Istoričar umetnosti i koordinator grupe za kulturu pokreta Ne davimo Beograd, Branislav Dimitrijević, povodom rušenja spomenika u selu Negrišori posvećenom žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu i izmeštanja dečijeg pozorišta Boško Buha u Beograd na vodi, pa i ranijeg uništenja ploče posvećene Draganu Nikoliću i Mileni Dravić, ocenio je da se radi o sistematičnom brisanju prošlosti, naročito posle Drugog svetskog rata. “Ideološki se odričemo jednog perioda koji je u našoj istoriji zabeležen kao period modernizacije i emancipacije društva”, ukazuje i dodaje da se sve to dešava zbog “kriminalne sprege između donosioca odluka i ekstremno kriminalnog kapitala”.
„Da bi se sve ovo sprovelo mora se zaboraviti kakva dostignuća u kulturi i emancipaciji ljudi su postignuta u tom periodu, šta je sve izgrađeno i osnovano od 1945. do 1990. Posle socijalizma izgrađeno je veoma malo kulturnih institucija“, navodi Dimitrijević u Danu uživo na TV N1.
Povodom iseljenja Pozorišta Boško Buha sa Trga Republike u Beograd na vodi, u prostor koji nije adekvatan za njihove potrebe, kaže da je to opasna i zastrašujuća vest.
„Boško Buha je prvo pozorište za decu i omladinu na Balkanu i igrati se sa takvim stvarima je vrlo opasno“, ističe Dimitrijević.
Dodaje da je neko očigledno u gradu Beogradu, opštini Stari grad dao da se to rasproda (zgrada pozorišta na Trgu Republike 3). Najbizarnije u celoj priči je što se pozorištu nudi drugi prostor i to baš u Beogradu na vodi, što kolektiv odbija, jer je neuslovan. To se radi upravo zato što se stalno obećavaju nekakvi kulturni sadržaji u Beogradu na vodi, pa se kidnapuju postojeći“, smatra on.
Revoltirano dodaje „da li će sutra tako i Narodno pozorište da izmeste u Surčin, na primer?!“
„Shvatite da je sve moguće“, ističe.
Srušeni spomenik u selu Negrišori – „neverovatno da ga nisu izmestili“
Osvrnuvši se na rušenje spomenika u selu Negrišori, prilikom radova koje kineska kompanija obavlja na deonici auto-puta od Pakovraće do Požege, poručuje da je neverovatno da niko ranije nije mislio o izmeštanju spomenika.
„To govori u kakvoj se situaciji nalaze službe zaštite, koje tek sad reaguju zbog pritiska javnosti. Znalo se da je on na trasi projektovanog puta i da je mnogo pre nego što su krenuli radovi trebalo da bude izmešten“, kaže Dimitrijević.
Dodaje da ne znamo ni gde su delovi spomenika, „potpuno je nejasno kako će službe dalje postupiti“, kao i da na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika Kraljeva taj spomenik nije ni upisan.
Pročitaj i ovo:
Marina Mijatović za Mašinu: Retke bolesti između budžetskih cifara i stvarnih potreba pacijenata
Svake godine poslednjeg dana u februaru obeležava se Međunarodni dan retkih bolesti. Tog dana pitanje sistemske brige o osobama koje žive sa retkim dijagnozama ponovo dolazi u fokus javnosti.
Zeleno-levi front će na lokalnim izborima u Kuli podržati listu MLADI KULA
Zeleno-levi front Kula je u prethodnom periodu aktivno radio na objedinjavanju svih antirežimskih snaga u zajednički izborni front smatrajući da je to najefikasniji način da se dođe do pobede nad kriminalnim režimom. Uprkos našim naporima, do takve saradnje nije došlo.
Dragan Nalović, ZLF Seniori – lični stav: Kada se žrtve nasilja proglašavaju krivcima
Događaji u Kuli poslednjih nedelja pokazuju koliko je javni prostor postao skučen i opasan kada se politika, mediji i digitalne tehnologije spoje u isti obrazac diskreditacije.
