Povodom otkrića o prodaji zgrade BIGZ-a firmi koja je nedavno kupila i Beograđanku, Ne davimo Beograd zalaže se da grad Beograd uloži deo sredstava od prodaje Beograđanke u kupovinu BIGZ-a i time sačuva svoje arhitektonsko i kulturno nasleđe.
Zgrada BIGZ-a u Beogradu je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu. Proglašena je za kulturno dobro, i nalazi se pod zaštitom gradskog Zavoda za zaštitu spomenika od 1992. godine. Uprkos tome, zabrinuti smo da li će institucije imati snage da zaštite ovaj objekat od mogućih namera vlasnika koje bi ga ugrozile. Inicijativa Ne davimo Beograd smatra da grad ima obavezu prema istorijskom i arhitektonskom nasleđu svih naših građana kojima dugujemo da zaštitimo simbole Beograda od uništavanja. Od ove gradske vlasti mogli smo da vidimo samo suprotno.
Činom prodaje Beograđanke nastavljen je trend nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaja imovine grada Beograda, koja će imati brojne štetne posledice po naš grad. Više na LINKU.
Takođe, ovaj objekat bio je mesto okupljanja velikog broja umetnika, muzičara, slikara, DJ-eva i drugih kulturnih radnika, čiji rad zahteva podršku kako bi nastavio da doprinosi kulturnoj ponudi našeg grada.
Prodaja BIGZ-a povod je da se zapitamo i kakve mogućnosti umetnici i umetnice, radnici u kulturi, kao i u drugim društveno korisnim oblastima imaju za svoje delovanje. U skorijoj prošlosti zgrada BIGZ-a bila je utočište velikom broju umetnika i kulturnih radnika koji su u njoj imali studije, ateljee i prostore za rad i činila je neizostavni deo kulturne scene grada. I ovi ljudi, kao i mnoge njihove kolege zaslužuju podršku u svom radu jer čine značajan deo kulturne ponude Beograda.
Inicijativa Ne davimo Beograd se zalaže za uvećavanje fonda imovine u javnom vlasništvu, formiranje fonda prostora koji će biti ponuđeni organizacijama civilnog društva na korišćenje. Grad Beograd poseduje veliki broj prostora koji stoje zatvoreni, često su napušteni ili neuslovni. Ove prostore želimo da revitalizujemo uz aktivno učešće lokalne zajednice i lokalnih organizacija kako bi bili prilagođeni potrebama sredine i maksimalno iskorišćeni. Društveni i kulturni centri, poput onih koji su širom Evrope uobičajena praksa za podršku umetnicima i civilnom sektoru, neophodni su i Beogradu.
Pročitaj i ovo:
Predrag Momčilović, lični stav: Vatrometi gube draž, treba li ih ukinuti ili samo regulisati?
Sinoć sam nešto ranije otišao u krevet i ubrzo zaspao, negde oko pomoći iz sna me je prenuo prvo jedan pucanj, a zatim celi rafal. Trebalo mi je par sekundi da se osvestim šta se dešava i da sam u stanu, a ne na nekom ratištu, i da neko u blizini pušta vatromet.
Lazović: I izlazak na izbore i bojkot imaju svoju cenu, odluka će se doneti dogovorom
Pred opozicijom je odluka da li da izađe na izbore ili ih bojkotuje. Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta kaže da nijedna odluka ne bi bila dobra i ima svoju dobru i lošu stranu.
Širenje Beograda na vodi: Demonstracija sile SNS-a u korist investitora
Zeleno-levi front upozorava javnost Beograda i Srbije da najviši organi ove zemlje nameravaju da nastave sa svojim planom protivzakonitog oduzimanja grada Beograđanima i Beograđankama.
