Pokret Ne davimo Beograd organizuje javnu tribinu “Nove zeleno-leve snage u regionu: iskustva iz Hrvatske i Srbije” koja će se održati u subotu, 5. novembra 2022. godine, u 19:30h, u Media reform centar, Generala Milojka Lešjanina 36, Niš.
Prethodnih godina svedoci smo uspeha zeleno-levih političkih organizacija u regionu koje su uspele da pitanja poput smanjenja ekonomskih nejednakosti, socijalne zaštite i brige, solidarnosti, zaštite životne sredine, pravične energetske tranzicije, održivog razvoja, nametnu kao jedna od ključnih za razvoj naših država.
Na javnoj tribini, učesnici i učesnice će govoriti o načinu da naše države pojedinačno, kao i ceo region, učinimo dobrim mestom za život u kome će naša deca, ostajati i videti budućnost svoje dece u njemu.
Na tribini će govoriti:
Rada Borić – zastupnica u Hrvatskom saboru i gradska zastupnica u Skupštini grada Zagreba
Rastislav Dinić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu
Radomir Lazović – narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsednik Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd
* Ne davimo Beograd je nedavno otpočeo proces transformacije pokreta u zeleno-levu političku partiju koja će delovati na republičkom nivou.
Pročitaj i ovo:
Đorđević za portal Novosti: Vlast je odavno srušila sve barijere u pokušaju da diskredituje protivnike
Biljana Đorđević, poslanica Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, ističe da je vlast odavno srušila sve barijere u pokušaju da diskredituje protivnike. – Oni zato i uzimaju telefone kad privode ljude. Ogroman broj ljudi je ucenjen saznanjima o privatnom životu, samo da udare neku stigmu – napominje ona.
Đorđević za Danas: Neprihvatljivo je da su žrtve izložene osudi
Docentkinja Fakulteta političkih nauka i kopredsednica Zeleno-levog fronta (ZLF), Biljana Ðorđević, primećuje da je uobičajeno da se, kada govorimo o nasilju, a naročito nasilju nad ženama, po objavljivanju slučaja u javnosti sav fokus stavlja na žrtvu.
Otvoreno pismo ZLF-a i PSG-a Evropskoj uniji
Pročitajte u celosti otvoreno pismo Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, visokoj predstavnici za spoljne poslove i bezbednost Kaji Kalas, komesarki za proširenje Marti Kos.
