U junu smo podržali veliki broj građanskih akcija i protesta u svim krajevima Beograda

Za nama je vreli mesec jun, tokom kojeg je pokret Ne davimo Beograd nastavio sa ušešćem u građanskim akcijama u Beogradu. Pored toga, upoznavali smo se i družili sa sugrađanima u nekoliko gradskih opština.

Prisustvovali smo otvaranju kancelarije grupe građana ’’Izbor za našu opštinu Batajnica’’. Ta inicijativa nastala je sa ciljem da ljudi mogu na najdirektniji način odlučuju u kakvom okruženju žele da žive.

Lokalna grupa Ne davimo Beograd u Obrenovcu, na komšijskom sastanku povodom stanja šume u Dubokom, sa građanima Bariča i Male Mošrtanice dogovorila se da nadležnima postavi zahteve za koje veruju da mogu da reše dugogodišnje pobleme seče i uništavanja te šume. Tako je nadležnima u opštini Obrenovac i JP ’’Gradsko zelenilo’’ podneta peticija za prestanak seče šume u Dubokom. Između ostalog, u peticiji navodimo zahteve da se obustavi dalja seča višedecenijskih hrastova, sprovede akcija uklanjana deponija i urede staze kroz šumu, kao i da se u skladu sa Zakonom o šumama zaposli čuvar šume ,,Duboko’’, sa zadatkom čuvanja šume od protivpravnog korišćenja, uništavanja, odlaganja otpadnih i otrovnih materija, uništavanja znakova i ostalih nezakonitih radnji.

Sredinom meseca zajedno sa komšijama iz Solunske ulice na Dorćolu bili smo na protestnom okupljanju zbog najava pretvaranja ulice u dvosmernu i seče dvadesetak stabala, i to u delu gde se nalazi stabeni blok, škola i vrtić, a sve zbog omogućavanja dolaska autobusa do hotela ’’Mona’’. Pogledajte video snimak jednog od protesta u Solunskoj ulici [na ovom linku].

Zajedno sa građankama Malog Mokrog Luga, kao i sa mališanima iz ovog naselja, očistili smo lokalni dečji park u Bajdinoj ulici. Majke dece koja posećuju ovaj park obraćale su se u više navrata JKP ’’Zelenilo Beograd’’ i JKP ’’Gradksa čistoća’’, kao i Republičkom geodetskom zavodu, ali sve što su mogli da čuju bila su objašnjenja da te institucije ’’nisu nadležne’’. Mame mališana koji se igraju u ovom parku stoga same čiste park i smeće odnose do kontejnera, koji se nalazi čak kilometar dalje. Ovaj problem prijavili smo Beokomu, a u iščekivanju odgovara, nastavljamo sa potragom za službama u čijoj je nadležnosti park za mališane u Bajdinoj.

Sa komšijama i prijateljima iz Boljevaca, pokret Ne davimo Beograd učestvovao je i na protestnom skupu povodom nelegalne gradnje na obali reke Save, protiv uništavanja ekosistema i ugrožavanja vodoizvorišta.

Solidarno sa meštanima Vrčina, protestovali smo zbog nestašice vode, koje u pojedinim domaćinstvima nije bilo i po deset dana. Protest se tada pretvorio u šetnju tokom koje je ’’opkoljen’’ direktor JP ’’Vodovod i kanalizacija’’ Grocka, Mirko Dobrijević. Vrčinci su tada izrazili veliko nezadovoljstvo prema aktuelnoj vlasti u Grockoj, kao i prema prethodnicima. 

Sa građanima i građankama u novoboegradskom bloku 33 sakupljali smo potpise podrške za primedbu povodom plana za izgradnju nove zgrade na prosotru pored kule Geneks.

Solidarno sa komšijama u bloku 37, bili smo na blokadi gradilišta na tom prostoru, gde je uprkos obećanjima vlasti da će zaustaviti radove, mehanizacija nastavila sa radom.

Krajem meseca bili smo u Mladenovcu gde su građani naselja Drapšin organizovali blokadu saobraćaja zbog toga što ni gradska ni lokalna vlast nisu rešili problem snabdevanja vodom. Činilo se da je blokada magistralnog puta urodila plodom, jer je Mladenovčanima puštena voda nakon celodnevne blokade puta. Međutim, ovo je potrajalo svega do 11 časova narednog jutra, kada je u mnogim delovima opštine ukinuta, a tamo gde je tekla, izgledala je kao pomešana s blatom. Ne davimo Beograd ističe da svi naši sugrađani, bez obzira žive li u prigradskim opštinama ili u centru grada, moraju imati osnovne uslove za život. Gradka administracija besmislenim projektima je godinama zanemarivala ulaganja u javnu infrastrukturu, što mora biti promenjeno u najskorijem roku.

Zajedno sa građanima Karaburme, protestovali smo zbog planirane izgradnje saobraćajnica i kompleksa zgrada na javnim površinama. Novi objekti bi trebalo da zauzmu veliki deo školskog dvorišta, a moralo bi biti posečeno čak 65 drveća starog preko pedeset godina. Aktivistinja pokreta Ne davimo Beograd, Maja Lilić, živi na Karaburmi i naša koordinatorka za Palilulu Izjavila je da građani strahuju da će ostati bez stadiona, i ograde za školu. Nakon višednevnih protesta građana i građanki koji su se suprotstavili izgradnji na javnim površinama, investitor je ustuknuo, a prema informacijama koje smo dobili od Direkcije za građevinsko zemljište, stopirana je gradnja saobraćajnice za potrebe novih objekata na Karaburmi.