Pokret Ne davimo Beograd podržava zahteve umetnika i kulturnih radnika koji su nedavno ostali bez prostora u zgradi BIGZ-a. Neophodno je obezbediti podršku kulturnim radnicima, a obezbeđivanje prostora za rad je jedan od najdirektnijih načina ne samo da se podrži rad samih organizacija i pojedinaca, već i da se značajno unapredi kulturna ponuda grada.

Svakog 24. marta građanke i građani Srbije se sa tugom u srcima sećaju svih naših nedužno stradalih prijatelja, komšija, rođaka.  Uspomene na užasne zvuke sirena, na stradanja i razaranja kojima smo bili podvrgnuti gotovo tri meseca bude u nama osećaje nepravde, ljutnje, nelagode.  Međutim, tih strašnih dana u našoj zemlji se osetilo i jedno neponovljivo zajedništvo i solidarnost običnih ljudi.  Onda kada nam je bilo najteže mi smo se okrenuli jedni drugima. 

Predstavnici Ne davimo Beograd upozorili su predsednika opštine Vračar i njegove pomoćnike, kao i direktorku Urbanističkog zavoda i predstavnike zavoda da se ne igraju sa voljom građana koji su jasno poručili da žele da park na Slaviji ostane park. Podsećamo da je za jako kratko vreme preko 11 hiljada građana podržalo ideju ZA PARK NA SLAVIJI.  

Ne davimo Beograd snažno podržava glumicu Danijelu Štajnfeld koja je prijavila i javno progovorila o slučaju seksualnog nasilja koje je proživela. Ne davimo Beograd stoji zajedno sa svim ženama koje se bore za dostojanstven život bez nasilja.

Ne davimo Beograd na Svetski dan voda, 22. mart, podvlači da je voda prirodno i javno dobro, koje mora biti dostupno svima, a da su usluge vodosnabdevanja od osnovnog značaja za život i zdravlje stanovništva. Ovim povodom podsećamo javnost na nekoliko važnih elemenata, problema, ali i rešenja u vezi sa vodosnabdevanjem u našem gradu.

Neverovatno zvuče vesti u kojima se Beograd prijavljuje za Zelenu prestonicu Evrope, a u isto vreme Energetska zajednica pokreće postupak protiv Srbije zbog prevelikih emisija zagađenja. Ovo je još jedan dokaz da naše vlasti ne rade ništa na rešavanju problema zagađenog vazduha, koji ostavlja sumorne posledice po naše zdravlje, osim što pokušavaju da izmanipulišu javnost.

Ista kompanija koja pokušava da na mestu gradske šume na Košutnjaku izgradi ogroman stambeno-poslovni kompleks, stoji iza namere da se gradi i u parku na Slaviji. Umesto da ove namere investitora kontroliše i ograniči tako da ne ugrožavaju javni interes i budu u skladu sa propisima, vlast i nadležne institucije žele da naša zajednička prirodna dobra podrede zaradi investitora. 

Ne davimo Beograd se oštro protivi nejednakom tretmanu zaposlenih u osnovnim i srednjim školama koji rade sa decom po individualizivanom obrazovnom programu. Insistucionalna briga i rad sa onima kojima je podrška najpotrebnija, mora se adekvatno plaćati i ulagati u ljude koji je obavljaju. Žao nam je što država očigledno ovo doživljava kao nepotreban trošak.

Kandidatura Grada Beograda za Zelenu prestonicu Evrope je pokušaj da se skrene pažnja sa katastrofalnih posledica po zdravlje koje ostavlja nebriga i ignorisanje problema zagađenja. Nakon osam godina naprednjačke vlasti, jasno je da oni nemaju nikakvu nameru da se bave rešavanjem ogromnih problema, več isključivo manipulacijama javnosti i skretanjem pažnje.

Donošenjem novog urbanističkog plana, Grad Beograd omoguća Milenijum timu rušenje istraživačko- razvojnog instituta Goša kako bi gradio stambeno-poslovni kompleks. Scenario je prepoznatljiv. Milenijum tim je kao jedini ponuđač kupio ovaj institut da bi ga navodno učinio efikasnijim, ali odmah nakon isteka dvogodišnje obaveze čuvanja delatnosti preduzeća, kreću u ostvarivanje svoje prave namere.