Kostić za N1: Maksimalna kirija za stan za četvoročlanu porodicu da bude 500 evra

Profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić, jedan od kreatora predloga zakona koji bi, prema najavama predlagača, rešio stambenu krizu u našoj zemlji, izjavio je u emisiji Dan uživo da je cilj da prosečne porodice mogu da plaćaju kiriju za dvosoban stan, i da im preostane novca za normalan život. Prema tom predlogu, cena kirije za dvosoban stan u Beogradu bi mogla da bude maksimumalno 500 evra. “Mi smo zakon napisali, i on je predat narodnoj Skupštini, i nadamo se da će vladajuća većina prihvatiti da ga stavi na dnevni red”, kazao je Kostić.

Podsetimo, u Srbiji je sve više oglasa za izdavanje stanova po nenormalno visokim cenama koje retko ko sebi može da priušti. Takođe često čitamo i o tome da podstanari moraju da napuste stanove koje iznajmljuju upravo zbog turbulentnog tržišta izazvanog ratom u Ukrajini.

„U Inicijativi ‘Ne davimo Beograd’ smo prepoznali da je stanovanje jedna od oblasti koja je u dugoročnoj krizi u našoj zemlji. Rat u Ukrajini i priliv jako velikog broja ljudi su doveli do toga da je taj problem sada došao u neizdrživu fazu. Mnogi gradovi u Srbiji postaju mesta u kojima nema mesta za ljude koji u njima žive. Imamo porast zakupnina, kada je Beograd u pitanju, gotovo duplo. To je potpuno neizdrživo. Ljudi ne mogu sebi da priušte da žive“, upozorava Kostić.
Dodaje da se odomaćilo da „ne moraju svi da žive u centru“, ali ističe da se ovde uopšte ne radi u centru Beograda, već da se radi o Pančevu, kao i o drugim gradovima u kojima su kirije drastično poskupele.

„Ljudi se drastično sele od mesta gde rade, i gube vreme da bi videli svoje porodice, što dodatno utiče na kvalitet života. Mi smo seli i pogledali kako su druge zemlje i druga društva reagovala u ovakvim situacijama“, istakao je Kostić.

Zbog toga su napravili Predlog zakona koji podrazumeva nekoliko stvari, od kojih je prva kontrolisana zakupnina.
„Kada pričamo o kontrolisanim zakupninama, one su stvare u Evropi 120 godina. Nije nikakva novina. Beč ima kontrolisane zakupnine još od Prvog svetskog rata. I to kontroliše država“, istakao je Kostić.

Napominje da je za neke šok sam predlog da se zakupnina može ograničiti, ali naglašava da je to potpuno prirodno i normalno.
Dodaje i da je izdavanje stanova posao koji se nalazi na crnom tržištu, jer se kod nas ne plaća porez na tu delatnost, a zakon koji predlaže, prema njegovim rečima, omogućiće da ova oblast može lakše zakonski da se prati.

„Mi, iz popisa iz 2011. godine na tržištu u celoj zemlji imamo 260.000 stanova, a Beograd je polovina toga. Od toga je prijavljeno da se plaća porez za 2.000 stanova, što je u promilima. Ogromni su gubici države na neplaćenim porezima, s tim što se država nikada nije preterano bavila time. Radi se o ogromnom broju obveznika koje je teško kontrolisati. Sa druge strrane, zakupci nemaju mnogo interesa da puste državu da im se meša u posao“, naglašava Kostić.
Na način razvoja Beograda, kaže da je po principu gradova u Južnoj Americi, kao i da je način rasta blizak gradu kao što je Sao Paolo ili Meksiko Siti.
„To su oaze za bogate u kojima žive bogati, a okolo živi sirotinja koja njih treba da opslužuje“, kazao je gost N1.

Smatra da se na taj način preostalo stanovništvo dovodi u iskušenje da krene sa iseljavanjem, kao i da se na taj način gubi budućnost ove zemlje.
Takođe, ocenjuje da može doći do stvaranja mržnje prema onima kooji dolaze iz Rusije i Ukrajine.

„Ne želimoda mbnapravimo veliki šok, već da tržipšte vratimo nekoliko godina unazad. Da cene vratimo na nivo koji je izdrživ za ljude, i to je u potpunosti u skladu sa Ustavom“, kaže Kostić i dodaje da je standard da četvoročlana porodica za 80 kvadrata mogla da sebi da priušti stan.

„Maksimalni iznos zakupnine po jednom kvadratnom metru bi trebao da iznosi jedan procenat prosečlne neto zarade. To je u ovom trenutku 750 dinara. Na 80 kvadrata to je 500 evra, maksimum. Taj maksimum zavisi od tri faktora. jedan je lokacijkjsi, ne mogu da koštaju stanovi na svim lokacijama. Drugi je kvalitet stana, a treći je energetska efikasnost“, objasnio je Kostić.

O tome bi, prema predlogu zakona, trebalo da brinu institucije, lokalne i republičke.
Govoreći o kritikama, on je naveo da su se u Srbiji zakonska pravila koja se tiču stanovanja pojavila još 1919. godine.

„Ako smo pravila mogli da sprovodimo pre 100 godina, malo je olako reći da su nesprovodiva danas, sa svim tehnoiloškim mogućnostima koje imamo“, smatra Kostić.

Odbacuje kritike da bi to uticalo na samo tržište stanova, kao i da bi usvajanje jednog ovakbvog zakona negativno uticalo na građane koji u ovom trenutku izdaju stanove, a na drugoj strani plaćaju mesečne rate za njih.

„Vratili bi se situaciju koja uopšte nije bila primamljiva za zakupce, ali je bila održiva. Mi nemamo nigde slučaj skoka cena, kao što j se slučaj kod stanarina“, zaključio je Kostić.

Celo gostovanje: