Pokret Ne davimo Beograd upozoravao je na neprincipijelnu i štetnu podršku koju je Angela Merkel davala režimu Aleksandra Vučića i voleli bismo da nova vlada ne ide ovim putem, već da podrži neophodne promene koje zagovaramo. Srbiji je podrška Nemačke važna, ali ne za opstanak autoritarnog režima, već kako bi se izborili sa problemima nedostatka demokratije i devastirane životne sredine u društvu sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi.

Odličan izborni rezultat, koji je Zelena partija ostvarila na upravo održanim federalnim izborima u Nemačkoj, vidimo kao nastavak zelenog talasa u Evropi i rasta podrške građana održivim i socijalno pravednim politikama, koje u Srbiji zastupa Ne davimo Beograd. Drago nam je da širom Evrope raste razumevanje i podrška za zeleno-leve ideje koje vode smanjenju društvenih nejednakosti uz sprovodjenje klimatski i ekološki odgovornih politika.

Pokret Ne davimo Beograd smatra da je izgradnja metroa izuzetno važna za razvoj Beograda, ali da će ovako loše planiran metro ostaviti trajne posledice po naš grad, poručeno je na konferenciji za medije koja je održana povodom predaje primedbi na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu.

Pokret Ne davimo Beograd se protivi odluci o ukidanju tezgi i drugih pokretnih i privremenih objekata na teritoriji opštine Novi Beograd. Umesto što grad ukida tezge, predlažemo da se, u okviru novobeоgradskih blokova, gde god je to moguće, obezbedi i uredi prostor koji bi bio opremljen savremenim mobilijarom i ustupljen malim trgovcima prehrambenih proizvoda.

Pokret Ne davimo Beograd pridružuje se obeležavanju Svetskog dana bez automobila koji se svakog 22. septembra obeležava širom sveta. Povećanje broja automobila u našem gradu vodi sve većim gužvama na ulicama i već sada je očigledno da nas, bez ozbiljnog zaokreta u planiranju grada, očekuje sve teža budućnost kada je saobraćaj u gradu u pitanju.

U prethodnih pet godina, prosečno domaćinstvo u Beogradu je oštećeno za 435 evra pri naplati cene daljinskog grejanja, jedan je od glavnih zaključaka okruglog stola u organizaciji pokreta Ne davimo Beograd. Učesnici su upozorili i na druge nepravilnosti u radu JKP "Beogradske elektrane". Takođe, pokret je predstavio i model za unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje cene grejanja za sve potrošače.

Dok sa jedne strane traju pregovori oko izbornih uslova, gde su funkcionerska kampanja i netransparentno trošenje sredstava u kampanji jedni od glavnih problema navedenih od strane svih učesnika, Goran Vesić provodi na očigled javnosti, upravo ove dve nedozvoljene radnje. Ovo je očigledan primer kršenja propisa i bahatog ponašanja gradskog funkcionera.

Nakon što je Agencija za zaštitu životne sredine objavila izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2020. godinu, postaje očigledno da već pet godina nema pomaka u rešavanju ovog problema. Naime, petu godinu zaredom, kvalitet vazduha u Beogradu svrstava se u najgoru, treću kategoriju. 

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pisac Dejan Atanacković, pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.