Politička partija Zeleno-levi front, sada je i zvanično upisana u registar političkih stranaka.
Zeleno-levi front nastaje na programskom nasleđu pokreta Ne davimo Beograd, kao i lokalnih partnerskih organizacija širom Srbije. Pored Ne davimo Beograd, Zeleno-levi front čine i Inicijativa za Požegu, Izbor za našu opštinu, Kritična masa Kula, Lokalni front Valjevo i Inicijativa za Lajkovac. Nedavno su otvorene kancelarije u Nišu, Somboru, Pančevu i Užicu, a uskoro se očekuje otvaranje kancelarija i u Novom Sadu i mnogim drugim gradovima širom Srbije.
“Svih ovih godina borbe sve smo sami uradili, sve prepreke smo prebrodili. Nikome ništa ne dugujemo i nećemo ni dugovati. Na krilima podrške više od 100.000 ljudi na prošlogodišnjim izborima, ušli smo u institucije i pokazali da možemo da se borimo i da iskoristimo svaku priliku i u republičkom i u gradskom parlamentu da pokažemo da politika može da se vodi drugačije, da su teme klimatskih promena i socijalnih nejednakosti teme za XXI vek. Postali smo opozicija kakvu Srbija treba da ima. Zeleno-levi front će uvek biti za saradnju i pokazali smo da smo za saradnju sa drugim opozicionim strankama, kako u parlamentu tako i na protestima. Za nas će saradnja će uvek biti bez kompromisa oko naših osnovnih vrednosti”, izjavio je Dobrica Veselinović, jedan od lidera Zeleno-levog fronta.
ZLF je partija koja će nastaviti da promoviše vrednosti koje je zastupao pokret Ne davimo Beograd, odnosno da gradi zelenu, pravednu, slobodnu i snažnu Srbiju. Borićemo se na teritoriji cele Srbije za slobodno građansko društvo razumevanja, pravde, solidarnosti i jednakih šansi.
Cilj partije je ekonomski rast od koga će koristi imati svi, a ne samo privilegovana manjina, očuvanje životne sredine, kao i izgradnja institucija koje će unapređivati mehanizme podele vlasti i sprovoditi zakone jednako za sve. Vizija novonastale partije je društvo ravnopravnosti koje ne toleriše nasilje, kao i negovanje politike prijateljstva, dobrosusedstva i međunarodne saradnje. ZLF se zalaže za veća ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i kulturu, zdravu životnu sredinu i prava i jednakost za sve, kao i urgentno rešavanje stambene krize i uvođenje pravednog sistema oporezivanja.
Podsećamo da je prikupljanje potpisa za osnivanje Zeleno-levog fronta, uspešno realizovano za manje od mesec dana, u trideset tri gradova i opština u Srbiji, kako bi postao partija koja će delovati na području cele Srbije.
Zeleno-levi front je 14. jula na Osnivačkoj skupštini, usvajanjem Programa, Statuta i drugih strateških dokumenata, zvanično postao politička partija, dok su 17. jula Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu predati potpisi građana, što je omogućilo da se Zeleno-levi front upiše u registar političkih partija.
Zahvaljuljemo se svim građankama i građanima na podršci i poverenju u ovom poduhvatu i najavljujemo borbu za društvo pravde, solidarnosti, brige i podrške u celoj Srbiji.
Pročitaj i ovo:
Školski odbori kao odbrana obrazovanja i zakonitog poslovanja škola
Serijsko i masovno obračunavanje sa neposlušnim učiteljima, nastavnicima, profesorima i direktorima škola u Srbiji traje već mesecima - od početka studentskih i građanskih protesta, a naročita eskalacija prati izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra “osvete”.
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
