Neverovatno zvuče vesti u kojima se Beograd prijavljuje za Zelenu prestonicu Evrope, a u isto vreme Energetska zajednica pokreće postupak protiv Srbije zbog prevelikih emisija zagađenja. Ovo je još jedan dokaz da naše vlasti ne rade ništa na rešavanju problema zagađenog vazduha, koji ostavlja sumorne posledice po naše zdravlje, osim što pokušavaju da izmanipulišu javnost.
Energetska zajednica je postupak protiv Srbije pokrenula zbog neispunjavanja gornje granice Nacionalnog plana za smanjenje emisija u 2018. i 2019. godini. Emisije sumpor-dioksida bile su šest puta veće od maksimalno dozvoljenih. Kao ilustraciju koliko je ovaj problem ozbiljan možemo uzeti činjenicu da samo termoelektrane TENT i Kostolac emituju u proseku 35 puta više sumpor-dioksida od prosečne termoelektrane u Evropskoj uniji.
Ovo je već drugi postupak koji je pokrenut protiv Srbije za samo godinu dana. U januaru prošle godine spor je pokrenut, takođe, zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova. Ministarstvo rudarstva i energetike je tada saopštilo da Srbija, tj. Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije u potpunosti postupaju u skladu sa merama koje su predviđene NERP-om.
Uprkos tim tvrdnjama, nastupila je još jedna godina prekomernog zagađenja i neodgovornog odnosa srpskih vlasti prema građanima i građankama, te je nova reakcija Energetske zajednice sasvim logična. Pored toga što je velika opasnost za zdravlje ljudi u Srbiji, vazduh lošeg kvaliteta jeste uzrok i prekograničnog zagađenja.
Podsećamo da je Građanski front, kojeg je i Ne davimo Beograd deo, podneo dve krivične prijave protiv bivšeg ministra Gorana Trivana i to za krivično delo Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine iz čl. 261 KZ i Zbog povrede prava na informisanje o stanju životne sredine iz člana 268 KZ. Ne iznenađuje nas što se vlast ne bavi zagađenjem kada predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da „mi ne možemo da budemo zagađeni“ i „O kakvom bre crnom zagađenju pričamo.“
Inicijativa Ne davimo Beograd već godinama upozorava na prekomernu zagađenost i poziva vlasti na hitnu primenu mera za poboljšanje stanja vazduha. Kako bismo pomogli građanima da vode računa o zdravlju, pokrenuli smo i aplikaciju koja prati stanje kvaliteta vazduha.
Pozivamo građane da preuzmu i koriste ovu aplikaciju i sami prate kvalitet vazduha u našem gradu. Aplikacija AirCare dostupna je za:
* android: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.gorjan.airquality
* ios: https://itunes.apple.com/us/app/aircare-air-quality/id1190987663?mt=8
Neprestano upozoravamo javnost na ovaj problem jer smatramo da je nedopustivo da se stanovništvo izlaže brojnim zagađivačima, među kojima je i sumpor-dioksid koji izaziva komplikovane respiratorne probleme.
Pozivamo građane da se pridruže Ne davimo Beograd kako bismo oslobodili naše gradove od kriminalne vlasti, zaustavili štetne projekte i izborili se da oni postanu dobro i zdravo mesto za život.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
