Danas, kada se obeležava 80 godina od osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, želim da govorim o položaju žena u predloženom budžetu.
Država se obavezala da 2024. godine u potpunosti uvede rodnog odgovorno budžetiranje. Kako sada stvari stoje, podnosićete nam opet predlog za izmenu zakona o budžetskom sistemu, da biste to odložili, kao što predlogom koji je sada na dnevnom redu prilagođavate budžetski kalendar svojoj neefikasnosti.
Puni su govori predstavnika vlasti i Instagram i Twitter nalozi borbe za rodnu ravnopravnost. Jedan ministar nam danima sa Instagrama poručuje da su žene zakon, ali u predlogu budžeta koji ste nam podneli to ne možemo da vidimo.
Napredak u rodno odgovornom budžetiranju postoji samo na papiru i odličan je primer kako se ova vrsta zakonskih obaveza otaljava.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti premijerka je u svom ekspozeu predstavila kao jedno od najvećih dostignuća njene prethodne vlade, kao i Strategiju za rodnu ravnopravnost i prateći akcioni plan.
Kao što je premijerka rekla, neka pitanja nisu u nadležnosti samo jednog ministarstva i treba posmatrati budžet kao celinu. Tako smo i mi čitali budžet, znajući da mere koje planiraju (ili ne planiraju) sva ministarstva ne pogađaju muškarce i žene na podjednak način. Zbog toga je važno rodno odgovorno budžetiranje.
U predlogu budžeta ne vidi se da li je išta planirano za sprovođenje mera iz Akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Ukupno ima oko 190 tzv. rodno odgovornih indikatora u programskim informacijama, ali ne znamo koliko je sredstava opredeljeno za njihovo ostvarivanje.
Ti indikatori mogu se podeliti na dve grupe:
Koliko je žena na određenim pozicijama i koliko je ljudi prošlo obuku za rodnu ravnopravnost
Totalno besmislene indikatore koji nemaju veze sa rodom – što može da uradi ili neko ko je bahat i ne smatra da ikome treba da odgovara ili neko ko je ubeđen da poslanici ne čitaju materijale.
Evo par slikovitih primera:
Ministarstvo privrede odredilo je kao rodno odgovoran cilj održavanje broja ispitanih predmeta od dragocenih metala sa identičnim indikatorom. Verovatno zato što žene vole da nose nakit?!
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predviđa unapređenje infrastrukture i efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave, sa tri indikatora u kojima se ne pominju ni rod ni pol, ali je to verovatno zbog toga što imamo neke opštine koje su ženskog roda?
Posebno je rodno odgovoran cilj Ministarstva finansija na str. 139 za koji nam je data prazna tabela!
Premijerka reče da građani prate ovu sednicu jer žele da čuju kolika će biti ulaganja u važne projekte.
Moje pitanje je kada će:
– žene žrtve trgovine ljudima,
– devojčice koje se prisiljavaju na maloletničke brakove,
– penzionerke koje primaju najmanje penzije, ili
– samohrane majke i druge žene koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti
moći da čuju koji deo budžeta odlazi na poboljšanje njihovog položaja? Dajte neki grafikon koji to pokazuje.
Pogledajte govor:
Pročitaj i ovo:
Radomir Lazović osudio kontramiting ispred mesta gde Dijana Hrka štrakuje glađu
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je danas u parlamentu da osuđuje kontramiting ispred mesta gde Dijana Hrka štrakuje glađu, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju sina Stefana na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra prošle godine.
Kozma: Zar je Srbiji kao ekonomskom tigru potreban hotel Trampovog zeta za privredni razvoj?
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma upitao je danas u Skupštini Srbije, tokom rasprave o zakonu za rušenje zgrada Generalštaba, kako to da je vladajućoj koaliciji potreban hotel Trampovog zeta na mestu tih zgrada, koji bi uticao na privredni razvoj Srbije, kada tvrde da je država ekonomski tigar.
“Režim se takmiči u boli s majkom koja je izgubila sina, mladi porazili Vučića”: Đorđević o dešavanjima ispred i u parlamentu
"Teško je objasniti ponašanje iz 'ćacilenda' prema jednoj majci koja je izgubila sina, a jasno je da je bilo potrebno napraviti jednu buku, da se prikrije komemorativni skup 1. novembra, kao i pljačka koja se dešava u parlamentu o Generalštabu" - tako kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević opisuje situaciju koja se dešava ispred i u Skupštini Srbije.
