Pokret Ne davimo Beograd je zadovoljan značajnom podrškom koju je Zelena partija osvojila na upravo održanim federalnim izborima u Nemačkoj. Ovaj rezultat vidimo kao nastavak zelenog talasa u Evropi i rasta podrške građana održivim i socijalno pravednim politikama, koje u Srbiji zastupa Ne davimo Beograd. Drago nam je da širom Evrope raste razumevanje i podrška za zeleno-leve ideje koje vode smanjenju društvenih nejednakosti uz sprovodjenje klimatski i ekološki odgovornih politika.

Zelena partija predvođena Analenom Berbok kao kandidatkinjom za novu kancelarku, značajno je uvećala broj glasova i ubedljivo osvojila treće mesto sa 14.8% glasova. Prema preliminarnim rezultatima, na ovim izborima najviše glasova je osvojila Socijaldemokratska partija (25.7%), na drugom mestu je kolicija oko Hrišćanskih demokrata (24.1%) koja je izgubila značajni broj podrške u odnosu na prošle izbore. U parlamet su ušle i ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (10.3%), liberalna Stranka slobodnih demokrata (11.5%) kao i stranka Levice (5%).

Zelena partija je uvećala broj glasova prevashodno uz podršku mladih glasača koji su jasno rekli da žele klimatski održive politike u vidu hitnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i da ove mere moraju da budu socijano prihvatljive. Osim već tradicionalnih pitanja kao što su unapređenje životne sredine, sprečavanje klimatkih promena i fokusa na ljudskim pravima, predizborni program zelenih sadrži i planove za velike javne investitcije koje bi omogućile više zelenih poslova, diverzifikaciju ekonomije, smanjenje nejednakosti u društvu, kao i tranziciju ka održivijoj poljoprivredi. Ujedinjena Evropa se nalazi na jednom od centralnih mesta izbornog programa i Nemačka bi kao jedna od najrazvijenih država morala da postane predvodnica novog Evropskog zelenog dogovora.

Momčilović za Danas o izborima u Nemačkoj i velikoj podršci Zelenima

U odgovoru na pitanje kako će smena vlasti u Nemačkoj uticati na jačanje levičarskih pokreta, kao i, načelno, prilike u Srbiji, Predrag Momčilović, koordinator međunarodnog sekretarijata Ne davimo Beograd, kaže za Danas da će u novoj vladi „jedne od najvažnijih zemalja EU, po svemu sudeći, biti ljudi koji dobro razumeju probleme enormnog zagađenjem i posledica klimatskih promena, ali i društvenih nejednakosti sa kojima se Srbija posebno suočava“.

Izbori u Nemačkoj predstavljaju samo jedne u nizu u zelenom talasu koji se brzo širi Evropom. Nakon uspeha na Evropskim izborima 2019. godine usledili su dobri rezultati na izborima u Francuskoj, Škotskoj, Austriji… Da zeleni talas raste i u regionu pokazali su lokalni izbori u Hrvatskoj gde je koalicija okupljena oko političke platforme Možemo ubedljivo pobedila u Zagrebu, a ostvarila je dobre reultate i u drugim gradovima. U Crnoj Gori je građanski pokret URA bio jedan od ključnih aktera u formiranju vlade i pobedi nad Milom Đukanovićem. Nakon Nemačke, Hrvatske i Crne Gore vreme je da zeleni talas proširi i na Srbiju.

Lazović za BLIC: Vreme je za zeleno-levu alternativu u srpskoj politici

-Nemački Zeleni podržavaju pokret “Ne davimo Beograd” u zajedničkoj politici ulaganja u javna dobra i zelenu cirkularnu ekonomiju i očuvanja životne sredine. Naši ljudi zaslužuju da možemo da živimo zdravo, kvalitetno i sigurno, a da bismo to postigli moramo se izboriti da se odluke donose u korist građana, a ne povlašćenih pojedinaca bliskih vlasti. Znači nam iskustvo i podrška Evropskih zelenih u ovom procesu jer su, kao i na mnogim drugim mestima u regionu i Evropi, ugroženi naši osnovni resursi za život, voda, vazduh, zemlja. Želimo da radimo zajedno na rešavanju ovih problema – poručuje Radomir Lazović.

U proteklom periodu osim svakodnevnog rada na terenu sa građanima, unapredili smo saradnju sa zelenim pokretima i partijama iz regiona i Evrope, kako bilateralnom saradnjom, tako i kroz proces priključenja Evropskoj zelenoj partiji. Pokret Ne davimo Beograd se prethodnih godina jasno profilisao kao zeleno-leva opcija koja se bori za smanjenje društvenih nejednakosti uz sprovodjenje klimatski i ekološki odgovornih politika.

Pročitaj i ovo:

Robert Kozma, lični stav: Na dan prosvetnih radnika nema razloga za slavlje

Danas je Dan prosvetnih radnika u Srbiji, ali nastavnice i nastavnici nemaju razloga za slavlje. I tako će biti sve dok koruptivno-kriminalni režim odbija da ih uvaži, sasluša i ispuni zahteve prosvetnih sindikata, a ujedno i da prestane sa praksom zaluđivanja prosvetnih radnika i građana Srbije da u budžetu nema para za povećanje plata i poboljšanje uslova nastavničke profesije.