se Kalemegdan zatvara tokom noći nema veze sa bezbednošću građana, već jedino sa finansijskom bezbednošću SNS-SPS kriminalne elite. Ovom odlukom, gradska vlast još jedan javni prostor predaje u ruke privatnom obezbeđenju. Ista firma koja obezbeđuje Kalemegdan već ima desetine ugovora sa gradom, a njihove usluge plaćaju svi Beograđani i Beograđanke, pa i oni nad kojima su pripadnici ovog privatnog obezbeđenja vršili nasilje u prethodnim mesecima.
Jerinić: Vlast pokušala da zataška, a potom i relativizuje slučaj ubistva na Senjaku
U slučaju ubistva na Senjaku sa kojim se u vezu dovodi Veselin Milić, u tom trenutku aktuelni načelnik beogradske policije, prvobitno je postojala želja da se to zataška, a kad to nije uspelo, onda se krenulo sa relativizacijom, kaže narodna poslanica Jelena Jerinić, koja je i članica Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
