Lazović za BLIC: Vreme je za zeleno-levu alternativu u srpskoj politici

Aktivisti inicijative “Ne davimo Beograd” sastali su se u Vinči sa Violom fon Kramon evroposlanicom “Zelenih”, pokreta koji je prvi favorit da nakon parlamentarnih izbora u Nemačkoj krajem septembra formira vlast i da novu kancelarku. To je svakako plus za “Ne davimo Beograd” iako je ovaj pokret daleko od snage “Zelenih” u Nemačkoj ili pokreta “Možemo” u Zagrebu, ocenjuju analitičari.

Pokret “Ne davimo Beograd” dobio je tako vetar u leđa koji bi za mesec i po dana mogao sve jače da duva. Naime, prema poslednjim istraživanjima u Nemačkoj “Zeleni” su ubedljivo najjača politička snaga u ovoj zemlji pa bi mogli da predvode novu vladajuću koaliciju zjedno sa Socijaldemokratama, Liberalima i Levicom i tako posle 16 godina sruše sa vlasti Hrišćansko-demokratsku uniju Angele Merkel.

Šta više, Zeleni su samouvereno već izašli sa svojim kandidatom za novu kancelarku, a to je Analena Berbok. Činjenica da se fon Kramon, takođe predstavnica nemačkih “Zelenih” našla u Beogradu sa aktivistima “Ne davimo Beograd” i predsednikom stranke “Zajedno za Srbiju Nebojšom Zelenovićem otvorila je, najpre, pitanje otkud baš sad taj sastanak i koliko bi ovaj susret mogao da podigne rejting ovog pokreta u Beogradu i Srbiji.

“Zajednička politika ulaganja u javna dobra i očuvanja životne sredine”
Aktivista pokreta “Ne davimo Beograd” Radomir Lazović ističe za “Blic” da je pokret “Ne davimo Beograd” deo šireg narastajućeg korpusa evropskih pokreta zelenih i zeleno-levih ideologija.

-Povezali smo se tako sa pokretom “Možemo” iz Hrvatske i pokretom “URA” iz Crne Gore, a imali smo njihovu podršku i na beogradskim izborima 2018. godine – ističe za “Blic” Lazović.

Kako kaže, Viola fon Kramon je ciljano došla u Beograd kako bi se sastala sa predstavnicima pokreta “Ne davimo Beograd” i stranke “Zajedno za Srbiju”.
-Razgovarali smo o evropskom zelenom dogovoru, očuvanju životne sredine, unapređenju uslova života naših građana, problemima iz oblasti vladavine prava i velikim pritiscima koje trpe pojedinci I organizacije koje se nalaze na udaru vlasti. Takođe, teme sastanka su bile korupcija, zloupotreba javnih dobara, uzurpacija prirodnih resursa, kao i mešustranački dijalog pod pokroviteljstvom EU – naglašava Lazović.

Ukoliko nemački Zeleni pobede na predstojećim izborima pobede na sledećim parlamentarnim izborima to će biti odlična vesti i za pokret “Ne davimo Beograd”, ali i za Srbiju, tvrdi naš sagovornik.

-Nemački Zeleni podržavaju pokret “Ne davimo Beograd” u zajedničkoj politici ulaganja u javna dobra I zelenu cirkularnu ekonomiju i očuvanja životne sredine. Naši ljudi zaslužuju da možemo da živimo zdravo, kvalitetno i sigurno, a da bismo to postigli moramo se izboriti da se odluke donose u korist građana, a ne povlašćenih pojedinaca bliskih vlasti. Znači nam iskustvo i podrška Evropskih zelenih u ovom procesu jer su, kao i na mnogim drugim mestima u regionu i Evropi, ugroženi naši osnovni resursi za život, voda, vazduh, zemlja. Želimo da radimo zajedno na rešavanju ovih problema – podvlači Lazović.

