Ovaj 8. mart zatiče žene u nepovoljnijem položaju nego prošlih godina, jer je situacija globalne pandemije ogolila i uvećala nesrazmeran teret rada koji obavljaju žene i koji je ključan za opstanak društva. Kada se sve zaustavilo, žene nisu stale. Poslove zdravstva, trgovine, brige, higijene i obrazovanja preko 70% obavljaju žene i u tim poslovima su potcenjene, potplaćene i obespravljene.
Zdravstvene radnice su radile produžene radne smene u rizičnim uslovima i svakodnevno spašavale živote i zauzvrat su od vlasti dobile poziv na aplauz i jednokratnu pomoć.
U sektoru trgovine, u prehrambenim prodavnicama i apotekama radi skoro 70% žena koje u toku svog radnog dana dolazi u rizični kontakt sa desetinama i stotinama ljudi.
Rad ovih žena je zahtevao da se prilagode specifičnim uslovima i radnom vremenu koje je prevazilazilo norme, a da za to ne dobiju ni adekvatnu nadoknadu ni da se dovoljno odmore i oporave.
Obrazovne radnice su ostavljene da zajedno sa majkama prilagođavaju školovanje uslovima rada na internetu bez adekvatne opreme i obuke, često ulagajući sopstvene resurse i slobodno vreme.
Usled stalnog boravka u kući ženski kućni rad je dodatno opterećen brigom za najmlađe, najstarije, podučavanjem i dodatnim održavanjem higijene u uslovima pandemije. Redovno žene propuste čitavu jednu prosečnu platu kolika bi bila vrednost njihovog neplaćenog kućnog rada, a u uslovima pandemije računica je još veća. Ukupna godišnja vrednost neplaćenog rada u domaćinstvu u Srbiji procenjena je na 21,5% bruto nacionalnog dohotka, znatno iznad svetskog proseka.
Dok se predstavnici vlasti u svojim izjavama brinu za rast i opstanak populacije, trudnicama i porodiljama oduzimaju nadoknade, a prema istraživanjima Centra za mame za oko trećinu majki su smanjene plate.
Dok je njihov rad potcenjen, isrcpljujuć i nebezbedan, žene se suočavaju sa porastom porodičnog nasilja u uslovima kućne izolacije. Sve više na videlo izlaze slučajevi seksualnog nasilja na radnim mestima i u obrazovnim institucijama, zahvaljujući hrabrom istupanju Marije Lukić i Milene Radulović protiv surove zloupotrebe položaja moći i seksualnog nasilja koje su doživele.
Za to vreme vlast sprovodi kampanje podrške i aplauze, promoviše nalaze i istraživanja ali ne realizuje preporuke koje ih prate dok Zakon o rodnoj ravnopravnosti već dugo u fiokama čeka da ugleda svetlost dana, a sistemska podrška svakog dana nedostaje.
Za ovaj 8. mart ne želimo jeftine zahvalnice i nagrade uz koje se podvaljuju zakoni koji nas dodatno obespravljuju.
Hvala nije dovoljno.
Za Dan žena borimo se:
ZA svaki dan adekvatno plaćenog rada
Za svaki dan institucionalnog prepoznavanja kućnog rada i potrebe za preraspodelom posla
Za svaki dan u kome ostvarujemo pravo na odmor
Za svaki dan u kome živimo bez nasilja
ZA svaki radni dan bez ekploatisanja i seksualnog uznemiravanja
ZA svaki dan institucionalnog unapređenja javnih usluga brige o deci i starima
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
