Kandidatura Grada Beograda za Zelenu prestonicu Evrope je pokušaj da se skrene pažnja sa katastrofalnih posledica po zdravlje koje ostavlja nebriga i ignorisanje problema zagađenja. Nakon osam godina naprednjačke vlasti, jasno je da oni nemaju nikakvu nameru da se bave rešavanjem ogromnih problema, več isključivo manipulacijama javnosti i skretanjem pažnje.
Decenijski problem katastrofalno zagađenog vazduha koji predstavlja svakodnevnu opasnost za zdravlje građana, upotreba uglja u proizvodnji energije, izgradnja spalionice u Vinči koja će nastaviti da zagađuje vazduh, neusklađenost sa evropskim zakonima u tretiranju otpada, nedostatak prerade otpadnih voda, sporo donošenje ili nedonošenje neophodnih zakona, planova i strategija, uništavanje javnih zelenih površina, prirodnih staništa i zaštićenih prirodnih dobara su realnost u kojoj se nalazi Beograd. Složenost problema koji karakterišu našu životnu sredinu zahteva ozbiljna i hitna rešenja.
Ova kandidatura nije neozbiljna ambicija gradonačelnika koji je zalutao na najodgovornije mesto u gradu, već je svesna obmana i pokušaj da se javnost drži u zabludi da je Beograd zdrava i uređena životna sredina o kojoj se oni tako prilježno brinu, a da sa druge strane ništa ne preduzima u pravcu stvarnog rešenja problema.
Da bi se pomenuta titula zaslužila, komisija razmatra 12 indikatora koji obuhvataju upravo kritične tačke naše životne sredine: kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, vodu, prirodu i biodiverzitet, održivo korišćenje zemljišta, zeleni rast i eko inovacije, prilagođavanje na klimatske promene, ublažavanje posledica klimatskih promena, održivu urbanu mobilnost, energetske performanse i upravljanje.
A sama kandidatura, pored ostalog, podrazumeva mere koje su gradovi sproveli u prethodnih pet do deset godina, kao i kratkoročne i dugoročne planove i načine da se oni ostvare. Naredne godine će ovu titulu poneti francuski grad Grenobl zbog dostignuća u oblastima ublažavanja klimatskih promena, održive upotrebe zemljišta, održive urbane mobilnosti, buke i energetskih performansi. Taj grad, pored ostalog, masovno je podsticao sadnju drveća, a u toku desetogodišnjeg perioda je smanjio emisije štetnih gasova za 25%.
U poređenju sa takvim dostignućima, ova kandidatura biće za građane i građanke Beograda još jedna izgubljena trka, isključivo zbog toga što se Grad nije bavio problemima životne sredine, već je pustio da oni narastaju istom brzinom kojom je rastao i profit pojedinaca, koji su odlučivali o svojim interesima, a ne o interesima zajednice, za koju su bili i ostaju odgovorni.
Beograd može biti dobar grad, ali samo ukoliko na odgovorna mesta dođu ljudi koji će donositi odluke u skladu sa interesima građana. Postoji ogromni potencijal za promene u našem gradu, a za nas je najbolji pokazatelj toga broj ljudi koji se pridružuju Ne davimo Beograd. Potencijal jednog grada leži u ljudima, njihovom znanju i volji da učestvuju u oblikovanju i uređenju svog grada na najbolji način.
Pridružite nam se da od Beograda napravimo dobar grad!
Pročitaj i ovo:
Lazović traži odgovore MUP-a i Dačića o pucnjavama u Beogradu i ubistvu na Senjaku
Kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović danas je na sednici Skupštine Srbije tražio odgovore Ministarstva unutrašnjih poslova i ministra Ivice Dačića o oružanim incidentima u kafeima i teretanama proteklih meseci u Beogradu, i o majskom slučaju ubistva u restoranu u gradskom naselju Senjak.
Novi plan za područje oko Marakane gura građane u komunalni i saobraćajni kolaps
Zeleno-levi front Savski venac upozorava na opasne posledice novog Plana detaljne regulacije za područje oko stadiona Crvene zvezde, koji previđa izgradnju čak 200.000 kvadratnih metara stambenog i komercijalnog prostora.
Lazović: Građani očekuju fer izbore i slobodne medije, a ne štrikliranje formalnosti
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je za N1 da vlast pokušava da formalne pomake u vezi sa REM-om i izbornim uslovima predstavi kao napredak, iako oni, kako tvrdi, ne donose suštinske promene.