Prirodna saradnja na bazi priče o ekologiji

Direktor “Faktor plus” Vladimir Pejić ističe za “Blic” da je saradnja nemačkih “Zelenih” i pokreta “Ne davimo Beograd” prirodna.
-To je saradnja na bazi priče o ekologiji i zaštiti životne sredine. S tim što su nemački “Zeleni” mnogo jači nego svi zeleni pokreti u drugim zemljama. Zato je prirodno da podrže pokrete sa kojima dele iste ciljeve i ideologiju. Kao što je SNS deo Evropske narodne partije tako nije iznenađujuće da “Nedavimo Beograd” postane deo evropskih zelenih partija – ocenjuje Pejić.

Kako kaže, za sada su realne pretpostavke u Nemačkoj da će “Zeleni” dati kancelara, ali ne znači da je to sigurno.
-Ne davimo Beograd svakako ima trenutno solidnu podršku u Beogradu u odnosu na druge opozicione stranke, ali i dalje nisu dovoljno prepoznatljivi na nivou cele Srbije i daleko su od snage koju “Zeleni” imaju u Nemačkoj. Viola von Kramon je ovom posetom svakako htela da pokaže koga “Zeleni” podržavaju i kakav odnos imaju prema “Ne davimo Beograd” – objašnjava Pejić.

Rano za poređenje sa “Možemo”

Pošto je nedavno, takođe, zeleni pokret “Možemo” pobedio na izborima u Zagrebu mnogi su počeli da prave paralelu između ovog uspeha i eventualnog rezultata “Ne davimo Beogradu” u prestonici Srbije. Ipak, direktor “Faktor plus” Vladimir Pejić kaže da je još rano za takva poređenja.

-“Ne davimo Beograd” je veoma interesantan mnogima. Oni se ne vezuju ni za stranke sadašnje niti za stranke bivše vlasti. Svakako im je sada lakše da kritikuju i nastupaju kao opozicija. To če im biti znatno teže ako budu došli na vlast. Ali, treba reći da su i dalje daleko od rezultata pokreta “Možemo” u Zagrebu – zaključuje Pejić.

Podrška Zelenih na skupštini pokreta Ne davimo Beograd 2020. godine
Tomas Vajc, kopredsedavajući Evropske partije zelenih i evropski poslanik, podsetio je na angažovanje našeg pokreta protiv korupcije i za pravo građana da učestvuju u političkom odlučivanju. Po njegovim rečima, Ne davimo Beograd je stao u zaštitu radnika i radnica od postupaka vlasti koje služe parcijalnim interesima bogatih.
“Suočićete se s prilično oštrim otporom. Kao što svi znamo, medijska scena u Srbiji nije sasvim nezavisna. U vašem političkom sistemu se veoma snažno zastupaju interesi nekih pojedinaca”, naglasio je Vajc.
Čestitao je na organizovanju i uvođenju civilnog društva i zabrinutih građana u politički život i dodao da je ovde “veoma hrabro” biti opozicija. Neophodno je sprovesti vladavinu zakona, u smislu da ljudi mogu da se oslone na institucije bez obzira na to da li su siromašni ili bogati, te izgurati urbanistička rešenja za gradove koja omogućavaju zdrav život, bez zagađenja i gužve u saobraćaju, kaže Vajc.
Evropski zeleni plan, koji je počeo da se sprovodi, podrazumeva zaštitu životne sredine i prevazilaženje klimatske krize, pogotovo u zemljama s velikom nezaposlenošću i niskim srednjim ličnim prihodima, objasnio je. Taj poduhvat mora da ide ruku pod ruku s pravičnom tranzicijom i integrisanjem društvenih potreba, zaključio je zvaničnik Evropske zelene partije i izjavio da računa na Ne davimo Beograd da se bori da vlasnici stambenih objekata mogu da postavljaju solarne ploče i tako postanu proizvođači struje.
Pored toga, mere poput toplotne izolacije podstiču lokalnu privredu i stvaraju radna mesta te smanjuju račune za energente, podsetio je. Osvrćući se na kontroverzne projekte hidroelektrana u regionu, Vajc je ocenio da one uništavaju okolinu i da ne proizvode očekivanu količinu električne energije, te pozvao na odbranu prirodnog nasleđa.
On je kazao da uspon i uspeh novih horizontalnih pokreta u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori pokazuje da su pozitivne promene moguće.