Povodom otkrića o prodaji zgrade BIGZ-a firmi koja je nedavno kupila i Beograđanku, Ne davimo Beograd zalaže se da grad Beograd uloži deo sredstava od prodaje Beograđanke u kupovinu BIGZ-a i time sačuva svoje arhitektonsko i kulturno nasleđe.

Zgrada BIGZ-a u Beogradu je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu. Proglašena je za kulturno dobro, i nalazi se pod zaštitom gradskog Zavoda za zaštitu spomenika od 1992. godine. Uprkos tome, zabrinuti smo da li će institucije imati snage da zaštite ovaj objekat od mogućih namera vlasnika koje bi ga ugrozile. Inicijativa Ne davimo Beograd smatra da grad ima obavezu prema istorijskom i arhitektonskom nasleđu svih naših građana kojima dugujemo da zaštitimo simbole Beograda od uništavanja. Od ove gradske vlasti mogli smo da vidimo samo suprotno.

Činom prodaje Beograđanke nastavljen je trend nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaja imovine grada Beograda, koja će imati brojne štetne posledice po naš grad. Više na LINKU.

Takođe, ovaj objekat bio je mesto okupljanja velikog broja umetnika, muzičara, slikara, DJ-eva i drugih kulturnih radnika, čiji rad zahteva podršku kako bi nastavio da doprinosi kulturnoj ponudi našeg grada.

Prodaja BIGZ-a povod je da se zapitamo i kakve mogućnosti umetnici i umetnice, radnici u kulturi, kao i u drugim društveno korisnim oblastima imaju za svoje delovanje. U skorijoj prošlosti zgrada BIGZ-a bila je utočište velikom broju umetnika i kulturnih radnika koji su u njoj imali studije, ateljee i prostore za rad i činila je neizostavni deo kulturne scene grada. I ovi ljudi, kao i mnoge njihove kolege zaslužuju podršku u svom radu jer čine značajan deo kulturne ponude Beograda.

Inicijativa Ne davimo Beograd se zalaže za uvećavanje fonda imovine u javnom vlasništvu, formiranje fonda prostora koji će biti ponuđeni organizacijama civilnog društva na korišćenje. Grad Beograd poseduje veliki broj prostora koji stoje zatvoreni, često su napušteni ili neuslovni. Ove prostore želimo da revitalizujemo uz aktivno učešće lokalne zajednice i lokalnih organizacija kako bi bili prilagođeni potrebama sredine i maksimalno iskorišćeni. Društveni i kulturni centri, poput onih koji su širom Evrope uobičajena praksa za podršku umetnicima i civilnom sektoru, neophodni su i Beogradu.

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Beogradski metro: profit preči od ljudi

Beogradski metro se planira tako da spoji burazerske projekte vladajuće elite kao što su Tesla grad, Beograd na vodi i Luka Beograd, dok se građani Beograda i njihove potrebe stavljaju u drugi plan. Iako je cilj svakog metroa da rastereti saobraćaj i da se što više ljudi kreće od kuće do posla za manje od 30 minuta, gradska vlast ne pruža nikakav dokaz da će njihov projekat doneti rasterećenje saobraćajnog sistema, u odnosu na dosadašnje predloge koji su bicli konzistentni preko skoro pola veka, i smeštali su prvu liniju metroa duž Beogradskog grebena, povezujući Ustaničku i Zemun.

Lazović o vakcinaciji za Danas: Javno zdravlje nije za igranje

Mislim da je jako bitno da u ovim trenucima nesigurnosti pokažemo odgovornost, ali i osudimo sve pojedince i organizacije koje podgrevaju strah ljudi i na osnovu njega ubiraju političke poene. Nije ih malo na desnici koji šire lažne vesti i dovode ljude u zabludu i opasnost. Javno zdravlje nije za ovakvo opasno igranje – ističe Radomir Lazović.

Ne davimo Beograd uputio komentare na Platformu za pregovore o izbornim uslovima

Ne davimo Beograd pozdravlja usaglašavanje stavova opozicionih organizacija pred nastupajuće pregovore sa vlastima povodom unapređenja izbornih uslova u Srbiji. Želeći da konstruktivno doprinesemo ovim naporima, analizirali smo “Platformu za pregovore pod okriljem Evropskog parlamenta o uslovima za slobodne i poštene izbore” i predlagačima uputili naše komentare.