Zašto je megalomanska građevina u Beogradu na vodi zapravo simbol nasilja i korupcije koja će prouzrokovati urbani slom, a ne nešto čime bismo se mogli ponositi, za Nova.rs pričaju istoričarka Dubravka Stojanović, arhitekta Đorđe Bobić i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević.

Kula Beograd je budući simbol glavnog grada, neprestano ponavljaju predstavnici vlasti, a ovu dosta diskutabilnu konstrukciju pokušavaju da nametnu kao zakonitost uz pomoć svojih medija i botova na društvenim mrežama. Međutim, situacija nije baš tako jednostavna, jer prosto je nemoguće nešto unapred proglasiti simbolom Beograda. Određena građevina postaje važna spontano, tokom godina i decenija kada ljudi iz određenih razloga počnu da se vezuju za nju. Tako je bilo sa Beograđankom, sa Beogradskim pobednikom, Hramom Svetog Save, Avalskim tornjem, zgradom Geneksa, Skupštinom Srbije, spomenikom Knezu Mihailu…

Istoričarka Dubravka Stojanović, kaže za “Novu” da Kula Beograd neće nikada postati simbol Beograda za generacije koje su svedoci njene izgradnje. U prvom redu zato što je i pre same izgradnje ona postala simbol nasilja.

– Počevši od kriminalnog rušenja u Hercegovačkoj ulici koje je ne samo nasilje nad ljudima čije su kuće i radnje srušene, nego i nad samom državom, jer policija nije zaštitila te ljude i jer se nikada kroz pravosudni sistem nije utvrdilo šta se dogodilo. Nasilje je i u tome što se radi o tajnim dogovorima o Beogradu na vodi, što nedvosmisleno govori o državnoj korupciji. A nasilje je i nad samim gradom, jer to čudo izgleda kao čir izrastao na sred lica, od kojeg više ne vidite ni oči, ni usta, ni kako taj čovek uopšte izgleda. Potpuno su zatvoreni svi pogledi, sa Senjaka, ne vidite Kalemegdan, sa Gazele ne vidite grad, sa Terazija ne vidite reku….A urbani slom ćemo videti tek ako se ikada tu usele sve te predviđene hiljade ljudi, pa kad oni krenu npr. na posao i pokušaju da uđu u Karađorđevu, što je već sada teško izvodivo… Zato je za generacije koje danas žive u Beogradu Kula samo simbol neverovatne arogancije i bahatosti, čistog nasilja – zaključuje Stojanović.

Arhitekta Đorđe Bobić kaže za Novu da simbol jednog grada nastaje vekovima.

– Beograd je grad koji postoji 700-800 godina i u njemu se dešavala nekakva istorija. Simbol Beograda može da bude nešto što opisuje i pamti tu istoriju, a to su Kalemegdan ili Ušće, na primer. Sve drugo može biti znak nekakvog vremena ili perioda, a ne simbol. Te građevine pokazuju trenutak u kojem su nastajale, nekakav presek ili kulturni model koji je u tom trenutku vladao. Na primer Beograđanka ili hram Svetog Save… Ono što se sada dešava sa takozvanom Kulom Beograd je trenutak kada jedna vlast pokušava da se ubeleži u gradsku istoriju. Na žalost, to čini sa jednim lošom arhitekturom, neprimerenom dimenzijom i na pogrešnom mestu. Po tome će ta građevina da se pamti i to će biti u stvari negativan simbol Beograda. Po njemu ćemo se kroz 10-15 godina nevoljno sećati šta su nam uradili i šta su uradili našem gradu – smatra Bobić.

Istoričar umetnosti i aktivista “Ne davimo Beograd” Branislav Dimitrijević, kazao je za Novu da će Kula Beograd možda zaista postati simbol, ali simbol jednog od najnakaradnijih režima koje je ova zemlja imala.

