Vršilac dužnosti direktora javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije Milorad Grčić optužio je zelene i ekološke pokrete da žele da rudari izgube posao i najavio marš rudara na Beograd. Pokret Ne davimo Beograd kao zeleno-leva politička opcija vidi ovu izjavu vd direktora EPS kao namerno političko huškanje rudara protiv građana koji na ekološkim protestima izražavaju nezadovoljstvo usled sasvim drugog problema. Ovakvim izjavama Grčić pokušava da sakrije svoje neznanje i nestručnost, jer su usled njegovog lošeg rada juče delovi države ostali bez struje i grejanja, a u Obrenovcu je usled toga potpuno otkazana nastava u školama.

Pokret Ne davimo Beograd zalaže se da se uslovi rada svih radnika, a posebno rudara unaprede, a ne da im se kako kaže Grčić “otima kora hleba”. Umesto što okrivljuje zelene pokrete Grčić bi trebalo javnosti i rudarima da objasni zašto je u proteklim godinama došlo do smanjenja broja radnika u EPS-u, i zašto je sve više radnika zaposleno preko nesigurnih ugovora o privremeno-povremenim poslovima. Grčić bi trebalo da objasni i zašto rudari često rade bez osiguravajuće opreme, što doprinosi brojnim povredama na radu. Takođe, Grčić bi trebalo da objasni zašto su emisije sumpornih-oksida ali i suspendovanih čestica iz termoelektrana toliko visoke i tako negativno utiču na rudare i njihove porodice koje žive u neposrednoj blizini. Usled zagađenja i loših uslova rada među rudarima je popularna izreka kada odlaze u penziju “zbogom kope, zdravo pope”. Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za unapređenje uslova rada i ekoloških standarda kako bi ova izreka postala prošlost.

Izjave i delovanje članova i članica Srpske napredne stranke razlog su konfuzije kod rudara a ne aktivnosti zelenih pokreta. Samo tokom 2020. i 2021. godine mogli smo videti da je izrađen Nacrt prostornog plana područja posebne namene za izgradnju termoelektrane „Kolubara B“. Javna sednica tokom koje su prisutni građani, predstavnici organizacija civilnog društva, i zelenih pokreta iznosili proceduralne primedbe, prekinuta je nakon sat vremena, a predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napustili su mesto održavanja javne sednice bez obrazloženja i navođenja novog datuma za održavanje. Javna rasprava je na kraju bila održana u zgradi Ministarstva, bez obaveštavanja javnosti na vreme, a jedina informacija je bila dostupna u jednom štampanom listu, objavljenom na dan održavanja rasprave. Ali ubrzo je došlo do obrta i Ministarstvo rudarstva i energetike je objavilo da odustaje od projekta izgradnje termoelektrane „Kolubara B“ i da se ovaj projekat ne nalazi u planiranom budžetu za 2022. godinu ali ni u planu budžeta za naredne tri godine. Sve ovo sludelo je zaposlene u EPS-u, kod kojih se opravdano javio strah za očuvanje radnih mesta i egzistencije. A sada Grčić koristi taj strah u nadi da će okrenuti rudare protiv običnih građana.

Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za smanjenje nivoa emisija zagađujućih gasova i čestica iz termoelektrana ali i za očuvanje radnih mesta. Ugradnjom kvalitetnijih filtera i unapređenjem procesa rada zagađenje je moguće smanjiti uz očuvanje radnih mesta i njihovo unapređenje. Osim očuvanja radnih mesta potrebno je radnicima ali i mladim generacijama koje se nalaze u sistemu obrazovanja obezbediti i nove poslove koji neće biti vezani isključivo za iskopavanje uglja, već će to biti zeleni poslovi. Prelaskom na zelenu ekonomiju i održivije načine proizvodnje energije  planiramo da otvorimo hiljade zelenih radnih mesta koja će se odlikovati dostojanstvenim uslovima rada bez ekološke degradacije.

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).