Pokret Ne davimo Beograd organizuje javnu tribinu “Nove zeleno-leve snage u regionu: iskustva iz Hrvatske i Srbije” koja će se održati u subotu, 5. novembra 2022. godine, u 19:30h, u Media reform centar, Generala Milojka Lešjanina 36, Niš.
Prethodnih godina svedoci smo uspeha zeleno-levih političkih organizacija u regionu koje su uspele da pitanja poput smanjenja ekonomskih nejednakosti, socijalne zaštite i brige, solidarnosti, zaštite životne sredine, pravične energetske tranzicije, održivog razvoja, nametnu kao jedna od ključnih za razvoj naših država.
Na javnoj tribini, učesnici i učesnice će govoriti o načinu da naše države pojedinačno, kao i ceo region, učinimo dobrim mestom za život u kome će naša deca, ostajati i videti budućnost svoje dece u njemu.
Na tribini će govoriti:
Rada Borić – zastupnica u Hrvatskom saboru i gradska zastupnica u Skupštini grada Zagreba
Rastislav Dinić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu
Radomir Lazović – narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsednik Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd
* Ne davimo Beograd je nedavno otpočeo proces transformacije pokreta u zeleno-levu političku partiju koja će delovati na republičkom nivou.
Pročitaj i ovo:
Zastrašivanje članice Zeleno-levog fronta u Smederevu, drugi put u istoj sedmici
Članica Zeleno-levog fronta Una Branković iz Smedereva ponovo je meta napada. Njen automobil prekriven je crvenom farbom, u činu vandalizma koji posebno zabrinjava jer je Una već bila meta napada pre godinu dana, kada joj je automobil oštećen kiselinom, nakon višenedeljnog mobinga i pretnji.
ZLF – međunarodnom telu za akreditaciju: Pašalić ne ispunjava standarde nezavisne institucije za ljudska prava
Poslanička grupa Zeleno-levog fronta obratila se Globalnoj alijansi nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), povodom reakreditacije Zaštitnika građana Zorana Pašalića.
MUP da objasni odakle 235.000 ličnih karata više za četiri meseca
Ukupan broj važećih ličnih karata u Srbiji porastao je između 18. maja i 28. septembra ove godine za 235.000: sa 5.990.000 na 6.225.000, prema podacima samog Ministarstva unutrašnjih poslova. Broj birača u biračkom spisku u istom periodu, nije porastao ni približno toliko.
