Jelena Jerinić iz Zeleno levog kluba podsetila je da je smena Aleksandra Vulina jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“ koji je, kako kaže, do sada konstantno ignorisan, a na kom se i dalje insistira.

Mi smo o beogradskim izborima govorili uvek, čim su se oni prošli završili, da smo spremni i da jedva čekamo nove izbore i da jedina osoba koja ne želi gradske izbore i koja se njih plaši je Aleksandar Šapić.

Postoji jako veliki broj podataka i materijala koji su dokumentovali svedočenja koja su dokumentovala ono što se tamo desilo. Tako da tu nema sada neke debate, da li je bilo ili nije bilo. Jeste, bilo je.

Srpska politička scena od ovog leta biće bogatija za još jednu političku stranku. Šta je to što novu stranku, Zeleno-levi front, izdvaja i čini posebnom, osim sve veće podrške i popularnosti pokreta Ne davimo Beograd iz koga je nastala?

Priznanje da se u Srebrenici dogodio genocid ne znači nipodaštavanje nijedne druge žrtve, nijedne srpske žrtve. Naprotiv, ono nam omogućava da krenemo dalje, a Srbiji da vodi aktivnu miroljubivu politiku i iskreno prijateljstvo sa svima onima koji žele isto. Za to se zalaže Zeleno-levi front.

„Zeleno levi poslanički klub Ne davimo Beograd / Zeleno-levog fronta neće glasati ni za ni protiv razrešenja ministra privrede Radeta Baste, jer nismo previše zainteresovani za ovu temu, iako smatramo da se Basta iz nestručnih razloga našao na mestu ministra“, izjavio je Đorđe Pavićević.

Jedan od lidera Ne davimo Beograd / Zeleno-levi front je prilikom posete Srebrenici, odao je počast srebreničkim žrtvama pred spomen-obeležjem u Potočarima i obišao izložbene postavke posvećene žrtvama genocida Memorijalnog centra Srebrenica.

Narodni poslanik Radomir Lazović ocenio je da u Srbiji postoje važnije stvari od izbora i dodao da su to zahtevi sa protesta. "Ako vlast ne želi da ispuni ove zahteve, počistićemo ih sa političke scene".

Dokle god Gašić preti policajcima u Skupštini, ne otvara se istraga o tome kako su došli imena i prezimena dece potencijalnih žrtava u školi Vladislav Ribnikar u javnost.

Ovaj zločin je još jedan u nizu zločina nad ženama koji su u porastu u našoj državi. Jasno je da ne postoji adekvatan sistem koji žene štiti od ubistva i nasilja, i da institucije ne rade dovoljno da bi ovakve činove sprečile. U kojoj meri je netolerancija prema transrodnim osobama prisutna u javnosti, ilustruju i reakcije na vesti o nestanku i ubistvu Noe Milivojev. Pored diskriminatornih komentara na društvenim mrežama, nasilje se prenelo i na ulice kada su nepoznate osobe uništile memorijal posvećen Noi i uzele zastavu trans zajednice.