Za društvo u kome je svaki dan 8. mart

Ovaj 8. mart zatiče žene u nepovoljnijem položaju nego prošlih godina, jer je situacija globalne pandemije ogolila i uvećala nesrazmeran teret rada koji obavljaju žene i koji je ključan za opstanak društva. Kada se sve zaustavilo, žene nisu stale. Poslove zdravstva, trgovine, brige, higijene i obrazovanja preko 70% obavljaju žene i u tim poslovima su potcenjene, potplaćene i obespravljene.

Zdravstvene radnice su radile produžene radne smene u rizičnim uslovima i svakodnevno spašavale živote i zauzvrat su od vlasti dobile poziv na aplauz i jednokratnu pomoć.
U sektoru trgovine, u prehrambenim prodavnicama i apotekama radi skoro 70% žena koje u toku svog radnog dana dolazi u rizični kontakt sa desetinama i stotinama ljudi.
Rad ovih žena je zahtevao da se prilagode specifičnim uslovima i radnom vremenu koje je prevazilazilo norme, a da za to ne dobiju ni adekvatnu nadoknadu ni da se dovoljno odmore i oporave.

Obrazovne radnice su ostavljene da zajedno sa majkama prilagođavaju školovanje uslovima rada na internetu bez adekvatne opreme i obuke, često ulagajući sopstvene resurse i slobodno vreme.

Usled stalnog boravka u kući ženski kućni rad je dodatno opterećen brigom za najmlađe, najstarije, podučavanjem i dodatnim održavanjem higijene u uslovima pandemije. Redovno žene propuste čitavu jednu prosečnu platu kolika bi bila vrednost njihovog neplaćenog kućnog rada, a u uslovima pandemije računica je još veća. Ukupna godišnja vrednost neplaćenog rada u domaćinstvu u Srbiji procenjena je na 21,5% bruto nacionalnog dohotka, znatno iznad svetskog proseka.

Dok se predstavnici vlasti u svojim izjavama brinu za rast i opstanak populacije, trudnicama i porodiljama oduzimaju nadoknade, a prema istraživanjima Centra za mame za oko trećinu majki su smanjene plate.

Dok je njihov rad potcenjen, isrcpljujuć i nebezbedan, žene se suočavaju sa porastom porodičnog nasilja u uslovima kućne izolacije. Sve više na videlo izlaze slučajevi seksualnog nasilja na radnim mestima i u obrazovnim institucijama, zahvaljujući hrabrom istupanju Marije Lukić i Milene Radulović protiv surove zloupotrebe položaja moći i seksualnog nasilja koje su doživele.

Za to vreme vlast sprovodi kampanje podrške i aplauze, promoviše nalaze i istraživanja ali ne realizuje preporuke koje ih prate dok Zakon o rodnoj ravnopravnosti već dugo u fiokama čeka da ugleda svetlost dana, a sistemska podrška svakog dana nedostaje.
Za ovaj 8. mart ne želimo jeftine zahvalnice i nagrade uz koje se podvaljuju zakoni koji nas dodatno obespravljuju.
Hvala nije dovoljno.

Za Dan žena borimo se:

ZA svaki dan adekvatno plaćenog rada
Za svaki dan institucionalnog prepoznavanja kućnog rada i potrebe za preraspodelom posla
Za svaki dan u kome ostvarujemo pravo na odmor
Za svaki dan u kome živimo bez nasilja
ZA svaki radni dan bez ekploatisanja i seksualnog uznemiravanja
ZA svaki dan institucionalnog unapređenja javnih usluga brige o deci i starima