Пнеуматски чекић којим се разбија Београдска тврђава само је завршни чин напредњачке власти која је збиља прва у историји успела да произведе највећу девастацију једног града у мирнодопско време.

Највећи број случајева насиља над женама не дође ни до јавности, ни до надлежних служби, полиције или тужилаштва, јер су жене поред самог трауматичног чина у тренутку када се он дешава, изложене континуираним осудама и притисцима једном када на њега укажу.

Када се под пуним новогодишњим светлима буде усвајао нови буџет Београда, у мраку ће остати то да ли су сулуди и баснословно скупи пројекти последица корупције или лошег управљања, одсуства развојне политике или неурачунљивог трошења пара грађана, или једноставно свега тога заједно

Убрзана напредњачка изградња државе по сопственој мери, без адекватног уважавања стручне компетенције и знања, довела је до ерозије историје, географије, путева, животне средине... али и до бескрајног санирања хаварија и погибија на нашим градилиштима.

Лидери покрета готово једногласно тврде да партије покушавају да присвоје њихов теренски рад или да га искористе за своју промоцију, али да због отпора активиста или самих иницијатива у томе нису успеле

Ауторски текст Милоша Ињца, једног од активиста Не давимо Београд и Здружене акције кров над главом који је међу људима који су оптужени за наводно ометање службеног лица у вршењу дужности за време блокаде избацивања избегличких породица на улицу у Устаничкој 244.

Инвеститорски урбанизам је она врста планирања развоја града која инвеститора и његове интересе за профитом ставља у центар доношења одлука. Њихова жеља за зарадом је потпуно разумљива, а улога власти је да се она не спроводи науштрб јавног интереса и потреба грађана.