– Beograd postaje, kako reče Dežulović, Dubai za siromašne. Simbolom se proglašava jedna građevina za koju građani Beograda ne znaju tačno ni kako je nikla, s obzirom na sve okolnosti specijalnog zakona koji je usvojen da bi se uopšte čitav taj potez Beograda na vodi izgradio. Mi ne znamo mnogo o toj zgradi, znamo da je projektovana tako da bi mogla da bude bilo gde. Ona sa Beogradom i sa njegovom istorijom nema nikakve veze i prestavlja neku vrstu čardaka ni na nebu ni na zemlji.To je Beograđanima nametnuto, i nije izraz naših potreba. Beograđanka je bila neka vrsta simbola jer je imala javnu ulogu. Na njenom krovu se nalazila čuvena radio stanica Studio B i Beograđani su mogli da koriste tu zgradu na neki način. Osećali smo da nam pripada. Kula Beograd nam ne pripada – zaključuje Dimitrijević.

“Never say never”

– Kao istoričarka ipak moram da kažem “never say never”. Pobednik je bio najomraženiji spomenik ikada, koji je duže od decenije čamio u radionici u kojoj je izrađen, pa se ceo grad digao da se slučajno ne postavi na Terazije gde je trebalo da mu bude mesto. Na kraju je “gurnut” na kraj Kalemegdana da ga niko ne vidi “spreda”, ali je u nekim narednim generacijama pobedio svoje savremenike i postao simbol. To šta će postati simbol zavisi od novih političkih poruka koje se budu slale, kad se zaborave sve kontroverze iz vremena kada je nešto nastalo.  I brutalizam u arhitekturi socijalističke Jugoslavije je mnogim savremenicima bio užasan, a danas je stigao u najvažniji muzej savremene umetnosti MOMU, u Njujorku. Danas nam je on simbol jedne uređene, uspešne i ambiciozne države, posle koje smo potonulli u ovo blato u kome se valjamo – objašnjava Dubravka Stojanović zašto je igra sa simbolima vrlo nepredvidiva.

Kula „Beograd“ ima 42 sprata, visoka je 168 metara i predstavljaće centralni deo Beograda na vodi, a na poslednjem spratu nalaziće se i najviši vidikovac u Beogradu. Zgrada će u svom sastavu imati luksuzne stanove, hotel “St. Regis Belgrade”, restoran, balsku salu, bazen, SPA centar…

Originalni naslov: Kula Beograd – čir na licu grada

Izvor: https://nova.rs/kultura/kula-beograd-cir-na-licu-grada/

Pročitaj i ovo:

Biljana Đorđević za Monitor: U regionu problemi slični, pa tako i rešenja

Biljana Đorđević za crnogorski nedeljnik Monitor: Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

Linijski park ili Linijska prevara?

Radi se o oblasti od izuzetnog značaja s obzirom na kulturna, istorijska, društvena i prirodna dobra u toj zoni. Ova oblast zaslužuje pažljivu, promišljenu i progresivnu revitalizaciju. Zbog svoje vrednosti ova oblast predstavlja i atraktivan plen onima koji godinama kidišu na javna dobra uništavajući ih zarad sumnjivih investicionih projekata i koruptivnog profita.

Ponovo napadnut aktivista NDBGD: Ne osećam se bezbedno, nisam učinio ništa loše

Aktivista pokreta Ne davimo Beograd Miloš Vučković koji je nedavno ponovo napadnut od strane istog čoveka koji ga je napao na dan izbora 3. aprila ispred biračkog mesta na Zvezdari, kaže da se drugi napad desio u prodavnici u kojoj je kupovao, da ga je ta osoba prepoznala i počela da mu preti da će ga izlomiti i da se živ neće vratiti kući, a potom je stao ispred prodavnice i čekao ga da izađe. Vučković je pozvao policiju, koja je došla kroz desetak minuta, ali je napadač pobegao. Kada je prvi put napadnut na dan izbora 3. aprila policija nije reagovala.