Inicijativa Ne davimo Beograd je uputila Ministarstvu rudarstva i energetike komentare u vezi sa Polaznim osnovama za izradu Zakona o obnovljivim izvorima energije, a pored toga što smo zahtevali da se produži rok, dat za predloge i komentare građana, ukazali smo i na propuste načinjene u ovoj, ranoj fazi planiranja Zakona i predložili moguća rešenja, od kojih izdvajamo najznačajnije:
U delu nacrta Zakona koji se bavi podsticajima za neke oblike proizvodnje obnovljivih izvora energije, posebno za prozumere i energetske zadruge, smatramo da je potrebno podsticati samo tehnologije koje su ekološki prihvatljive, poput solarnih panela i vetroelektrana, ali ne i hidroelektrane i otpad. Takođe, u ovom delu, preporuka Ne davimo Beograd je da se sključivo biorazgradivi otpad računa kao mogući obnovljivi izvor energije, a ne i celokupan otpad koji se generiše.
Mišljenja smo da je u nacrtu Zakona neophodno ponovno formulisanje kriterijuma za aukcije kako bi se osigurala ekološka i društvena održivost projekata u ovoj oblasti. Zakon treba da odredi izradu plana aukcije za period od dve do tri godine, koji mora da bude javno dostupan i predmet javne rasprave.
Smatramo i da novi podsticaji za male hidroelektrane ne mogu da budu odobreni uopšte. Uprkos tome što je 2019. godine preko stotinu mHE bilo u funkciji u Srbiji, prema podacima AERS-a, one su proizvodile svega 0,7% električne energije. S obzirom na to da postoji problem sa ostalim visokim troškovima izgradnje mini-hidroelektrana i da su podsticaji odobreni za brojne ekološki problematične mHE, treba da se revidiraju svi postojeći ugovori za otkup električne energije i da se ponište ugovori za postrojenja koja nisu planirana ili izgrađena u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
Od velikih propusta zakona u ovom nacrtu je i nepostojanje uže definicije uloge ekološke inspekcije i akcionih mera koje će biti preduzete da bi se sprečili ili zaustavili podsticaji i izgradnja postrojenja koja krše ekološko zakonodavstvo. Takođe, jedinicama lokalne samouprave date su ingerencije koje prevazilaze kompetencije tih organa za sprovođenje ekološkog zakonodavstva – jer lokalne samouprave ne mogu davati odobrenja za postrojenja koja mogu izazvati širu ekološku katastrofu.
Na kraju, pozivamo Ministarstvo rudarstva i energetike da unapredi proces konsultacija sa zainteresovanom javnošću i utvrdi realističnije rokove za konsultacije kako bi javnost mogla da pruži kvalitetan doprinos izradi propisa, pogotovu kada je reč o ovako važnom dokumentu kao što je Zakon o obnovljivim izvorima energije.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
