Beogradski metro se planira tako da spoji burazerske projekte vladajuće elite kao što su Tesla grad, Beograd na vodi i Luka Beograd, dok se građani Beograda i njihove potrebe stavljaju u drugi plan. Iako je cilj svakog metroa da rastereti saobraćaj i da se što više ljudi kreće od kuće do posla za manje od 30 minuta, gradska vlast ne pruža nikakav dokaz da će njihov projekat doneti rasterećenje saobraćajnog sistema, u odnosu na dosadašnje predloge koji su bicli konzistentni preko skoro pola veka, i smeštali su prvu liniju metroa duž Beogradskog grebena, povezujući  Ustaničku i Zemun.

bgmetro

Ono što je sigurno je da će ovaj projekat doneti veće zarade podobnim investitorima i da će poskupeti cenu kvadrata u elitim naseljima, dok ćemo skoro duplo uvećanu cenu izgradnje metroa platiti svi mi zajedno, da bi ga koristili neki novi Beograđani.

Pritom će i građani Srbije koji takođe plaćaju cenu realizacije ovog projekta biti uskraćeni za njegovu vezu sa železničkom i autobuskom stanicom, kao i sa Kliničkim centrom.

Ministar finansija Siniša Mali potpisao je juče, u ime Vlade Srbije, memorandum o razumevanju za projekat “Beogradski Metro”. Memorandum su potpisali i direktor JKP “Beogradski metro i voz” Stanko Kantar, potpresednik grupe “Alstom” Filip Delur, generalni direktor kompanije “Ežis rejl” Oliver Buvar i predstavnik kompanije “Pauer Čajna” Šje Zinđi.

Da bi ovakav zahvat bio omogućen, nedavno je usvojen i plan detaljne regulacije koji Makiško polje izuzima iz zaštitne zone vodoizvorišta i tu smešta prvu liniju metroa i elitno naselje. I dok struka na sav glas upozorava da to može biti kraj beogradskog vodoizvorišta i narušavanje sistema snabdevanja pijaćom vodom, gradski čelnici ne haju za upozorenja.

Ne haju ni na upozorenja da je besmisleno da prva linija metroa zaobilazi železničku stanicu Prokop, Klinički centar, da se iz plana potpuno izmeste naselja Petlovo i Labudovo Brdo, Cerak, Vidikovac, Žarkovo i da se desetine hiljada Beograđana koji decenijama sanjaju o metrou ostave bez istog, da bi metro dobili neki novi Beograđani, koji će tek naseliti Makiško polje i Beograd na vodi.

Ignoriše se i činjenica da prve dve nove predviđene linije metroa uopšte neće imati ukrštanja sa prigradskom železnicom na Prokopu i stanicom Vukov spomenik, kao ni sa železničkom stanicom na Novom Beogradu kod bloka 42, što će znatno umanjiti kumulativni efekat rasterećenja saobraćajnog sistema.

Inicijativa Ne davimo Beograd je u martu. 2020 godine podnela primedbe na Rani javni uvid Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, odnosno plan za beogradski metro. Iako na primedbe nije odgovoreno, gradski čelnici su se u međuvremenu utrkivali u izjavama koje suštinski pokazuju da je javni uvid naprosto bio farsa i tek puko izigravanje procedura jer su trase metroa unapred odlučene.

Detaljno o primedbama na plan šinskih sistema u Beogradu čitajte na linku.

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).