Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i žrtava fašizma u drugom svetskom ratu

Ima li strašnijeg pokazatelja od tog da borba nikada ne sme da stane.
I kad sve govori da je uzaludno. Da je neprijatelj toliko veći i jači, da je svaki otpor besmislen.
E pa i u tim okolnostima širom sveta, mali ljudi su se borili, mali ljudi običan narod se organizovao, borio se.
Neke bitke su gubili, ali rat su dobili.
Ima li bolje ilustracije kako su naši pretci ovu borbu vodili od poruke koju su borci na Sutjesci poslali Vrhovnom štabu.

Do god budete čuli na Ljubinom Grobu pucnje naših pušaka, Nijemci neće proći.
A kad toga ne bude, znajte da na njemu više nema živih proletera.

Ja život vidim kao borbu.

Od čina rođenja, živimo borbu. Borimo se za prvi uzdah, u kiseonik koji će pokrenuti naša pluća, nadahnuti naš mozak.

Borimo se da kažemo prvu reč. Da pozovemo mamu.
Da prizovemo tatu.

Prvo puzimo, pa se borimo napravimo prvi korak.

Borba je kad učimo da čitamo, da sabiramo. Množimo i delimo.
Borimo se da znanja primenimo za dobro. Da promenimo naše okruženje.
Borimo se za ljubav, za prvi poljubac.
Borimo se da stvaramo život, a ne da ga uništavamo.

Zato se mi danas ovde borimo za demokratiju, za bolje izborne uslove.
Da glasamo slobodno, da mediji budu slobodni, da birački spisak bude dobar.
Borimo se da izbori ne budu svaki put poprište problema, protesta, nasilja, već polje gde najbolje ideje pobeđuju. Znamo da ta borba nije pravedna, ravnopravna.

Nije ni borba protiv nepravde, protiv siromaštva poštena, pa od te borbe ne odustajemo.

Danas je i Dan planete zemlje.
Znamo da je borba protiv klimatskih promena nije laka, ali mi od te borbe ne smemo da odustanemo.

I ja verujem da možemo bolje. Naše društvo može bolje.

Srbija može bolje.
Beograd mora bolje.

Zato idemo u borbu da stvaramo nove dobre poslove.
Održivu, zelenu ekonomiju.
Da budemo produktivniji, a radimo manje.
Da stvaramo dobre javne usluge dostupne svima.
Da omogućimo da obrazovanje bude kvalitetno i besplatno.
Da gradimo stanove, domove zdravlja, vrtiće, a ne da ulupavamo novac za Beograd na vodi, ekspo i projekte od kojih se ekipa bliska SNSu bogati.

Da dišemo čist vazduh, da jedemo dobru hranu, a ne da živimo u društvu punom nasilja, disemo najzagadjeniji vazduh ili da trpamo reke u cevi.
Zato ja uvek biram borbu.
I znam da borba nikad neće stati.
I uveren sam da ćemo u toj borbi pobediti.

Idemo, borba traje, nema sakrivanja, nema povlačenja, nema predaje.
Srbija je naša zemlja.
Beograd je naš grad.

Dobrica Veselinović, narodni poslanik