Aktivisti i aktivistkinje Ne davimo Beograd danas su fizički napadnuti u centru grada kada su se spremali da organizuju razgovor sa građanima u javnom prostoru. Nepoznato lice je napalo jednu od aktiviskinja pokreta i uz govor mržnje i  pretnje otelo propagandni materijal pokreta. Teži incident je izbegnut kada su se drugi aktivisti uključili, a nepoznato lice pobeglo sa lica mesta. O ovom napadu je obaveštena policija. 

Funkcionalne klime u autobusima GSP-a čine se kao nedostižan standard ovog javnog preduzeća. I dok zamenik gradonačelnika nalazi opravdanja i poziva građane na strpljenje i razumevanje za dotrajali vozni park, ljudi su primorani da se u neljudskim uslovima prevoze od kuće do posla. Stvar je naravno otežana velikim gužvama i nepouzdanim i neizvesnim polascima autobusa. 

Zabeležite temperaturu na najtoplijem mestu pored kojeg prolazite u svom kraju. Pošaljite nam taj podatak na mejl [email protected]. Od jeseni ćemo odabrati mesta sa najvišom temperaturom i tamo zajedno organizovati sadnju drveća i žbunja.

Tokom juna, trudili smo se da se na našim štandovima upoznamo sa što više naših sugrađana, koji su mogli da saznaju o našim aktivnostima, ali i da nam se priljuče.

Za nama je vreli mesec jun, tokom kojeg je pokret Ne davimo Beograd nastavio sa ušešćem u građanskim akcijama u Beogradu. Pored toga, upoznavali smo se i družili sa sugrađanima u nekoliko gradskih opština.

Pokret Ne davimo Beograd smatra da je nedopustivo da u dvadeset prvom veku, svi stanovnici Beograda, nemaju pristup zdravoj pijaćoj vodi u dovoljnim količinama u vodovodu. Bez obzira da li žive u centru grada ili u prigradskim naseljima, svim našim sugrađanima moraju biti obezbeđeni osnovni uslovi za život.

Ovih dana svedočimo još jednom slučaju seksualnog nasilja nad devojkama i devojčicama koje još jednom ukazuje na rasprostranjenost i ukorenjenost ovog problema. Nespremnost i nedostatak volje da se pravovremeno reaguje i da se žene i devojke zaštite je sveprožimajući problem našeg društva. Svedokinje smo kontinuiranog zanemarivanja i umanjivanja traumatičnih iskustava žrtava u ime “očuvanja” institucije i zaštite pojedinaca. Slučaj Petnice i neadekvatna reakcija nadležnih službi i zaposlenih u obrazovnoj instituciji koja se smatra progresivnom, emancipovanom i bezbednom još jednom potvrđuje ovu sumornu realnost.